Народно благостање

22. Бај 1937.

o. стање ла финансија. врло, је. карактери стично брисање великог дела. издатака предвиђених буџетом. У редовном. буџету. оно се није могло провести, јер само служба по државним зајмовима апсорбује 48%, а наоружање и војска 20%. Му преосталом делу највећи проценат отпада на фиксне издатке на администрацију. Огромно смањење ванредног буџета јасно показује да Блаца хоће да остаје верна инаугурисаној политици „паузе“ у социјално- политичким мерама. Оно долази управо у време кад је вођ радничких синдиката Жуо тражио од владе да нађе начина за финансирање јавних радова великог стила у износу од 10 милијарди франака. У GBOM скорашњем говору, којим је. правдао уведену „паузу“ пред бирачима, г. Блум је јасно казао да не може бити говора о новим теретима државног буџета.

Али и поред овог смањења г. Ориол наведеним мерама за покриће дефицита; није могао умирити своје узнемирене противнике. Дефицит по редовном. „буџету већ

због свога малог обима мање даје повода за бојазан, иако

су средства, која он ставља у изглед, још неизвесна. Од 6,5 милијарди, које он сматра сигурним за покриће дефи:

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 329

цита | по, ванредном буџету, jom није. извесно да. ли ће париска, општина вратити свој, дуг, да ли ће Француска бан-

ка бити у стању да, по потреби, у кратком времену мобилизује преко 3 милијарде и најзад да ли ће бити целисходно да држава исцрпе и свој последњи кредит по авансима Француске банке на који по закону има праве.

Т, Ориол за остатак потребних средстава предвиђа закљу-

чивање краткорочних и средњерочних зајмова. Државни кредит је сада врло слаб. Ако јавно-правна тела по препоруци Министра финансија и сама буду закључивала ве: ће зајмове на унутрашњем тржишту, постоји опасност да тржиште осиромаши расположивим средствима и ДРЖАНЕ још више отежа приступ на њега.

Није потребно да се остваре све побројане могућности па да извршење буџета дође у питање. Ни према

„рачуну г. Ориола предвиђени путеви не решавају овај

проблем до краја године. Његово решење само је одложено за неколико месеци када ће државна благајна понова стајати пред питањем којим путем да осигура његово даље извршење.

АРА Слика

POLJOPRIVREDA

— Ministar pravde ie izdao uputstvo za autentično. tumačenje nekih stavova uredbe o likvidaciji zemljoradničkih dugova: da se pod plaćenom kamatom (st. 1 čl. 4) ima podrazumevati kako kamata plaćena u gotovu tako i ukapitalisana na osnovu ugovora; da pod robom, (st. 1 čl, 36) treba podгатштеман životne namirnice, stočnu. hranu, pokućstvo, odelo, alat i polioprivredne sprave, koje se iskorišćuju iskliučivo upotrebom. liudske i stočne snage.

—-.U Splitu održana je sednica Trgovinsko-industrijske komore, na koioj su bili donešeni zaključci za unapređenje у1-

„nogradarstva: O, osiguranju potrebnog kredita od strane ban-

ske uprave za izlaganje vina na pariskoij izložbi i o pred_ sonal, većinom činovnici, zbog tvrđenja da se grubo postupalo

logu ministarstva poljoprivrede da se osnuje jedan specijalni institut za izučavanie naše vinove loze i prerade vina.

— Sadašnje zalihe pšenice u Austriji, prema ргеду!-

đanjima, trajaće do polovine juna. Kako je ovogodišnja setva ~

u zakašnjeniu, to će do početka kampanje biti potrebno 1800 vagona pšenice, koja.će se morati povući iz inostranstva.

—-У Приморској бановини откупљено је 753.915 кг. |

дувана у вредности од 74,3 мил. динара у 1936 г. а одобрено је да се за 1987 г. засади 201,8 мил. струкова.

· —- Задругари прикључени савезу сточарских задруга у Загребу одгајају годишње око 2.000 племенитих би:

кова за јавне расплодне сврхе. Просечна млечност једне. "задружне сименталске краве износи 3.000 л. млека према.

1.800 лит. за просечну сименталску краву. — Депутација претставника аграрних заједница, до-

бровољаца, колониста. и аграрних. интересената из Ba:

ната: умолила је министра пољопривреде да смањи OTкупне цене аграрне земље.

·— Udruženje sopstvenika ovaca. Dunavske banovine. na

svojoi konferenciji u- Boki. (Banat) protestvovalo je protiv

postupka proizvođača sira, koji .su. snizili cenu ovčjem mleku sa 1,20 na- 1,10 din. Rešeno je da. od, 1 juna članovi, Udruženia ne prodaju mleko ispod 1,50—1,70 din. prema kvalitetu. Udruženje će se pobrinuti da nađe proizvođača sira kome je - dnevno potrebno 1.500—1.700, |. mleka. U pogledu Vune Te· šeno,„je da Udruženje zamoli vladu da utvrdi minimalnu cenu vune od 20—30 din. po kg..

INDUSTRIJA

— Nemačka industrija čilske. salitre Иса je da u svrhu pomaganja polioprivrede svojim ovogodišnjim роггоšačima gratis odobri 30% zaključenih porudžbina. Tih 30% odobriće se onim Već isporučenim pošilikama i onim koje se imaju još isporučiti a zaključene su između 1 januara i 1 juna ove godine.

— U listerdoriskom petrolejskom području probušen je novi izvor nafte u dubinu od 1479. Izvor dosada izbacuje Yagon nafte na sat.

— U Konjicima je obustavljen rad u najstarijoj fabrici koža u Slovenačkoj zbog nedostatka stručnog radništva. Po naređenju Banske uprave bio je otpušten sav strani DpeT-

sa domaćim radnicima, Slovencima. |

— Ministarstvo trgovine i industrije odobrilo je molbu električnog društva Vojvodina a. d. za rekonstrukciju petrovgradske opštinske · električne centrale.

— Proizvodnia veštačkog kaučuka pod imenom »Bunae u Nemačkoj još je uvek, skupa i zahteva stalnu pomoć od strane vlade. Sredstva. za finansiranje ove produkcije naći će Кајћ и роубепји | carine na uvoz prirodnog kaučuka, Кој sad iznosi 195 Rm DO mtc. Visina carine će varirati prema ceni OSa noj kaučuka.

.Svetska produkcija bakra neprestano тазје. Рго-

ON u mesecu novembru prošle godine iznosila je 159,4 hiljada tona a u martu mesecu OVE godine 19 hiljada tona. U isto vreme potrošnja se povećala od 163,2 hiljade na 219,7 hiljada tona. Izgleda da će potrošnja u ovoj godini preći 2 miliona tona, dok je rekordna potrošnja u 1920 godini iznosila 1,7 miliona tona.

— Gradsko poglavarstvo u Nišu odobrilo ie predlog da električna centrala opštine snabdeva strujom Prokuplje.

TRGOVINA

— Prvi puta iza 1930 god. objavljen je platni bilans Belgije za 1935 i 1936 god. U 1935 bilans je aktivan za 2,7 milijardi franaka jer su prihodi iznosili.21,125 milijardi. a rasho-

· di 18,405 milijardi franaka. Prošle godine u zemlju je ušlo

25,585 а izašlo 29,5 milijardi franaka t. j. platni bilans ie bio “aktivan za 3,085 milijardi.