Народно благостање

22. уп Пи

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 323

Из уредништва |

социј АЛНЕ ПОСЛЕДИ]

Е СКОКА ЦЕНА |

( Свршетак) |

КАКО A CE ОЛАКША ПОЛОЖАЈ ЧИНОВНИКА И РАДНИКА |

| КАКВИ СУ изгледи. ЗА ПОВЕЂАЊЕ ЧИНОВНИЧКИХ . БЕРИВА и НАДНИЦА | 0

Из нашег. излагање. излази да је скок цена |

пољопривредних производа најтеже погодио WH- Еновнике и раднике. Било је логички да: они који |

су пре две године тражили подизање цена пољопривредних производа, сад траже повећање прихода привредних редова погођених скоком цена пољопривредних производа. Уместо тога они траже обарање цена тих производа. Онда су им били интересатнији сељаци од чиновника и радника, а сад су им ови интересатнији од првих. О томе, међутим не може бити говора ни из политичких "разлога. Социјално оправдано постоје два решења: повећање берива и надница и смањење оног дела коштања живота, који не додирује цене пољопривредних производа

_ Држава може да повећа. берива чиновника И

па захтев је оправдан кад је наступио полет и кад се државне. финансије опорављају,

јер су берива смањена због депресије. Али много је лакше смањити него повећати берива. Зато је овај захтев до извесне мере платонски, јер не знамо кад ће

се OH остварити и у којој мери. Али држава не "може да повиси наднице. Та се ствар решава на

тржишту рада и правило је да у сваком полету скоче наднице, било због веће тражње радне снаге или радничких покрета потакнутих вишим ценама животних намирница. При данашњим одно-

"сима у производњи ова два фактора ће и у будуће

одлучити о кретању номиналних надница. |

II СНИЖЕЊЕ СТОПЕ ПОРЕЗА" НА ПОТРОШЊУ |

Повећање дохотка чиновника и радника неизвесно је временски и по волумену. Због тога је неопходно да се обрати поглед на овај други начин побољшања положаја ових социјалних кате"горија. Чиновници су још горе прошли од радника, зато што су њихова берива пала јаче него цене

док - (5 реална надница последњих Поли остала. .

непромењена.

Не чекајући док се повисе номинални дохотци треба повећати реалне, али тако да цене пољопривредних производа не буду окрњене. То се може остварити обарањем цена непољопривредних производа.

У том циљу треба приступити. ревизији цариских тарифа. Али је још много важније обарати стопе трошаринских тарифа самоуправних тела и државе. Сада је тај захтев утолико. оправданији, јер у привредном полету могу да се напусте оне мере које су још можда могле да се бране у депресији. Спуштањем царинских и трошаринских тарифа смањили би се трошкови производње и проширила куповна моћ потрошача и то би био

· део коњунктурне политике. која одговара сада„шњој фази. привредног гибања.. "Оно: што би др· жавна каса изгубила из овог извора, добила би у

DUO U OM полету из другог.

| СМАЊЕЊЕ ТРОШКОВА РАСПОДЕЛЕ ДОБАРА

Али најважније и најефикасније мере леже у области: циркулације добара. Код нас је живот неподносиво скуп више 'због великих трошкова расподеле. добара, него високих цена код произвођача индустријских и занатских производа. Наша трговина налази се у стању које је „Политика“

класично изложила у једном 0 чији ПЛЕВНИ |

пасуси гласе:

„Велики. (број малих трговачких "радњи mo

скупљује опште коштање трговачке функције у привредном животу земље и спречава да се и цене на мало прилагоде сниженим пенама, "на велико и повећаној вредности динара.

лика, да и на суженом обиму“ послова заради. толико колико је довољно да живи он и његова. ПО“

родица, да плати порезе, кирију и камату банци, и да у исто време може обновити робу у рафови- |

ма. То оптерећава цене и онемогућава да и динар обичног потрошача порасте у куповној снази оно| лико колико је порастао у рукама трговаца на ве-

лико, купца O валута, U sa РАДУ Ла

„лата итд

Мариа театар ј А јаван на ТАИ ни

"Сваки сопственик тога безброја малих трговина. тражи, силом при- · "ска ситуација не дозвољава да се очекује пораст · цена: аграрних производа, Да ли би могли на једном “од својих наредних Конгреса поставити на

лизује своју привреду, снизи режијске т

» На тај начин, на томе зупцу нашег привредног механизма кочи се онај процес који. у осталом свету претставља најјачи фактор у преброђава-

"њу кризе, а који-се огледа у циклусу: снижење це-

на; "појачање. куповне моћи потрошача, пораст тра-

- жње, већи обрт послова“ У 'PDPORBHFHHH, затим: у инду“

стрији и тако даље. На томе месту затворен је за нашу привредну делатност једини излаз који 10] сада може отворити 1 ка BOM али сигурном Поа JJ А

O) II O привредници | “са конгреса непрекидно позивају сељака да |

и повећа свој рентабилитет упркос томе:

прво место дневног реда И проблем рационализо-

вања и свога сектора у народној привреди»

Њихов културни ниво и њихова материјална

· средства стоје далеко изнад оних нашега сељака.

Природно је, зато, очекивати, да они пре и брже

|_ изврше своју рационализацију и смање свој удео