Народно благостање
Страна 310
„Услед тога. што општинска поглаварства не плаћају
већ неколико година редовно "своје приносе, Уред се мо-
рао задужити да би могао вршити законом одређену ду-
жност. На овај дуг“ Уред плаћа“ -146:000 д. камате годишње. |
Крајем | године општине су "дуговале 1.187.790 дин. држава 9230.000 д. бановина 18.830 дин. и остали послодавци 1,997. 800 дин. "На основу финансијског закона за 1985/36 г.
Уред је отписао на“ име потраживања од државних власти
65.000 дин., а "на име ненаплативих · приноса 82.000 динара. Према томе, на дефицит је поред ниских надница, утицалб и отписивање држави и плаћање камата на дугове, ко-
ји су настали услед неплаћања приноса осигураних рад- ·
ника код општина“.
На крају Уред изводи закључак: „Кад би општине“ платиле своја стара дуговања и редовно плаћале редовне .
приносе, Уред би могао- да Удово на својим дужностима и не би: морао да: се: Jat
'Među O. ИСТ robi: 'mima kod nas nalazi se i onaj dugovanja beogradskih kućevlasnika Državnoi hipotekarnoi banci. Pre kratkog vremena vlasnici ЈЕ dobara tražili su U svojoj rezoluciji odlaganje prodaje imanja DO hipotekarnim dugovima do definitivnog гебепја оуог рнапја. Za samo njegovo rešenje pak oni traže da se kamatna stopa šnizi na 4%; da se otpiše 50%. duga i da, ток otplatama za ostatak bude 50 g. U ostalim tačkama kućevlasnici traže snjiženje poreza i opštinskih dažbina naroČIĆO, па vodu, kanalizaciju i elektriku.
Bitanie opšteg olakšanja tereta dugova kod паз роstavljeno je po regulisanju zemljoradničkog zaduženja. Posle seliaka javili su se trgovci i industrijalci. Beogradski kućevlasnici čuli su se sa sličnim zahtevima prvi put već 1927 godine. Danas, međutim, oni operišu istim argumentima kao i ostali privredni redoVi. To је deflacija, Која je poveriocima na
Državna i banka i beogradski kućevlasnici
OTOL dužnika donela velike koristi.
Po ekonomskoj i socijalnoj interesantnosti kućevlasnici bi svakako došli na poslednje mesto. · Zemljoradnici, industriјаје! 1 zanatlije spadaju u УМ. produktivni deo stanovništva; kućevlasnici su rentijeri. Pa ipak ро jednom kriterijumu kućevlasnici u pitanju olakšanja zaslužuju specijalan obzir. Deflacioni argumenat ima Važnosti samo za dugoročne dugove, jer je tu, usled dužeg vremenskog razmaka od zaduženja do isplate, razlika u kupovnoj snazi novca mogla da bude znatna. Zemljoradnici, Егроус! 1 industrijalci zadužuju se kratkoročno, te деПасца | njima ne može dati legitimaciju za olakšanje dugova ošim ako isti nisu Via facti postali dugoročni. Što su са seliaci ipak dobili, to imaju da zahvale, ne ovom argumentu, nego njihovoj političkoj važnosti, kao najmnogobrojnijem sta\ežu, Hipotekarni dugovi su jedini dugoročni uopšte. А Лоте žavna hipotekarna banka је, зет Hranilnica u Slovenačkoi, јеdini Zavod koji daje hipotekarne zajmove. !
Naša тета“ Је. stvarno prošla 'kroz naiduži period de-
flacije u Evropi. Za to vreme Državna hipotekarna banka je više puta olakšala teret svojim dužnicima. Prvi put u aprilu
1997. smanjenjem. kamatne боре од 10 па 9% i produženijem rokova od 19 i 15 na.:95: | 30 .godina. Godine 1931 ponova je
smanjena kamatna stopa. na:9: i 8%. Treće: najveće olakšanje usledilo je 1934 spuštaniem kamatne stope na 81/7% 0.0. svih dugoročnim dugovima -odobrenim pre 31. marta 1931. Sem”toga- produžen je rok za novih-5 :godina za sve zaimove
zaključene između 9 maja 1997-1.31 mrarta 19831. Po' zaimovima. s rokom od 19-15 godina: prodažen“je rok isplate na 925 #0-. dina. Pa-i po. meničnim ·hipotekarnim тајтоупа ток је рго“. dužen od 5.na ]0 :godina. I naizad, dužnicima је emogućeno:
ukapitalisanjie · neplaćenih kamata, ako iznos neplaćenih anu-
_НАРОДНО БЛАРОСТАЊЕ ____________Бр 20
iteta ne prelazi 20% a iznos HRapfi iS an0g duga iznos DIVObitnog' zaima.
Ali, kao ni ranije tako ni sada iz toga se ne izvodi da Drž. hipot. banka kućevlasnicima mora izaći u susret. Jer Drž. hipotekarna banka, kao poverilac, nije korisnica deflacije. Ona je samo posredovala između svojih poverilaca i dužnika i deflacija je mogla samo prvima da koristi. Ona mo-
že ovde samo da svojim dužnicima učini neku vrstu poklo-
na. Granice, međutim, u kojima Državna hipotekarna banka može izaći u susret zahtevima ·'kućevlasnika mnogo su uže nego Sami zahtevi. Ona mora voditi računa o harmoniji pasivnih i aktivnih rokova bilansa. Komentarišući olakšice od 1934 mi smo” rekli da je Drž. hipotekarna banka dala više nego što se moglo očekivati. "To smo konstatovali na osnovu obaveza Drž. hip. banke prema svojim poveriocima kojima je plaćala veću kamatnu stopu od one koju je tražila od dužnika. Ona ie dakle već tada dala maksimum. U međuvremenu njen se položaji, zahvaljujući dobro vođenom poslovanju, nešto popravio. Pome je pripomogla i devalvaciia dolara, koja je banci olakšala službu po njenom najvećem inostranom zaimu. Dobro vođstvo banke povećalo ie i poverenje ulagagača, koji su ioji u većoj meri poverili svoje uštede. Drž. hip. banka ie mamutsko preduzeće koje svojim dužnicima može više olakšati teret nego i jedan drugi novčani zavod. Sve to joj danas daje „mogućnosti da u izvesnoj meri izađe u susret zahtevima kućevlasnika. Državna hipotekarna banka
·je dosad pokazivala razumevania za nevolje svojih dužnika,
ono ni OVOZ puta sigurno neće izostati.
Комисија за опојне дроге, Вечито опиумско питање на својој последњој седни-
· ци, поред осталога бавила се и питањем хиперпродукције опијума. Она је констатовала да светска потреба у опојним дрогама може данас апсорбовати највише 250.000 кг. опијума, док производња опијума, изузимајући онај за пушење, далеко премашује ову количину. Поред те ограничености светског тржишта уновчење нашег опијума ограничено је још и споразумом са Турцима о заједничкој продаји у којој ми учествујемо са 25%. На тој бази, за коју нема изгледа да би се могла ускоро променити (а уколико би и било промена, оне ни у ком случају не би омогућиле повећање наших продаја) наша годишња продаја последњих година креће се око 40—50.000 кг. Продукција међутим, износи 60—80.000 кг. а у изузетно повољним годинама и више. Полазећи од велике разлике која постоји између производње и могућности уновчења комисија је, сасвим исправно, стала на становиште, да је једини излаз у ограничењу производње о чему је Н. Б: опширно. писало у броју 36 од 5 септембра 1986. У прозивном. стојимо пред новим крахом, уколико држава не би хтела да их безгранично преузима.
У поменутом напису ми смо истакли да је производња врло рентабилна, а трговина овим артиклом један од најуноснијих послова. Мстакли смо такође и недоследност нашег законодавства о опијуму, које је с једне стране створило монопол извоза у корист државе, а с друге унутрашњу трговину оставило слободном. Под таквим околностима државна интервенција не може да буде ни довољно ефикасна; нити искључиво у корист произвођача: Проинзвођачима је остављено на вољу да производе колико хоће, јер у колико им држава не откупи они продају приватницима, који успевају да извесан део пласирају на свој“ начин, а остало у свакој згодној прилици товаре држави на леђа. |
Произвођачи пак, ке извесну RON прода-
/