Народно благостање

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

29, мај 1937.

Пре рата је паритет цена меby земљама био редовна појава. Спољна трговина развијала се под нормалним околностима, тако да су поједине земље могле пред другима да у појединим артиклима на светском тржишту стекну предност само спуштањем цена у домаћој валути. После рата државе све више употребљавају вештачка средства, којима се избегава спуштање цена на овај начин, и ствара диспаритет цена помоћу валутних мера. Ова пракса је по избијању светске кризе, специјално после девалвације фунте, добила широку примену. Поједине земље су смањењем садржине злата својих валута постизале знатна снижења цена земаљских производа у односу према другим земљама. Тај диспаритет је за земље које су девалвирале повећавао конкурентску способнеост и погодовао развоју њихове спољне тргвине, али је у исто време изазивао сличне мере од стране других земаља. То утркивање је убрзо довело до хаоса у међународној трговини. Може се рећи да су ове мере, поред високих царина и увозних забрана, биле главни узрок поремећаја у светској трговини

Последњи чин ових великих промена у ценама појединих земаља извршен је девалвацијом валута златног блока. Од тога времена опажа се сигурна тенденција ка смањивању диспаритета цена појединих земаља.

Ако индекс енглеских цена у злату узмемо за базу упоређења, онда ћемо констатовати да су цене Сједињених Америчких Држава од времена равнотеже (1929) на овамо, биле највише изнад енглеских 1932, т.ј. у време девалвације фунте стерлинга. Разлика је тада износила 22, поена и, с малим неправилностима, смањила се до марта 1937 на 5,5. Девалвација фунте је и код Француске створила највећу разлику индекса цена у износу од 27,4 поена. Тенденција падања овде је нешто сталнија него код Аме: рике. Само је 1936 год. донела, упркос девалвацији франка, пораст разлике за 4 поена на 20,1 према претходној години, што се објашњава повећањем цена услед социјалних мера владе. Разлика према индексу енглеских цена је ипак наставила да се смањује тако, да је у фебруару 1937 изнела 10,9, а у марту мало више 11,6 поена. Код Немачке имамо далеко веће разлике у индексу. Девалвација фунте донела је Енглеској у разлици од 27,4 поена велику предност пред Немачком, али разне мере Немачке, поду зете после тога времена, које су имале за последицу ве-

Диспаритет пена води валутној реформи

Страна 345

лико поскупљење у земљи, донеле су константни пораст ове разлике до 1985 год. Тада је она са 51,9 достигла рекордно стање. Даљи развој доноси лагано али константно падање разлике до 36,8 поена у марту тек. год.

Код Јапана имамо сасвим обрнуту ситуацију, јер је његов ниво цена испод енглеског. Разлика у корист Јапана још у време девалвације фунте изнела се 21,1, и она је после тога стално расла до 37,1 у јануару тек. године. Фебруар и март са 32,2 и 32,0 показују извесно смањење разлике али и с тим Јапан је у великој предности пред Енглеском.

Из овога излази да Енглеска са својим ценама још увек конкурише Немачкој, Француској и Сјед. Америчким Државама, а Јапан стоји пред свима њима. Други значајан моменат је да се цене у земљама Тројног валутног споразума све више приближују равнотежи. Немачка показује исту тенденцију само у много споријем темпу, док се Јапан развија сасвим независно од ових земаља.

Постизање потпуне равнотеже могућно је или ути: цањем на унутарње образовање цена, или довођењем девизних курсева у склад са светским нивоом цена. Прва солуција је много компликованија и тежа због чега се уопште не узима у обзир. За постизање равнотеже цена другим путем потребни девизни курс равнотеже израчунава се ако се последњи курс равнотеже дотичне девизе помножи са истовременим индексом цена оне земље којој се дата девиза прилагођује. Ако фунту штерлинга узмемо за главну валуту, онда би курс долара који би нивелисао америчке цене с енглеским, у марту тек. год. имао да износи 5,12 дол. за фунту место 4,89, колико је стварно износио. Курс француског франка пак био би 117,10 место 106,20, немачке марке 16,44 место 12,17 а онај јена 12,48 место 17,4 јена за фунту штерлинга. У том диспаритету између стварних курсева и оних који би резултирали из нивелисања цена лежи валутна страна проблема светских цена. Последњих месеци учинио се велики корак ка његовом решењу. Треба ипак имати на уму да постојепе разлике неће ишчезнути саме од себе. Томе стоји на путу ограниченост кретања девизних курсева, који се померају само између доње и горње златне тачке. Зато бе потпуно успостављање равнотеже цена у свету ускоро ставити на дневни ред међународну уговорну стабилизацију курсева на нивоу који би омогућио паритет цена светске трговине.

аава

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

POLJOPRIVREDA

— Bugarsko ministarstvo poljoprivrede preduzelo je mere za unapređivanje proizvodnje duvana, i to duvana VisoOkog kvaliteta, zatim spremanje agronoma-specijalista i OTganizacije pri ministarstvu poljoprivrede oftseka za duvan. Agrarna i zadružna banka otkupila je do kraja marta 929 mil. tona duvana od celokupne proizvodnje u 1936 g., koja je iznosila 35 miliona kg.

— U Grčkoj je celokupna proizvodnja žitarica iznosila 1.234 hiliada tona u 1936 g. prema 759 hiljada tona u 1930 2, od kojih otpada na pšenicu 638.000 prema 264.000 t. u 1930 2.

— Савез здравствених задруга, са 180 здравствених и сточарских задруга, приступио је организацији ветеринарске службе на задружној основи. Услуге су јевтине и приступачне најширим слојевима; тако напр. цеплење

једног брава коштаће од 4 до 16,80 дин. док се пре пла: ћало дупло само за серум приватним ветеринарима, који су уз то још наплаћивали накнаду за цепљење.

— Према подацима Вишег економског савета у Грчкој житарице заузимају 1,596 мил. хект, суво поврће 117.000 х., поврће 52.000 х., ароматичне и индустријске биљке 188.000 х., сточна храна 55.000 х., грожђе 247.000 х. Производња житарица задовољава 69,5% унутрашње потребе, кукуруз 79,1%, суво поврће 794% и кромпир 98,1%.

— У 1986 г. у Загребу је продато 19,7 мил. литара млека, за 100.000 л. више него 1985 г. Од тога су произвођачи продали непосредно 10,5 мил. а млекаре 9,2 мил. Највећи део у Загребу продатог млека произведен је у непосредној близини Загреба. Удаљенији срезови учествују у снабдевању Загреба 6,4 мил. литара, за 800—900 литара мање него 1985 год. Просечна цена млеку на мало у За-