Народно благостање

Страва 346

гребу била је у 1986 год. 2,50 дин. у почетку и 2 д. од марта па до краја године, за 20 пара више него у одговарајућем периоду претходне године.

— Проф. Долински утврдио је анкетом која је обухватила 15.265 сељачких породица са 92.087 ха земље, да 7,945 породица, или 49% живе искључиво од пољопривреде. У њиховом поседу се налазе 54,845 ха т. j. 50% укупне површине. Од 3.678 породица, 24% са поседом од 3,678 ха одн. 23%, било је главно занимање пољопривреда. Приход од пољопривреде био је споредан код 4.092 породица, (17%), са 16.400 ха (16,50%). Код 4,367 20%. породица са 18,814 ха (20,43%) игра важну улогу приход од рада. Од њих су 2.045 запослени у пољопривреди, 870 у индустрији и 1,475 у разним гранама. Интересантно је да већина породица са приходом од рада отпада на оне са поседом од 2—10 ха њих 2,841, затим 1,214 на оне са поседом до 2 ха, 305 са поседом од 10 до 30 ха и 7 са поседом преко 30 ха.

— Ministar finansila odobrio ie da Uprava državnih monopola u Podgorici podigne magacin sa potrebnim роstrojenjima za fermentaciju i sortiranie duvana u vrednosti od 12 mil. din. Osim toga je Ministarstvo odobrilo 3 mil. din. za podizanje carinarnice u Podgorici i Gusinju.

INDUSTRIJA

— Mazgnezit je u Austriji bio ruda za čije je kopanje bila potrebna posebna dozvola države. Sada je to ograničenje ukinuto. Magnezit je najvažnija austrijska sirovina. 1936 godine izvezeno је magnezita 117 hiliada tona u vrednosti od 15 miliona šilinga, a sem toga 39 hiljada tona magnezitskih ploča u vrednosti od 15 miliona šilinga.

— Rumunski privredni krugovi žale se na novi zakon o kartelima. Po tom zakonu ministar trgovine i industrije može se pojaviti kao pravi privredni diktator. Logičkim tumačenjem propisa novog zakona ministar može samostalno odrediti i cene ne samo gotovim proizvodima, nego 1 чтоvinama. On ima, doduše, uza se jedno veće, no u njemu nema pretstavnika kartela. Sem toga veće ima samo savetodavni glas, ier sve odredbe donosi ministar trgovine i industrije po saslušanju veća.

— Mađarska metalna industrija početi će ove godine sa proizvodniom feromangana, koji se dosada uvozio oko 312 vag. godišnje. Jednako će se proizvoditi i ferosilicijun, čiji je uvoz iznosio 115 vagona godišnje.

— Tražnia poljoprivrednih mašina u S. A. D. je za 25% veća no lani, što industriji nameće produženie roka liferovanja na 4—5 meseci od zaključka narudžbine. Produkcija le povećana za 50%, tako da se radi punim kapacitetom. Računa se da će se ove godine proizvesti 340 hiliada traktora prema 227 hiliada prošle godine i 60 hiliada kombaina prema 16,9 hiljada 1936 g.

— »internacional Nickel Co« (S. A. D.) kupio je patent za legiranie željeza i nikla. Legura je tri puta tvrđa od običnog želieza i lako para staklo. Upotrebljavaće se za one mašinske delove koji moraju biti vrlo otporni.

— U Turskoi se gradi nova fabrika cementa Кгај Sivasa, u blizini planine Merekuma, koja je bogata krečnjakom. Fabrika će proizvoditi dnevno 9250 tona a uposliće 200250 radnika.

— Produkcija veštačke svile u pet glavnih DroizVođačkih zemalja iznosila je u 1936 g.: Japan 985 miliona funti, S. A. D. 278 miliona, Engleska 113, Nemačka 112 i Italija 88 miliona funti. Izvoz pokazuje gotovo obrnutu sliku: Italija 30 miliona a S. A. D. svega 1 milion funti.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр: 22

— Potrošnia cinka u Sjedinienim Američkim Državama stalno se povećava. Zalihe cinka opale su sa 18,1 hiliada tona u martu na 13,9 hiliada u aprilu ove godine pa jedva dostaju za podmirenje jednonedeline potrebe. Još u julu prošle godine zalihe su iznosile 88,6 hiliada tona. 5

— Japanska proizvodnia veštačke svile dosegla je najveći obim s 25,58 mil. libri u februaru. U 1936 proizvedeno je 285 miliona, a izvezeno je 39. Za SAD cifre glase 278 i 1, Englesku 113 i 5, Nemačku 112 i 14 mil. libri.

— U Austriji je proizvodnia želiezne rudače u martu ove godine iznosila 125 hiliada tona, što je za 92 hiliade tona više no u istom mesecu prošle godine. Povećanje nije izazvano samo povećanim izvozom već i oživljeniem austrilske metalne industrije, koja je u martu ove godine radila sa 87% kapaciteta. |

— Ленкшајрска памучна индустрија налази се додуше у коњунктури, но њени се претставници ипак жале на извесне потешкоће. Тражи се од владе да у трговинској политици има мало више у виду памучну индустрију нарочито у погледу оних земаља где је увоз разним прописима ограничен. Повећање куповне снаге иностранства осетило се нешто у тражњи за бољим квалитетима. Нарочито се пак претставници Ленкшајра туже на чињеницу да се увоз сировог памука из Индије утростручио а извоз готове памучне робе у Индију опада. Интересантно је да се индустрија памука жали на недостатак стручног особља.

TRGOVINSKA POLITIKA

— Na kongresu potrošačkih zadruga u Bath-u, u Engleskoi, doneta je rezolucija kojom se od vlade traži da u sporazumu s drugim zemliama nastoji zavesti slobodniju međunarodnu trgovinu. Rezoluciji su se priključili i pretstavnici zadruga iz inostranstva koji su kao gosti prisustvovali kongresu. Izrađen je plan da se u Londonu osnuje centrala zadružnih organizacija raznih nacija.

— U novom polisko-francuskom trgovinskom ugovoru Poljska zadržava sve dosadašnje povlastice pri uvozu mašina i hemikalija. Sa svoje strane Francuska će dobiti olakšice za uvoz uglja i poliskih agrarnih proizvoda. U pregovorima se pretreslo i pitanje kolonizacije. Poliska je zainteresovana naročito zbog poljskih radnika u Francuskoj i nastojanja da naseli svoje Jevreje u francuskom kolonijalnom području.

NOVČARSTVO

— Bugarska narodna banka je u 1936 g. otkupila deviza u iznosu od 3.213 miliona leva prema 2.868 mil. leva u 1935 g., od čega slobodnih u iznosu od 819 miliona leva preта 405 mil. 1. i vezanih 92.385 mil. l. prema 2.462 mil. leva.

— Poštanska štedionica u Beogradu obiavila je da će u smislu konvencije od 1992 с. od 1 jula 1937 g. isplaćivati naše krunske ulagače kod bivše Poštanske štedionice u Beču, koji su se prijavili u određenom roku ti. do 10 septembra 1999 g., po kursu 1 din. za 4 krune. Oni ulagači, koji se nisu prijavili u tom roku, treba da se obrate sadašnjoj austrijskoj poštanskoi štedionici u Beču, koja će ih isplaćivati u razmeru 10.000 austrijskih kruna ха 1 šiling: po 100 groša.

— Na sednici novčarskog otseka zagrebačke Trgovinsko-industriiske komore donešen је zakliučak да komora preduzme akciju za izmenu propisa Finansijskog zakona o društvenom porezu, koji šuviše opterećuje preduzeća, i Uredbe o nadzoru nad osiguravajućim društvima. Sprovešće se anketa da se pripremi materijal za reformu klirinškog sistema. Komora će umoliti ministarstvo za uputstvo sYyim огра-