Народно благостање

_ 29, мај 1937.

nizacilama o tačnom popunjavanju formulara o razrezu DOTreža i poreskih knjižica. -

— Ukupna suma britanskog kapitala plasiranog: u inostranstvu ceni se na 3800 miliona funti šterlinga. Od te svote na Australiju otpada 540 miliona, Kanadu, 520 miliona, Argentinu 440 miliona, Južnoafričku Uniju 280 miliona funti четпоа itd.

— Švedska vlada podnela ie parlamentu predlog da se produži sa napuštaniem zlatnog važenja i. preko februara

· 1938 god. Da se izbegnu spekulacije na berzi učetverostručiće se takse za papire koji koftiraju na berzi. Ujedno se predviđa osnivanje jednog ureda sa zadatkom da u inostranstvu kupuje robu za pokrivanje državnih potreba. Narodna banka će tom uredu dati na raspoloženje 100 miliona kruna u zlatu ili stranim platežnim sredstvima ı primiti u zamenu blagajničke zapise.

JAVNE FINANSIJE

— Francuska vlada podnela ije parlamentu zakonski predlog, po kom se ministar finansija ovlašćuje da da garanciju francuske države za jedan zajam koji bi čehoslovačka vlada sklopila u Parizu. Zajam bi se emitovao u toku 1937 1 38 god. u visini od 800 miliona franaka, a imao bi se isplatiti u roku od 30 godina.

— Projekt zakona o porezu za narod. odbranu (vidi N. B. br. 18, 1936) u Engleskoi naišao je na oštru kritiku. Vodeći čuna o prigovorima, min. fin. učinio je izmene. Višak dobiti računaće se prema 1936 g., a ne prema proseku 193436, koji bi bio niži. Nova preduzeća biće posebno tretirana. Minimalna stopa poreza od 1/5 ubiraće se od viška koji je veći za 6—12% od dobiti osnovne godine (a ne 5—10%) i 1/4 za višak od 12—16% (ne 10—15%). Predviđeno je da ona preduzeća koja rade s velikim rizikom mogu fražiti da im se iznimno oporezuje višak koji će biti iznad 6%.

SOCIJALNA POLITIKA

— »Hrvatski dnevnik« donosi da hercegovački seljak za podmirenje svojih potreba godišnje troši 700—800 dinara.

— U aprilu o. g. broji nezaposlenih, registrovanih kod svih javnih Derzi rada u zemlji, iznosio је 76.175 lica.

— Ruzvelt je izradio nacrt Zakona o radnom vremenu i minimalnim nadnicama, koji će ovih dana podneti Kongresu. Po tom nacrtu radna nedelja iznosi 35 časova a minimalna nadnica 40 centi po satu. Ove odredbe važile bi za industrijsku i međudržavnu trgovinu. Da bi se ograničio dečji rad, predviđa se da se u trgovini među pojedinim američkim državama zabrani promet robom na čijoj su produkciji radila deca ispod 17 godina.

— Socijalistička frakcija francuskog parlamenta podnela ie predlog, da se isplata odštete za nacionaliziranje preduzeća odloži, dok se u njima ne sprovede reorganizacija posla. U predlogu se navodi da suma koja se ima isplatiti dostiže 1 miliiardu dinara, a možda i više.

__ — Pretsednik Ruzvelt je izjavio da će nastaviti borbu za provođenje New-Deal-a. U tu svrhu pored pomoći farmerima i nezaposlenima predviđa se i stabilizacija cena. Stabilizacija cena ne znači njihovo fiksiranje, nego sprečavanje nezdravog kolebanja. | _— Čehoslovačka vlada je odobrila za april o. g. 19 miliona k. č, na ime državnog priloga i bešskamatnog zajma za javne radove. Ovo je početna suma od ukupno 117,5 miliona kč. predviđenih za javne radove, pri čemu će se uposliti 17 hiliada radnika. | — Po podacima Ministarstva finansija od zajma za fi_ nansiranje velikih javnih radova iz 19935 g. predviđeni su radovi od ukupno 812 mil. din.., od čega otpada na one u ге| soru Ministarstva građevina 578 mil. din., a na radove u ге-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ.

Страна 347

soru Ministarstva saobraćaja 234 mil. Ministarstvu građevina otvoren je kredit od 554,2 mil. din., a isplaćeno je do 15 aprila o. g. 168,3 mil., a Ministarstvu saobraćaja 224,5 mil. odnosno 135 mil. din. Najveći radovi su: izgradnja međunarodnoe puta od Beograda do Horgoša, zatim primorsko-turističkog puta u Savskoj i Primorskoi banovini, državnog puta Prijepolie—Biielopolje, građenje železnica Bileće—Nikšić, Koprivnica —Varaždin, Ustiprača—Foča itd. Nešto manje od 200 mil. din. ioš nije angažovano: Od 5% zaima za javne radove, čiji ukupni iznos ie 982 mil. din. emitovane su ObYYezZnice do 15 aprila t. ге. za 8982 mil. dinara.

SAOBRAĆAJ

— Grčka trgovačka mornarica pri kraju 1936 g. imala

je 605 registrovanih brodova od ukupno 1.793 mil. tona prema 1.758 пи. и 1985 2.

— Na osnovu sporazuma sa Generalnom direkcijom državnih železnica, državni rudnici će liferovati za državne 2еleznice u tekućoi budžetskoi godini mesečno 48.000 tona uglja, a privatni 76.560 tona.

— Brodska tvornica vagona, na osnovu održane licitacije, liferovaće motorna kola za prugu Beograd—SarajevoDubrovnik u ukupnom iznosu od 4,7 miliona dinara.

— Nakon pregovora generalnih direktora svih dunavskih parobrodarskih društava, održana је au Budimpešti Dosebna konferencija parobrodarskih društava Male Antante. Na ovoj konferenciji zakliučeno је osnivanje posebnog sekretarijata parobrodarskih društava Male Antante i niz mera za uzajamnu pomoć u dunavskom saobraćaju.

— Dosada je železnički i automobilski saobraćaj u Austriji bio naročito regulisan, da željeznice ne bi trpele od konkurencije auta. Uredba, kojom se reguliše promet robom, ističe koncem jula o. g. i neće biti produžena, tako da će se promet robe pustiti slobodnoj konkurenciji. Ova mera dolazi zbog oživljenja u privredi. Putnički saobraćai ostaće regulisan kao i dosada.

— Према извештају сплитске Трговачко-индустријске коморе у наше луке приспело је и изашло у 1985 r. 192.579 лађа са укупно 36.8 мил. тона према 200.298 и 38 мил. у 1936 г. Трговина са иностранством била је мања, и то: увоз у 1936 г. 50.095 тона према 50.152 у 1985 г.; извоз у 1936 г. 121,440 тона према 168.837 у 1985 г. Национална застава је учествовала у целокупном извозу са 54,6% према 39,6%.

— Prema petogodišnjem planu pariske opštine sada su potpuno izbačeni iz prometa tramvaji. Stara tramvaiska kola su delom prodana u provinciju a delom služe za stanovanje. Pre pet godina u Parizu je bilo 100 tramvaiskih i 1925 autobuskih linija. Danas postoji jedino 200 autobuskih linija, koje su mnogo praktičnije i iskorišćuju punu širinu ulice.

— U 1936 zg. prevezlo se tramvaiom u Ljubliani G mil. putnika, prema 5 mil. u prethodnoj godini, 4,8 mil. u 1934, 5. mil. u 19393 i 6,9 u 1932 2.

RAZNO

— G. Federiko Glavić, pretsednik Dubrovačke paroplovidbe, proslavio je 24 o. m. svoj 90-godišnji rođendan. On je jedan od osnivača Dubrovačke parobrodarske plovidbe, i član je njenog prvog upravnog odbora, kada se ona u 1909 godini pretvorila u akcionarsko društvo. Kao jedan od najvećih i najuticajnijih akcionara uspeo је za sve Vreme postojania društva, da ga nerazdvoino veže sa Dubrovnikom i time stekne velike zasluge i za svoi rodni kraj i za naše narodno pomorsko brodarstvo.

— Spor između gradske električne centrale u Splitu i »Dalmatie« završio se sporazumom. »Dalmatia« će platiti Dubrovnik u ukupnom iznosu od 4,7 miliona dinara.