Народно благостање

Страна 342 .

икада раније. У Загребу је подигнут дупло већи број · зграда него у 1985 г. Не само велики градови, него и многа мања места и села градила су у току ове године много више него у претходној. Томе је допринело и извођење јавних радова од стране државе и самоуправа. Градитељи нису добро прошли због повећања надница и скока цена грађевинског материјала. Ипак, опште узев, овако велика грађевинска делатност, донела је посла многим грађевинским занатима, почев од столара и лимара, па преко молеро-фарбара до паркетара и димничара. Стога је и грађевинска делатност утицала повољно на стање занатске привреде у прошлој години.

У Извештају се констатује да после неколико година сталног пада цена занатских израђевина и услуга, 1936 г. бележи у највећем делу заната стабилније цене, док су оне у извесним занатима и скочиле услед повећања надница и цена сировина. Такође се и занатски кредит развијао под повољнијим условима. Број молби за одобрење кредита код Занатске банке повећао се за 699, а одобрени кредит за 6 мил. дин. те су њени зајмови достигли највећу цифру од како банка постоји. Меничних протеста, а такође и отписа, је било мање. МИ повољне прилике у кредитирању од стране Занатске банке свакако су резултат побољшаних привредних прилика код занатлија. Занатско задругарство је показало извесне знаке напредовања. Под стечај су пале 3 занатске радње пре-

ма 7 у 1985 и 16 у 1934 г. Поравнање је тражило 5 занат: лија према 3 и 28.

Srazmerno kratko vreme, svega nepunih šest godina, na snazi je Zakon o radnjama. Ali već za tako kratko vreme moglo se konstatovati da је njegovo novelisanje neophodna potreba. Jedno od naihitnijih pitanja, koje čeka na rešenje, jeste ono privrednih organizacija. Retko ima nedelje a da se ne pojavi koja vest o Željama pojedinih privrednih redova, da se izdvoje iz zajedničkih privrednih komora. Te pojave ukazuju rečito da su uslovi rada u komorama postali teški, da umesto zakonom namenjenih zadataka ima drugih ciljeva kojima teži jedan deo pripadnika komora.

Nameće se pitanje, da li je razorna klica u samoj ustanovi zajedničkih komora? U tom slučaju bi se štetne posledice pokazale ne samo kod nas već u svim zemliama gde zajedničke komore postoje. Normalni tip komore u inostranstvu je mešovit, ı to u većini zemalja trgovinsko industrijski, a u Austriji trgovinsko-industrijsko-zanatski. One su se održale na najveće zadovolistvo njihovih pripadnika i države. Znači da razlog neuspeha naših komora ne treba tražiti u tome što su one zajedničke, već u drugim okolnostima. Tamo gde postoje komore njima je stavljeno u zadatak da štite interese onih privređnih grana koje zastupaju. To je propisao i srbijanski Zakon a propisao ga је i Zakon o radnjama od 19931 godine. Svuda gde postoje komore, pa i naše stare komore, obavljale su taj zadatak primerno. O nekom sukobu interesa, koji bi doveo u pitanje postojanje komora, nile bilo govora. Zadatak komora ie ekonomsko-političke i socijalne prirode. One u vršenju svog zadatka nemaju pred sobom pojedine privredne jedinice ni njihove interesne ZaJednice, nego njihov zbir. Komore moraju da zastupaju interese njima pripadajućih privrednih redova tako, da vode računa o celini. Jedna privredno-politička mera, koja bi koristila na pr. samo ftrgovcima na uštrb ostalih, ne bi bila! sa privredno-političke tačke gledišta opravdana. Najvažniji zadatak komora i jeste, da pomažu državnu upravu u iznala-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 22

ženju za celokupnu privredu najkorisniih mera i da pri tome podjednako vode računa o interesima pojedinih privrednih grana. Naš Zakon o radnjama od 1931 postavio je cilj komorama na tu osnovu, ali je na drugoj strani izbornim propisima većnika komore dao prinudnim udruženjima merodavan uticaj na njih. Prinudna udruženja, već po njihovoj teritorijalnoi ograničenosti, ne mogu da izdignu opšti interes nad posebnim. Posledica njihovog uticaja na komore bila je sve jače zanemarivanje opšteg i sve bezobzirnije isticanje posebnog interesa. Da navedemo samo nekoliko primera. U zagrebačkoj Trgovačko-industrijkoi komori ustali su indu-

У strijalci protiv trgovaca i tvrdili su da ovi ne vode računa o

njihovim interesima. U skoplianskoi Trgovinsko-industriiskoij komori, posle izbora pretsednika, nastalo ie komešanje u redovima privrednika. Jedan deo trgovaca tražio je izdvajanje samo zato što je njihov kandidat pobeđen. Da su pripadnici komora izgubili svako merilo, vidi se i po tome da se ne traži samo separiranje pojedinih privrednih redova, nego tamo gde је to postignuto, i teritorijalni rascep komora. Niškim zanatlijama na primer nije dobra beogradska Zanatska komora, pošto je ona predaleko od njih i traže da se u Nišu osnuje komora, koja bi mogla lakše da interveniše u njihovu Коrist kod mesnih vlasti.

Iz ovih primera se vidi kuda vodi isticanje posebnog interesa nad opštim. Vidi se da tai duh ne samo što pretstavlja prepreku u radu komora, nego je na naiboljiem putu da postigne njihovo atomiziranie. A komore presitne sa čisto staleškim duhom ne bi mogle biti pomagači države u njenoj ekonomskoj politici, čime bi otpao najvažniji razlog njihoVog postojanja.

Ратна индустрија проживљује већ неколико година високу коњунктуру при којој најја: че суделује аеропланска индустрија. Од 18 милијарди марака издатих 1980 на наоружање у свету, отпало је на аеропланску индустрију око 2,3, а од 35 милијарди 1936 г. око 5. Док код осталих грана ратне индустрије око 26% иде на ратни материјал, код аеропланске око 50%. Према томе вредност апарата произведених у 1936 износи око 1] —2 млд.

Производња се почела нагло повећавати у свим земљама. У Немачкој она се развила у току од неколико година, а као језгро служила је индустрија која је углавном радила за цивилне потребе. Годишња производња цени се на 23.000 апарата, али као и у свим земљама, ове процене су несигурне. У Енглеској развијала се производња спорије, јер се није наоружавала. Индустрија је живела од извоза. 1930 произведено је 1434 апарата, 1933 свега 1100. Последњу годину дана производња је већа за 2 пута него 1930. За сада капацитет индустрије није још ТОЛИКИ да би се потребе војске могле задовољити, и зато се врше наруџбе и у иностранству. Велике инвестиције су у току и рачуна се да ће у току од 5 година бити наручено око 10.000. апарата. Француска је имала ваздушну флоту из времена пре него што је дошло до утркивања у наоружању. Већина тих апарата су застарели и с национализацијом аеропланске индустрије хтело се да обнављање ваздушне флоте буде што јевтиније и да производња буде под строгим надзором. У 1936 излиферовала је индустри.· ја 890 апарата, и тај број треба да се у 19837 подвостручи. Америчка индустрија ради пуним капацитетом. Од 1988 до 1936 производња је-повећана са 1324 на 2500—2800 апарата. С великим земљама утркују се и мале, У Италији за-

Коњунктура аеропланске индустрије у свету

рани па вида аи