Народно благостање

29, мај 1937.

ведена је 60 сатна недеља у аеропланској индустрији. А: мерички стручњаци рачунају да ће 1937 бити произведе но 2400 апарата. Јапан, који је до 1928 био зависан од иностранства, постао је самосталан. 1929—30 произведено је око 200, 1936-7 око 2.000 апарата. У Холандији проширује се предузеће Фоккер тако, да ће повисити капацитет од 300 на 2000 комада. У Шведској, Чехословачкој и Пољској производња се исто тако проширује.

Поред ових земаља јављају се у последње време као произвођачи нове, мале земље. У Аустралији подижу се две фабрике, у Бразилији, Холандској Индији, Летонији итд. Ове земље су технички несамосталне тако да оне откупљују стране патенте, и подижу фабрике уз помоћ из иностранства. То повећава продукционе трошкове, а често производе се само извесни делови, тако да производња није самостална. Пошто типови брзо застаревају ове мале земље зависне су од иностранства и онда кад подижу потпуне фабрике, јер немају довољно искуства ни стручњака да би могле самостално вршити успешна испитивања. Ради тога поред све журбе око подизања властите производње, трговина с аеропланима у свету расте.

Главни извозници су С. А. Д., Енглеска, Француска. Вредност извоза из 8 главних земаља износила је 1929 г. 1335 милиона златних марака, у 1933 је пала на 72, и 1936 се попела на 125 мил. Од последње своте на САД. Енглеску и Француску отпада око 100 мил. Може се приметити како брзо расте извоз из земаља у којима је индустрија млада. Тако се пољски удесетостручио од 198536, белгијски је већи за девет пута, холандски и чехословачки се удвостручио. Француски извоз опада, због већих наруџби министарства војске. Највећи део производње остаје у земљама производње. Свега око 10% иде у међународни промет. Од америчке производње иде 15%, а од енглеске 30%. Од укупне аеропланске индустрије у свету «ј. ради за наоружање. Зато је разумљиво да све државе потпомажу своју индустрију, најобичније субвенцијама или гарантујући дивиденду као у Енглеској до 5%. Да би се осигурало наоружање а још више да би се већу време мира развила индустрија која ће моћи да производи довољно у рату кад потребе буду веће, све државе во: де контролу развитка ове индустрије. Колике ће бити ратне потребе немогуће је одредити. По енглеском рачуву оне ће се подесетостручити, а по совјетском подвадесетостручити. А пошто развој у једној земљи сили другу да и сама повећа производњу за толико више, тешко је казати колики ће бити апсолутни бројеви ратне производње. Зато већ сад морају бити инвестиције веће него што се искоришћава капацитет. Неке државе дају отштету за тај неискоришћени продукциони апарат.

Уз државну потпору и продајући апарате по високим ценама аеропланска индустрија бележи одличне успехе. Добитци водећих предузећа у свету кретали су се овако:

Curtiss•- Vright C. Dougl. Rolls Royce Armstrong Ајс. o у % хиљ. динара

1929 —— 1956 403 1932 10 10 596 72 1934 20 10 360 39 1935 27, 10 9 1263 1936 30 10711, 1100 976

Ови добитци не потичу само из државне потпоре него и из већих цена које су скочиле због веће тражње, а и због солидније израде апарата. Извозне цене повећале су се у САД. за 14% од 1935—1936. Ради одличног финансијског стања курсеви акција аеропланских фирми стоје високо. Тако су се од 1932 до 1936 повећали за 8 пута код пет главних америчких фирми. ;

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 343

Али и цивилна употреба аероплана расте нагло, што доприноси коњунктури производње апарата. Усаврзнавањем апарата саобраћај постаје све сигурнији, а пропагандом нестаје код публике страха од вожње у зраку. До 1928 саобраћај у свету био је оскудан. У току кризе извршена је рационализација саобраћаја, предузећа се стапају и одстрањују конкуренцију. Прелази се све више на подржавање дугих линија, у међународној сарадњи. Аероплани се употребљавају за краће линије и за поштанску службу, а на дугим линијама и за промет лица и добара употребљавају се све више ваздушне лађе. Ваздушна саобраћајна мрежа у свету повећала се од 1927—1985 за 5 пута. .

Уколико зависи од ратних припрема коњунктура аеропланске индустрије има изгледа да потраје не само зато што је мезимче унутар ратне индустрије, него. и зато што апарати брзо застаревају, тако да се старији типови, ако и нису истрошени, морају демонтирати и њихов материјал употребљава се као сировина у производњи нових типова. Ту се не може никад казати да је наоружање довршено. Зато она коњунктура, као и читаве ратне индустрије има нешто што потсећа на сам рат. Он траје толико колико привреда земље може да издржи. Тако и коњунктура ратне индустрије зависи од привредних снага у земљи. шитиниусинишешитоте-еш |. Bugarska privreda и 1936 2. ima da zahvali svoj polet istim faktorima kao i jugoslovenska: dobroj žetvi i dobrim cenama agrarnih proizvoda na sVetskom tržištu. Žetva je dala 3276 miliona tona žitarica, a kvalitet je bio odličan. Prosečni prinos po hektaru bio je 14 m. c. prema 12.36 u 1984—1935. Da nije bilo većih šteta od tuče nego ranijih godina, prema ostalim klimatskim Drilikama, ove cifre bile bi daleko veće.

Industrijske bilike imaju sve jači udeo u poljoprivrednoj proizvodnji. Smanjena je površina zasejana šećernom Tepom i sojom, a svim drugim povećana. Površina pod duvanom proširena је za 97 na 897 hili. ha, a žetva Je bila veća za 44%. Suncokretom je bilo zasejano 156 hil. ha (1930—34 prosečno 86), pamukom 29 (prema 12). Ха baštovane godina je bila loša, a isto tako podbacili su i vinogradi.

Privreda Bugarske u 1986 2.

Kupovna moć bugarskog sela povisila se za 9% prema 1935. Ali pri tome nisu imali svi krajevi једпаког udela. U Severnoj Bugarskoj, gde preteže kultura žitarica i šećerne repe koja je u opadanju, dohodak je daleko manji nego u Južnoj Bugarskoi gde je kultura intenzivnija i gde preovlađuju industrijske biljke čija je cena vrlo dobra.

Izuzevši industriju duvana i metalurgiju, o kojoj nema podataka, sve druge grane bile su u poletu. Indeks industrijske proizvodnje povećao se prema 1935 za 10 dok je u ovoj prema 1934 bio veći samo za 2. Industrija životnih namirnica razvijala se vrlo neravnomerno prema 1985. Proizvodnja piva veća je za 60%, ulja za ielo 39%, šećera je proizvedeno za 50% manje, zbog toga indeks industrije životnih namirnica nije se promenio prema 1936, tako da porast opšteg indeksa za 10 dolazi od veće proizvodnje dobara za proizvodnju. Tako industrija kaučuka koja je još 1935 bila bez posla, povećala je proizvodnju za 49%, i još uvek radi s pola kapaciteta. Industrija kože veća je za 15%, tekstila za 22%.

Većina industrija ne iskorišćuju dobar deo svoga kapaciteta. Preostale zalihe još uvek tište proizvodnju i smanjuju se lagano jer je potražnja neznatno veća od proizvodnje, u 1935 za 1% a u 1936 za 2%. |

Unutrašnje tržište za industrijske proizvode povećalo se