Народно благостање

15, мај 1937.

ју приватницима по јевтинијим ценама, компензирају се повољним ценама које им држава плаћа. На крају крајева они ипак излазе са добром вајдом. Отуда засејана површина последњих година показује тенденцију пораста, Док је 1985 и 1936 просечно било засејано 7.000 ха. ове године засејано је око 8.500 ха. Ако би временске прилике до краја биле повољне, овогодишња производња могла би да буде знатно већа од прошлогодишње, која се ценила на око 65.000. кг, док је остало отишло у трговачке руке. у 1936/837 г. Завод за извоз опијума продао је 48.250 кг. од чега око 4.000 кг. у земљи, док је остатак извезен. На концу текуће кампање Завод ће располагати стоком од 71.000 кг. Неколико десетина хиљада килограма пак, налази се у трговачким рукама, што значи да непродати сток опијума у земљи износи данас око 100.000 кг. При томе не треба заборавити да смо продајама у овој кампањи прекорачили своју квоту према турско-југословенском споразуму за читавих 16.000 кг. што ће Турци, на: редним продајама, свакако настојати да надокнаде.

Ову ситуацију донекле ублажава велика продаја опијума од стране Призада једној француској кући. Продато је 125.000 кг. од чега 75.000 кг. чврсто, а 50.000 кг. уз опцију. Уговор о продаји треба да буде ускоро перфектуиран. Ова продаја претстављала би решење проблема садашњег стока. Вероватно да ће та прилика бити искоришћена и за ликвидацију трговачког стока. Међутим, она не претставља никакво трајно решење, пошто је условљена тиме, да за четири године не нудимо наш опијум на америчкој пијаци, која је наш главни купац. У САД. царина на опијум наплаћује се по тежини, а не, као у другим земљама према степену морфинаже. Стога С.А.Д. увозе искључиво високопроцентни опијум, у који спада и наш. Према томе, практични резултат ове велике продаје биће у сужавању наших извозних могућности наредних година. А то би значило знатно брже гомилање стокова но до сада. Тако бисмо се за врло кратко време, уколико производња не буде ограничена, нашли евентуално у још тежој ситуацији, са већим стоком и са јако ограниченом продајом на америчком тржишту. То се не би морало десити само у случају смањења светске производње опијума или повећања потрошње. За сада, међутим, нема изгледа ни за једно ни за друго. Светска производња има тенденцију пораста, што се опажа по све већој конкуренцији нашем и турском опијуму од стране Ирана, Авганистана итд. а с друге стране азијске земље уопште не мисле да приступе међународној конвенцији о ограничењу производње. Потрошња је већ неколико година константна и нема изгледа да би се могла повећати. Из тога излази да је питање ограничења производње опијума у нашој земљи добило акутни карактер. Да би се оно уопште могло решавати, пре свега је потребно елиминисати све партијскополитичке утицаје и проблем посматрати национално-економски што је једино исправно и целисходно, а што до сада није био случај.

Комисија за опојне дроге констатовала је да за ограничење производње постоје два пута: административни (регулисање производње) и економски (преоријентација на друге културе и дириговање цена). Комисија се изјаснила за овај други начин. По нашем мишљењу, међутим, овим путем не би се могло ништа да постигне, а најмање оно што се жели. ЏПреоријентација је пре свега скопчана са трошковима, гас друге стране она би била изводива само у случају. када би произвођачи у замену за опијум добили. исто толико рентабилну културу. Памук није рентабилан као опијум и, према томе, нема изгледа да би про: извођачи прихватили тај савет. Ако би се пак произвођачи натерали на ограничење производње снижењем откуп-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна. 311

них цена, то би било неправично, јер би ова мера погодила све произвођаче без разлике, док производња за извесан мањи број може да буде и даље врло рентабилна. По нашем мишљењу као једини ефикасан начин остаје ограничење производње контингентирањем засејане по:. вршине у садањем опијумском подручју. Исто тако од важности је изменити и опијумско законодавство, било на принципу тоталног монопола као код дувана, било слободне трговине. У првом случају држава, која гарантује, откупну цену и даје потребна финансијска сретства имала би чисту ситуацију, а у другом не би имала никакве обавезе.

Mart tek. god. je, prema mesečnom izveštaju Narodne banke, u znaku snažnog sezonskog poleta. Oživljenie, započeto prošle jeseni i nešto usporeno dejstvom mrtve sezone prva dva meseca |. g., u martu je ponovo izbilo na svim linijama. А |

Državni prihodi su porasli na 943 mil. din. prema 829 mil. u prethodnom i 817 mil. u istom: mesecu 1986..god. U ovom porastu učestvuju: državna privreda sa 87 mil., posredni porezi sa 60 mil. i monopoli sa 18 mil., dok su neposredni porezi, kao i uvek u ovom mesecu, sa 162 prema 214 u februaru, podbacili za 52 mil. dinara. |

Promet efekata na berzi porastao je na 47 mil. prema” 34 (u febr. 1937) i 27 (u febr. 1936), onaj deviza i valuta па 292 mil. prema 259 i 217 mil. Prosečni kursevi državnih papira takođe su u porastu: Ratna šteta na 410,08 (prema 392,40 i 357,42), 7%-tni Investicioni zajam na 88,48 (87,58 i 80,94), 4%-tne Agrarne obveznice na 52,11 (51,96 i 46,13) i 6%-tni Begluci 75,57 (72,10 i 65,24). Indeks akcija u procentima uplaćenog kapitala popeo se na 74,0 prema 73,3 i 70,9.

Opšti indeks cena na veliko porastao je na 72,1 prema 70,9 i 70,0, i to zahvaljujući isključivo mineralnim i indutrijskim proizvodima. Prvi su skočili na 87,6 (prema 84,8 i 81,1) a drugi na 75,4 (prema 74,0 i 69,7). Bilini i stočni proizvodi su, nasuprot tome, nešto opali i to prvi na 67,8 (prema 68,1 i 80,5) ı drugi na 64,3 (62,71 55,6). To znači da su se makaze cena poljoprivrednih i industrijskih proizvoda, koje su se u februaru počele razdvajati, u martu još više raširile i to na štetu prvih. Razlika iznosi oko 9,5 poena. To je povuklo za sobom i indeks cena na malo, koji je u Beogradu pao na 79,5 (80,0 i 81,1).

Spolina trgovina je u velikom porastu; izvoz Je dostigao 512 mil. din. (419 i 345) a uvoz 451 (334 i 420). U tome učestvuje trgovina sa svim važnijim zemljama bez izuzetka.

Broj utovarenih vagona, sa 122.000 prema 108.000 i 112.000, znatno je porastao, dok je državna rečna plovidba postigla 88 mil. kilometarskih tona prema 99 i 31 mil. Indeks topioničke proizvodnje bio je 147,8 prema 126,1 i 156,6. Zaposlenost je već u februaru pokazala sezonsko oživljenje. Broi stečajeva izneo je 9 prema 14 i 9.

ОжуЦепје рпугеде nastavilo se i u martu

e e e ORC)

WR aa eee rmzaruzm Просперитет у свету даље се наставља .

Стање: коњунктуре у свету ин у појединим земљама у пролеће и даље се поправља.

Производња и развој послова у свету прешли су ниво од пре кризе. У водећим земљама привредне делатности раде пуним капацитетом. Пронзводња. продукционих · сретстава убрзана је појачаним наоружањем. Порасла је и производња потрошних добара. Резерве у сировинама даље се смањују; све више се осећа оскудица у жељезу и ме: талима. Скок цена сировинама иде у корист пољопривред-

ананас

·