Народно благостање

Страна 344

prema 1935 ха 13%, пајубе ха tekstilnu robu (17%). Direkcija za izvoz žitarica otkupila jie u 1936 za 1776 miliona leva poljoprivrednih proizvoda, prema 1324 u 19935. Kupovna moć porasla je iako u drugoj polovini 1936 kada je direkcija počela da kupuje veće količine proizvoda. A pored direkcije bila je aktivna i robna berza koja je prometnula za 735 miliona robe prema 679 u 1986. Izlazi iz tog da je izvoz daleko jače porastao nego što je oživelo unutrašnje tržište.

U vezi s dobrom žetvom i većim izvozom oživeo je transport železnicom čiji ie volumen izneo 4882 hili. t. prema 4124 u 1935. (veći za 6.5%). Povećanje transporta izazvano je gotovo u celini izvozom, jer je unutrašnji promet porastao svega za 8000 t. i

Kao što se vidi bugarska privreda oživela je zahvaljujući dobroj žetvi i dobrim cenama. Dužina koniunkturnog DpDoleta zavisi prema tome od buduće Хефуе 1 сепа асгагић ргоizvoda na svetskom tržištu.

Do pre nekoliko godina važilo je opšte pravilo, koga se držao svaki dobar ministar finansija: da državni budžet treba da bude wravnotežen. Роsle rata, a za vreme depresije naročito, ovo shvatanje izmenjeno je u osnovi. Sve države u svetu angažovale su se u toi meri u privredi, da ministar finansila nema više da vodi brigu o državnim finansijama sa stanovišta zdrave finansijske politike, nego sa stanovišta konjunkturne politike. Finansijska politika treba da bude jedan od naivažnijih elemenata u regulisanju čitavog kretania privrede, a ministar finansija neka vrsta privrednog diktatora. Postavljeni su novi principi finansijske politike. Kad privreda posrne, država treba da pruži sredstva kojima se ona opet može staviti u normalan pokret. U tom momentu ne sme se 274zirati od delicita u budžetu. Kad nastupi polet, država treba da ga koči i da skuplja sredstva da bi ih upotrebila u vreme kad ponovo dođe do zastoja u privredi.

lako su nova shvatanja teoretski obrazložena, gotovo bez izužetka, intervencija svih država izvršena je po nuždi i prema mogućnostima. A kad se jedanput angažovala, država je postala u tolikoi meri konjunkturni faktor; da postoji opasnost, da će se čitava privreda slomiti ako se ona povuče. Zato finansijsku politiku svake države možemo posmatrati samu za sebe i kao konjunkturni faktor. U tom pogledu najinteresantniie su finansije S. A. D.

Od početka 1936 Ruzvelt pokazuje težnju da uravnoteži budžet. To se pokazalo u predlogu budžeta za 1936/37, koji je podnet u januaru, i predviđao deficit od 404 miliona dolara. U predlogu je to lako izvesti precenjujući prihode. U iznosu 5994 miliona oni su bili predviđeni za 1100 mil. više nego ostvareni prihodi u prošloj godini, odnosno 1929. Od tada do aprila ove godine budžet je revidiran četiri puta. Po najnovijem računu rashodi će se popeti na 7781 mil. tako da će deficit izneti 92557 mil. koncem juna 1937, kad se završi budžetska godina. Budžet za 1937/88 predviđen je s deficitom od 418 miliona (prihodi 6906 i rashodi 7234). Posle iskustva poslednje godine, ne može se mnogo očekivati od ovog pokušaja da se deficit u budžetu smanji.

Stanie privrede nije takvo da bi joj državna potpora bila nužna. Indeks industrijske proizvodnje u 1937 popeo se na 118 (1993-94 — 100), dakle, na visinu 19299. Privredna aktivnost otišla je u širinu i dubinu. Naročito je važno istaknuti da je potrošnja silno porasla, što se vidi naročito na velikom broju prodanih automobila 1 па tekstilnoi industriji koja radi punom parom. Izveštaji preduzeća pokazuju za pryu

Trzavice američke Нпал5уske politike

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

|Бр. 22

četvrt 1937 dobitke veće nego što se moglo očekivati. Kod akcionarskih preduzeća porasli su oni za dva puta više nego što је narastao indeks proizvodnie. Ovo poslednie ima se zahvaliti jakom skoku cena sirovinama. Cene u zemlji popele su se za 10% u 1936 prema 19935, proizvodnia za 20—25%, a kamata na dugoročne zaimove ostala je перготепјепа. Роstoje, istina, jači radnički pokreti, ali oni su došli zajedno s konjunkturom.

Pored ovih povolinih znakova u privredi, deficit ostaje. Od 1931 deficiti su se popeli na 21 milijardu, tako da se državni dug udvostručio. Ovai tempo zaduživanja mogao se podneti radi toga što je državni dug bio malen prema dugu Engleske ili Francuske. Ali nile tu pitanie samo tereta koji pada na naciju. Pokrivajući deficite zajmovima država iscrpljuje tržište kapitala i može tako da prouzroči višu kamatnu stopu. Po konjunkturnoi teoriji stabilnost Ramatne stope je iedna od osnovnih pretpostavki za normalno kretanje privrede. Podržavajući polet država može gomilanjem deficita da ga dovede u pitanje. To ie razlog da se budžet uravnoteži što pre stvarno, a ne samo u proračunu. Državne obligacije popustile su u poslednje vreme na njujorškoj berzi. Cene počinju da skaču sve brže, ı mogu da protuzroče ioš jače radničke pokrete. A dotle dok skaču one podržavaju газроloženje svetskih kapitala da se upute u S. A. Đ. i da spekulišu. Uravnoteženiem budžefa zakočio bi se polet da ne ide na više i stabilizovale bi se cene.

Makoliko da je potrebno da se budžet uravnofeži, to ide teško, uglavnom iz dva razloga: zbog priliva zlata i Ve-

·likog broja nezaposlenih.

lako je indeks proizvodnje na visini 1929, od 41 mil. radnika (bez poljoprivrede) 32 mil. su zaposlena. Bez javnih radova ova razlika će se teško moći smanjiti. U budžetu za 1938 predviđeno је za javne radove 1.5 mld. dolara. Ali još teže posledice ima po američku privredu priliv zlata. Od decembra država otkupljuje zlato i sterilizuie ga. Time se htela sprečiti inflacija kredita. Ali za prva četiri meseca otkupljeno je 479 miliona dolara zlata, i državni dugovi porasli su za toliku sumu, a zlato je ostalo potpuno neplodno. SVvakome je jasno da je to odviše neekonomična operacija, i da se sa njom komplikuje monetarni i fiskalni problem a preko toga i kretanie nacionalne privrede. Nešto se mora promeniti u dosadašnioj ekonomskoi politici vlade. Šta, to ie nepoznato. Ali nikakva promena ne očekuje se s odušeVljenjem. Obrnuto, ona ispunjava strahom, i on je, među ostalim, došao do izraza u padu kurseva državnih papira koncem aprila i početkom maja o. g. Država ije tada intervenisala preko banaka rezervnog sistema. Podržavajući kurseve ona je doprinela da se jače oseti obilje novca na tržištu, čime je opet ojačala opasnost inflacije, i povećali se državni rashodi. Momentano, kursevi su očuvani, ali na način kojim le samo produbljen osnov nepoverenja.

Govoreći o američkoj finansijskoj politici hteli smo da ukažemo na raskršće u kome se ona nalazi. I kad pođe jednim putem, uravnoteženja budžeta, iskrsavaiu novi momenti, koji povećavaju deficit. Pri tome nismo govorili o onim momentima koji dolaze u vezu s političkom spekulaciiom, kao što je isplata invalidskih renti. U svom kretanju između dveju suprotnih tendencija američke finansije pokazuju da se tu ne radi samo o unutrašniim američkim privrednim prilikama, nego, u vezi sa zlatom, i o svetskim. Pa ako je finansiiska politika ujedno elemenat konjunkturne politike, američki budžet pokazuje da ta politika nije suverena i da je nacionalna privreda, i onda kad se pokušava da se samostalno VOdi, u svome kretanju zavisna od svetske saradnje.

a ed

CARA VO Ca e GK gra a O OGG.