Народно благостање

29. мај 1937.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 349

bard svih onih hartija od vrednosti, koie po Zakonu o Narodnoi banci ne mogu da se uvrste u lombardne zajmove. -Nema izgleda da bi se ta praksa Narodne banke promenila za dogledno vreme. Naprotiv, verovatno je da će taj posao postati jedna od najvažnijih grana poslovanja. Stoga će biti neminovno da se pozicija prikaže u punoi svetlosti, a to je tim pre mogućno jer nikakav važan interes ne bi bio ugrožen kad bi se detalino doznalo šta sve sadrži ova velika i važna poziciia. Pored nje pokazuju i devize koje ne ulaze u podlogu porast ža 21,1 mil. din. na 766,1 mil. Retko kada je Narodna banka imala toliko deviza u svojim kasama. Istina, one su različitog kvaliteta. Može biti da ie izvršni komitet bančin imao tu okolnost pred očima kada ie konstatovao da se smanjuje plasman u devizama. Što se globalne cifre tiče, za poslednjih pet godina Narodna banka nije imala više deviza. Zaimovi su porasli za 13,7 mil. na 1,701 mil. din. Zlato u kasama poraslo je za 1,1 mil. na 1,636.8 mil. din., sa 28,5% prima Za 15 ти. па 2,1423 ти. Фп. Орбсај ! ођамехе DO viđenju iznosili su 7,576,1 mil. za 41,6 mil. din. više. Kao saldo svih promena novčanični oplicai ie opao za 76,6 mil. din. na 5,284.1 mil. Stok kovanog novca se povećao za 17,9 mil. па 4456 mil. din. Pokriće bilo ie 28,27% prema 28,41%.

~ Beogradska berza

EFEKTNO TRŽIŠTE Izveštaina nedelja od 21 до 27-У-1937

U prošlom broju, u izveštaiu za pretprošlu nedelju, na kraju našeg izlagania pisali smo da situacila na efektnom tržištu u Beogradu nije stabilizirana, da je drže u pokretu dve protivpoložene tendenciie: na jednoi strani produženi pritisak od strane besista, a na drugoj tražnja za papirima Većeg rentabiliteta. Daljie smo kazali da se ima utisak da se razredila roba i to naročito u kompartimanu Ratne štete. Pa smo na kraju pisali da će iduća nedelja biti u tom pogledu rešavajuća. Događaji u poslednioj izveštainoi nedelji dali su nam pofipuno za pravo, kao što pokazuje donia tablica. 21-V 95-V 26-М 97-М

7% у. љајат 88— —.— 88.— —.6% Вес. рготр. 500 — —.— 72.— —.6% Вес! рготр 2.500 74.95 74.40 —— 74.60 6% Begl. promp 5.000 76.50 76.50 76.60 76.75 6% Begl. termin —.— —.— — 4% Аотатс! 58:— <= —— 52.75 7% Bler 8G.— _- 86.50 86.75 8% Bler —.— —.— —.— —.7% Seligman — 99.50 —.== —.Ratna šteta prompt 407.— 408.50 —.— 40.75 Ratna šteta termin === —— 408.95 109,75 Narodna banka —.= _ 7.150.— —— —.Agrarna banka 197.75 198.— = —.—

7% Stab. zajam === —.— —— —.6% Dalm. promp 500 === нео Пе —.6% Dalm. promp 1.000 71.80 —.— —.— 79.6% Dalm. promp 5.000 74.95 74.50 74.50 74.75 6% Dalm. termin —.— —.— —.— —.4% Agr. obv. 1934 —.— —.— —.— —.Duv. loz 1888 —— —.— = Crveni krst —.— —— —— 7202 Zutr: 102 _ —— 14. —

Prethodno da napomenemo da gornja tablica ne daje tačnu sliku efektivnog posla na berzi; po jednoj iz formalnih razloga opravdanoj praksi, Beogradska berza ne unosi u kursni list kurseve zakliučaka obavljenih posle zvona. Međutim, često su fi poslovi mnogo obimniii nego oni Za VFreme službenog sastanka i često se obave poslovi samo posle zvona. U poslednjem slučaju ne pojavliuje se kurs i ima se

Стање Народне банке (у мил. дин.).

пете пса у a SA 31. XII | 31.X) 81. XII У: | 22. VM. AKTMBA 1933 1988 1935 | 1937 | 1937 Подлога ; зл, у касама н на стр.|| 17949] 17846] — = = злато у касама — — 1336.9| 1635,7| 1636,8 злато на страни — — 946! 30,3 30.3 новч. у страној монети 0.0 00.3 0.0 = о девизе — — — — — 1112) 1205) 327 — Укупно —-|| 1.906| 1905.5| 1464.3| 1666,0| 1667.1 Девизе које Be улазе у подлогу — — — — — 54,5| 104.4| 331,61 745,0| 766.1 Konan HoBan: у никлу а срвбру— -—|| 239.9| 206.1| 329,9| 428,3| 445,6 на ненице — — — —- || 1808.8| 1528.8| 1523,0| 1438,1) 14516

на хартије од вредни. — 293.1| 235.1| 258,3 249,6 249.8 Укупно — || 2101.9) 1763.9] 1781.3) 1637,7| 1701.4

Хартије од вредности — || 11.7] 16.9) 49.4 118,7| 1187

Привремени аванси Глав. Држ, Благајни — — — | 600.0| 600.0| 600.0| 600,0| 600.0 Вредности рез. фонда НА 549) 106.4! 119.0 1437 1437 Вредности ост. фондова| 11.) 12.00 11.8) 28,2) 28,2 Непокретности, завод за израду новч, и намештај || 153.7| 153.5| 154.0] 160,2| 1605

Разна актива — — — — || 115.1) 276,4] 4644! 1044,1| 1052,1 ПАСИВА

Капитал — — — — — i80.0| 180,0| 180,0| 180,1| 180.0

Резервни фон. — — —| 84,3! 112.4! 1333! 156,1| 1561

Остали фондови — — — 1394) 205) 274|) 31,2 312

Новчанице у оптицају — 4321 1 4383.9) 4890,0 | 5360,7| 5284,1 Обавезе по виђењу:

потраживање аве— 7.3 6.9 14, 42,11 5417 на Државе — || (та 5319) 6891) 11381 12791 разин рачуни — — — || 549.2 327.0. 688.6| 993,6 958 2

Укупно — || 1031.0| 865.8| 1385.7| 2173,8 | 2292.0 Обавезе са роком — — || 1106.3] 952,9| 193.4] 50,0) 50.0

Разна пасива — — — — || 222.9 316.4! 166.6) 320,1| 340.2 Оптицај и обав. по виђ.|5358,2| 52498) 6275.7| 7534,5 | 7516.1 Укуп. подл, + 28'5% прим || — = | 1881'6) 2140,7| 2142,3 Злато + 28'5% прим — | — — | 1717.9)2101,8) 2103,3 укупно покриће — —| — — |2998%|2841% |2827% покриће у злату — —| — — |2737%.|2789%|2776%

utisak da nije bilo zakliučaka. Takav je slučai sa Ratnom štetom drugog dana izveštaine nedelje.

Još jedna prethodna napomena: Beograd i Zagreb su imali 4 radna dana u ovoj nedelji, ali samo s tom razlikom što je u Beogradu pauzirano u ponedeljak, a u Zagrebu u četvrtak. U ponedeljak 24 t. m. kad je praznovao Beograd, na zagrebačkoj berzi ie došla do izražaja kroz besistička tendencija. Kako je to bila oaza u razviću kurseva poslednje izveštaine nedelje, to je očigledno da ti niski kursevi nisu bili izraz tendencije na tržištu, već da su besiste iskoristile priliku da u otsustvu beogradske kontrmine obaraju kurseve u Zagrebu, gde je to mnogo lakše s toga što ie Zagreb jedno sporadično tržište za državne papire. Ali je već sutradan 25 t. m. Beograd suvereno pregazio zagrebačke besističke pokušaje, koji su po našem dubokom uverenjiu jedna beogradsko-zagrebačka besistička zavera, a ne čisto zagrebačka, i poterao kurseve na više. Ratna šteta, koja je prvog dana izveštaine nedelje beležila 407, produžuje skakanje, poslednjeg dana došla je na 409,75, tako da se konsolidacija kursa približavala cifri od 410. Karakteristično je za Ratnu štetu u ovoi nedelji da ie sa skakanjem kursa obrt sistematski opadao, tako da je 26 t. m. pao na beznačainu cifru. Kad ie poslednieg: dana kurs pošao od 408,5 ka 409,5 ponude nije uopšte bilo, tako da je obavlieno ukupno· zaključaka svega za nešto preko 200 komada, što pretstavlia naimanji dnevni

Ранији аванси држави — || 1715.5| 1686.6) 1670,6| 1650,2| 1650,3