Народно благостање

22. мај 1937,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 325

IV. ЗАКЉУЧАК

"Високе цене аграрних производа јесу претпоставка полета привреде као што је југословенска. Али само тако ако индустријске буду довољно ниске, тако да-се не отворе маказе цена на штету пољепривреде. И да би потрошња у граду остала несмањена, морају се рационализацијом промета смањити његови трошкови на најмању могућу меру. Било да ствар посматрамо као коњунктурно-политичку- меру, или као социјалну акцију да се поправи ноложај нашег најмасовнијег потрошача у граду, морамо. настојати да се организација промета усаврши. То усавршавање претставља и дру„штвени „препород. у коме се задстатци прошлости замењују. новим и савршенијим тековинама. Оно се- врши. уз- извесне потресе у друштву, а проте"сте -против- новог улажу они који се боје да ће бити замењени. То је појава конзервативизма који

је разумљив кад се друштвени процеси мере мери-

лом појединачног успеха. М тек пошто се потпуно примени нека нова“ тековина, постаје свакоме јасно да је страх одњебио сувишан, јер: C HOBHM "тековинама ничу нове потенције у друштву чију. благодат осећа целина. |

| O се нешто не учини у том правцу, ми ћемо у скором времену доживети општи скок“ цена индустријских | производа, јер су и сировине | поскупиле. Нико не може гарантовати“ да се неће отворити маказе цена на штету пољопривреде. А то би значило обнављање аграрне кризе и“ норед проблема чиновника и радника дошао би још проблем сељака као потрошача. С таквом“ перспектиBOM рационализација_ промета намеће се не само као решење социјалних проблема, него и као ко-

„њунктурна мера.

таг

ДОГАЂАЈИ И ПРОБ,

= ez ни Ministarstvo finansija obja-

·Đržavne finansije u martu i vilo. je podatke o. prihodiu-19086/37 budžetskoj godini ma i rashodima za mart me

sec kojim je završena pro-

у и tekla budžetska 1936/87 go udina.~ Državni. rashodi. u martu bili su..914.18 mil. .din..il, 6.2%- više nego što je budžetom bilo predviđeno.. Povećanje „rashoda bilo: je omogućeno znatno većim porastom. državnih ·prihoda koji. su u martu dostigli rekordnu visinu. za poslednje četiri godine. Od ukupnih rashoda izdato je na lične 406.9 mil. din. ili 44.5% što u poređenju sa ranijim mesecima pret-stavlja znatno sniženje: I to uprkos tome što su lični rashodi i u martu izvršeni sa- 100%, a neki čak i više, kao n.pr. penzije za 110, invalidske potpore 159% i t. d. Za 67% povećali su se preko predviđene sume i rashodi na službu državnih dugova kao posledica isplate dospelih kupona. Prihodi su bili 943.26 mil. din. ili 96% preko predviđene sume. U ranijim go·dinama u istom mesecu prihodi su bili: 1936 g. 817 mil. din., "1985 2. 769, 1934 2:'830, 1933 g. 824 mil. din. Po glavnim grupama ostvareni i procenjeni prihodi u martu mesecu pružaju ovakvu sliku (u mil. din.):

Fiskalni prihodi:

Procenjeno Ostvareno + Ш—%

Neposredni porezi 191.5 | 1617 — 15.6 Trošarina 68.9 71.0 -= 8:0 Takse 86.5 93.5 = 810) Carine 58.3 106.1 + 81.8 Monopoli 163.0 149.0 — 8.6 · Državna privreda 281.0 359.8 + 28.0

· Kao što iz gornjeg pregleda vidimo, sem neposrednih poreza i monopola, svi ostali prihodi dali su preko predviđanja: Rekorđan porast pokazuju carine kao posledica povećanja uvoza gotovih proizvoda. Prihod od neposrednih poreza bio de manji jer se do marta već парјано ето zemljarine, kućarine i tečevine. Opadanje prihoda od monopola posledica је pre svega manjeg izvoza duvana. Pa ipak, svi fiskalni | prihodi prema predviđanju pokazuju povećanje za 2.3%.

i Znatno preko toga, upravo rekordno povećanje pokazuju u martu mesecu prihodi od državne privrede — za 28%. Ovako veliko povećanje posledica je ranije realizacije prihoda od · izvesnih državnih privrednih ustanova, kao što su Poštanska Štedionica, fabrika šećera na CUDO Klasna Lutrija 1 |. d. - Državne železnice dale su 173.6 mil. din. ili 3.8% Više nego Što ie bilo predviđeno. Prihod od pošta, telegrafa i telefona,

„МА

međutim, podbacio је i u martu za 31% (42 prema 45 mil. din.). Prihod od državnih šuma bio je 8.1 mil. din. prema 8.5 koliko je bilo predviđeno, a od rudnika 970, prema 21.6

mil. din.

Izuzev monopola ostali fiskalni prihodi u martu pretstavljaju текогапа visinu od 4325 mil. din. prema 383.2 koliko

"је bilo ostvareno u istom mesecu 1936 i 324.2 u marfu 1935.

Prema. martu. „1936 oni „su bili veći па. 13%, а prema. martu

| 1935 5. ла 3385.

Када se uporedi suma efektivno izvršenih rashoda u martu sa prihodima. dobija se višak. ostvarenih prihoda od

290. mil. din., koji је мровтебјеп | та plaćanje dospelih obaveта iZ ranijih MISO

U celoj budžetskoj 1936/37 prihodi su bili 10.252.6 mil. din. dok je bilo predviđeno 10.39%5 mil. din. Prema tome, prihodi su ostvareni sa 99.9% što u poređenju sa ranijim godinama pretstavlja rekorđ u našim državnim finansijama i služi kao nepobitan dokaz opšteg privrednog poboljšania u zemlji. U poređenju sa ranijim budžetskim godinama sadanji prihodi su veći: prema 1935/36 га 448 mil. din., prema 1934,35 za 737, a prema 1933/34 za 999 mil. din. Prihod se OVA kod fiskalnih pozicija kao i kod nekih od državne privrede što se vidi iz "uporednog pregleda procenjenih i

ostyarenih prihoda po grupama: (u mil. с). ·Fiskalni prihodi

Procena . Ostvareno + iil— %

Neposredni porezi )79.999.0 _ 2,340.4 o 1.8 Trošarine || 8975 _842.5 + 18 - Takse 1.039.0 1.045.4 70.06 - Carine 700.6 834.0 + 19.0 Мопороћ 1.956.0 1.916.2 О Ukupno 6.822.1 6.978.5 51 2.2 Državna privreda 3.370.7 3.194.0 — 5.3

Kada analiziramo kretanje državnih prihoda u prošloj u poređenju sa dvema prethodnim budžetskim #odinima dolazimo do sledećih rezultata: prihodi od neposrednih poreza povećali su se prema 1935/36 78, 15%3/ inil: dini) а prema 1934/35 za 150.29; prema istim godinama povećanje а od trošarine bilo je 31.3 odnosno 38.2 mil. din.; od taksa 139.5 odnosno 128.4, a od carina 89 odnosno 176 mil. din. Pove-

"Сапје prihoda od neposrednih poreza ima se pripisati uglav-

nom porastu zemljarine i tečevine. Kretanje prihoda od tro-

šarine i carine očevidan je znak oživljenja unutrašnjeg pro-