Народно благостање

22. мај 1937,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

e

Страна 325

IV. ЗАКЉУЧАК

"Високе цене аграрних производа јесу претпоставка полета привреде као што је југословенска. Али само тако ако индустријске буду довољно ниске, тако да-се не отворе маказе цена на штету пољепривреде. И да би потрошња у граду остала несмањена, морају се рационализацијом промета смањити његови трошкови на најмању могућу меру. Било да ствар посматрамо као коњунктурно-политичку- меру, или као социјалну акцију да се поправи ноложај нашег најмасовнијег потрошача у граду, морамо. настојати да се организација промета усаврши. То усавршавање претставља и дру„штвени „препород. у коме се задстатци прошлости замењују. новим и савршенијим тековинама. Оно се- врши. уз- извесне потресе у друштву, а проте"сте -против- новог улажу они који се боје да ће бити замењени. То је појава конзервативизма који

је разумљив кад се друштвени процеси мере мери-

лом појединачног успеха. М тек пошто се потпуно примени нека нова“ тековина, постаје свакоме јасно да је страх одњебио сувишан, јер: C HOBHM "тековинама ничу нове потенције у друштву чију. благодат осећа целина. |

| O се нешто не учини у том правцу, ми ћемо у скором времену доживети општи скок“ цена индустријских | производа, јер су и сировине | поскупиле. Нико не може гарантовати“ да се неће отворити маказе цена на штету пољопривреде. А то би значило обнављање аграрне кризе и“ норед проблема чиновника и радника дошао би још проблем сељака као потрошача. С таквом“ перспектиBOM рационализација_ промета намеће се не само као решење социјалних проблема, него и као ко-

„њунктурна мера.

таг

ДОГАЂАЈИ И ПРОБ,

= ez ни Ministarstvo finansija obja-

·Đržavne finansije u martu i vilo. je podatke o. prihodiu-19086/37 budžetskoj godini ma i rashodima za mart me

sec kojim je završena pro-

у и tekla budžetska 1936/87 go udina.~ Državni. rashodi. u martu bili su..914.18 mil. .din..il, 6.2%- više nego što je budžetom bilo predviđeno.. Povećanje „rashoda bilo: je omogućeno znatno većim porastom. državnih ·prihoda koji. su u martu dostigli rekordnu visinu. za poslednje četiri godine. Od ukupnih rashoda izdato je na lične 406.9 mil. din. ili 44.5% što u poređenju sa ranijim mesecima pret-stavlja znatno sniženje: I to uprkos tome što su lični rashodi i u martu izvršeni sa- 100%, a neki čak i više, kao n.pr. penzije za 110, invalidske potpore 159% i t. d. Za 67% povećali su se preko predviđene sume i rashodi na službu državnih dugova kao posledica isplate dospelih kupona. Prihodi su bili 943.26 mil. din. ili 96% preko predviđene sume. U ranijim go·dinama u istom mesecu prihodi su bili: 1936 g. 817 mil. din., "1985 2. 769, 1934 2:'830, 1933 g. 824 mil. din. Po glavnim grupama ostvareni i procenjeni prihodi u martu mesecu pružaju ovakvu sliku (u mil. din.):

Fiskalni prihodi:

Procenjeno Ostvareno + Ш—%

Neposredni porezi 191.5 | 1617 — 15.6 Trošarina 68.9 71.0 -= 8:0 Takse 86.5 93.5 = 810) Carine 58.3 106.1 + 81.8 Monopoli 163.0 149.0 — 8.6 · Državna privreda 281.0 359.8 + 28.0

· Kao što iz gornjeg pregleda vidimo, sem neposrednih poreza i monopola, svi ostali prihodi dali su preko predviđanja: Rekorđan porast pokazuju carine kao posledica povećanja uvoza gotovih proizvoda. Prihod od neposrednih poreza bio de manji jer se do marta već парјано ето zemljarine, kućarine i tečevine. Opadanje prihoda od monopola posledica је pre svega manjeg izvoza duvana. Pa ipak, svi fiskalni | prihodi prema predviđanju pokazuju povećanje za 2.3%.

i Znatno preko toga, upravo rekordno povećanje pokazuju u martu mesecu prihodi od državne privrede — za 28%. Ovako veliko povećanje posledica je ranije realizacije prihoda od · izvesnih državnih privrednih ustanova, kao što su Poštanska Štedionica, fabrika šećera na CUDO Klasna Lutrija 1 |. d. - Državne železnice dale su 173.6 mil. din. ili 3.8% Više nego Što ie bilo predviđeno. Prihod od pošta, telegrafa i telefona,

„МА

međutim, podbacio је i u martu za 31% (42 prema 45 mil. din.). Prihod od državnih šuma bio je 8.1 mil. din. prema 8.5 koliko je bilo predviđeno, a od rudnika 970, prema 21.6

=

mil. din.

Izuzev monopola ostali fiskalni prihodi u martu pretstavljaju текогапа visinu od 4325 mil. din. prema 383.2 koliko

"је bilo ostvareno u istom mesecu 1936 i 324.2 u marfu 1935.

Prema. martu. „1936 oni „su bili veći па. 13%, а prema. martu

| 1935 5. ла 3385.

Када se uporedi suma efektivno izvršenih rashoda u martu sa prihodima. dobija se višak. ostvarenih prihoda od

290. mil. din., koji је мровтебјеп | та plaćanje dospelih obaveта iZ ranijih MISO

U celoj budžetskoj 1936/37 prihodi su bili 10.252.6 mil. din. dok je bilo predviđeno 10.39%5 mil. din. Prema tome, prihodi su ostvareni sa 99.9% što u poređenju sa ranijim godinama pretstavlja rekorđ u našim državnim finansijama i služi kao nepobitan dokaz opšteg privrednog poboljšania u zemlji. U poređenju sa ranijim budžetskim godinama sadanji prihodi su veći: prema 1935/36 га 448 mil. din., prema 1934,35 za 737, a prema 1933/34 za 999 mil. din. Prihod se OVA kod fiskalnih pozicija kao i kod nekih od državne privrede što se vidi iz "uporednog pregleda procenjenih i

ostyarenih prihoda po grupama: (u mil. с). ·Fiskalni prihodi

Procena . Ostvareno + iil— %

Neposredni porezi )79.999.0 _ 2,340.4 o 1.8 Trošarine || 8975 _842.5 + 18 - Takse 1.039.0 1.045.4 70.06 - Carine 700.6 834.0 + 19.0 Мопороћ 1.956.0 1.916.2 О Ukupno 6.822.1 6.978.5 51 2.2 Državna privreda 3.370.7 3.194.0 — 5.3

Kada analiziramo kretanje državnih prihoda u prošloj u poređenju sa dvema prethodnim budžetskim #odinima dolazimo do sledećih rezultata: prihodi od neposrednih poreza povećali su se prema 1935/36 78, 15%3/ inil: dini) а prema 1934/35 za 150.29; prema istim godinama povećanje а od trošarine bilo je 31.3 odnosno 38.2 mil. din.; od taksa 139.5 odnosno 128.4, a od carina 89 odnosno 176 mil. din. Pove-

"Сапје prihoda od neposrednih poreza ima se pripisati uglav-

nom porastu zemljarine i tečevine. Kretanje prihoda od tro-

šarine i carine očevidan je znak oživljenja unutrašnjeg pro-