Народно благостање

Страна 350

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

obrt na našoi berzi. Može se mirno reći da je kurs mogao ići i dalie na gore, da berzijanci nisu sami kočili.

Po obrtu može se reći da ie poslednja izveštaina nedelja bila u znaku krupnih 6%-tnih Begluka. Njihov se kurs kretao od 75,5 do 75,75 pri ogromnom obrtu, odnosno pri ogromnoi ponudi. Tržište je progutalo svu tu robu i tražnja ie ostala nezadovoljena, zbog čega su kursevi išli sistematski i dalje na niže. Pojavio se vrlo velik interes za 6%-tnim Dalmatincima od po 1000 dinara. Od 71,50 kurs je otišao na 72 tražnia uz vrlo čvrstu tendenciju. Međ papirima koji su bili veoma Živi u ovoj nedelji nalazi se i 7%-tni Bler, koji ie skočio od 86 na 86,75 uz vrlo mali obrt, ali vrlo čvrstu tiendenciju. у

Ono što treba naročito da se родушсе to je, da ije OvOZ puta privatna ruka preuzela više robe nego javna i da ie ona bila ta koia ie oterala kurseve na više. Naiveći deo Ratne štete, veći deo dolarskih papira i veliki deo Begluka, kao i hiljadarke-dalmatinci preuzela je privatna ruka nudeći više kurseve no javna.

Posle ove konstatacije možemo da se vratimo na pitanie misteriozne bese pre dve nedelie, o čemu smo opširno pisali u prošlom broju. Mi smo tada kategorički tvrdili, da nije nestalo kapitala na berzi, koji se interesuie za državne hartiie, da je celokupna ponuda bila špekulativna i da је ta iaka besistička navala deistvovala da se povuče privatna tražnja.

Kazalo se, da je јаупа ruka ta, koja je gurala kurs na više. To ie bilo tačno samo, u toliko, što je javna ruka nešto intenzivnije kupovala pri najnižim kursevima. Ona je to uradila sasvim pravilno, jeftinija se roba rađe kupuje nego skupa. Ali ie odmah posle toga privalna tražnja prihvatila tendenciju, oslobođena psihološkog pritiska činjenicom, da je jednim malim zamahom od strane javne ruke obrnuta tendencija na više. Privatna tražnja je poslednje nedelie, kao što rekosmo, progutala veći deo papira i to naročito onih, koji nemaju ničeg špekulativnog u sebi. To je dokaz za naše tvrđenje da kapitala još ima na našem tržištu, može biti ı suviše. A činjenica da se tako brzo izgubila ponuda jeftine robe dokaz je, da je ta ponuda bila špekulativna, psihološka, ier kad bi efektivno bilo mnogo robe na pijaci, onda bi bila u toliko veća transakcija pri visokom kursu, jer kad neko već hoće da proda Ratnu štetu, on će to rađe učiniti pri kursu od 410 no pri onom od 398.

Mislimo, da je time dovolino jasno pokazano i dokazano naše tvrđenje, da se u toku pretposlednie tri nedelje manifestovana besa ne sme da smatra kao iznenadan poremećai odnosa ponude i tražnje na našem efektnom tržištu, već kao jedan veoma dobro insceniran manevar besista beogradsko-zagrebačkih. Poslednjih dana obaveštaine nedelje nije bilo ni traga od besista. Berzijanci nisu gotovo ništa prodavali, najveći deo robe došao je sa strane, a berzijanci su bili kupci na celoj liniji.

Da dodamo pri kraju da bi kroz pogrešno bilo smatrati ovu živu tražniu od privatne ruke na beogradskoi berzi za špekulativnu, jer špekulacija počinje na niskim kursevima. Da na našoj berzi ima jakih špekulanata a la hos, oni ne bi dopustili da javna ruka pokupi Ratnu štetu po 402 već bi je sami kupili i mogli ie prodati posle nedeliu dana sa zaradom od 8 punkta po komadu. To je i za naibešnieg špekulanta dobra zarada. Ali mi nemamo špekulanata. Mi imamo 5ег!oznih imalaca papira na beogradsko. berzi i posrednika izmeди kapitalista i berze.

Naši papiri na stranim berzama

Na pariskoj berzi predratni naši zajmovi skočili su prilično. 7% Stabilizacioni od 1931 g. popustio je prema роčetku izveštajne nedelie ] poen, dok je 5% Funding dobio toliko.

Бр. 22 Kursevi su bili sledeći:

14.M 18: M MON и ам 4% 1895 207 | 218 231 282 5% 1902 211 210 214 215,5 219 41} % 1906 186 186 190 200 196 413 1909 191 196 198 205,50 199 41J-% 1910 180: 181 185 199 200 41% 1911 180 182 186 199 __ 197 5% 1913 201 200. 205 21050 21250 7% 1931 268 264 269 200 267 5% Funding 145 140 140 145 146

Obrt је bio slab, izneo! {e svega 14,3 mil. din: (prema 20,8 mil.), od čega otpada: na London 5,6 mil. prema 3,5. mil.. Berlin 4,1 mil. prema 10,5, mil:, Beč 3,2. mil: prema 3,8 mil., Grčke bonove 585.000 prema 891.000.

Na ciriškoi berzi nije bilo promena.

28-I 95-1 29-IV 20-V 97-M London 21.483: је 91.441] 21:57 21.63 21.61 Amsterdam 929075. 24015 23995; 24050 240.50 Niuiork 437.50 439— 4365). 4975a 497.25 Berlin 17900) {76:50 175.50 175:85.· 175.60 Pariz 20.381/|a 20.161|a 19:50. 19:53 19.54 Prag 1596. 1538 1522 1226. (596 Beograd 10.— 10— 10— 10— 10.—

Naši papiri na njuiorškoi berzi bili su:

7% Bler 8% Bler „7% Seligman

26 maia 279|s-—_283|a 28: |4—285]5 40“ 4—40“ Јо

Ма beogradskom privatnom deviznom tržištu nije se čulo za nikakve promene. Napoleon se trguie Do nepromenjenoi ceni od 310.

DEVIZNO TRŽIŠTE

Na veliko zaprepašćenje tržišta u ovoi nedelji nastala je silna hosa klirinške marke. U kompartimanu se šapuće »nema robe«, »nema robe«. I ovoga puta moramo da damo izraza našem gledištu da je ovako kretanie kursa isplate Berlin kroz nezdravo. Deviza Berlin jie čisto robna valuta, odnosno valuta koja služi isključivo za isplatu robe. Robni posao zahteva što je mogućno veću stabilnost valute. Ovakvi pDoremećaji štete jedne i donose drugima neopravdano obogaćenje. Pod liberalnim deviznim režimom to је рофрипо гаzumljivo. Čas preovlada ponuda, čas tražnja. Ali pod jednim režimom potpuno vezanih deviznih kurseva i transakcija toga ne bi trebalo da bude. Javna ruka ima kurs marke u rukama ili može da ga ima. Upravo tehnička pozicila marke sa gledišta dirigovanih kurseva povolinija ie no i jedne druge valute, jer u stvari glavni su prodavci dve javne ustanove, Prizad i Ured za izvoz stoke. Prema tome nigde nije lakše uticati na kurseve no ovde, te bi bilo potrebno da se stabilizuju. Kad smo već celokupnu našu trgovinsku i platežnu politiku prema Nemačkoi podesili tako da izvedemo ravnotežu |120vinskog bilansa, onda bi logička posledica bila da težimo ka stabilnosti deviznih kurseva između obeju zemalja. Terminski kursevi marke su nešto niži, 1950,60 za 15 iuni i 1260 za 30. juni, od današnieg kursa promptine robe, ali još prilično viši od početnog kursa u izveštainoi nedelji. Vrlo čvrsti su bili Grčki bonovi, koji su dostigli 35. Tražnja se povukla kod tako visokog kursa, a imaoci, iako se radi o prvoklasnim rukama, postepeno su popustili pred kupcima. U Beču posao ie bio normalan. Kurs Londona drži se intervencionističkim kupovinama stabilno. Milano se nudi za 215. Kursevi. su bili sle-

deći: | „Grčki London Berlin Beč Madrid Milano bonovi OJ-V 938. ~ 1.919:15 799:58 —.— 215. 33.850 Sapr. 216.08 1.757.46 —.— —.— 930.24 —.Bez.pr.168.16 1.367.68 —— —.— 17918 · —== 25-У 288— 1.238.63. 802 — —.— 915— 98.—