Народно благостање

"29, мај 1937.

А. Bilimović _

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 339

ORGANIZACIJA NARODNE PRIVREDE I NOVAC

Zlatna valuta bila |e jedan klasičan aparat koji je automatski vršio vrlo važne funkcije u privrednom ŽivVOtu. Pomoću slobode kovanja zlatnog novca, slobode uvoza i izvoza zlata, kao i obaveza razmene novčanica za zlato, zlatna valuta je držala vrednost novca па у sini vrednosti zlata i prilagođavala iznos novca u opticaju veličini zlatnih stokova. Ona je automatski regulisala raspodelu tih stokova srazmerno potrebama prometa u pojedinim zemljama. Time je ona ravnomerno proširivala i smanjivala opticaj novca u svima zemljama i automatski regulisala kretanje cena. Konačno, zlatna valuta |e automatski stabilizovala devizne kurseve u granicama zlatnih tačaka, što ie omogućavalo sigurnu Ккајkulaciju u spolinoj trgovini. Poremećena ravnoteža u odnosima između pojedinih zemalja vaspostavlja se, bez osobitih teškoća, prenosom zlata ili kratkoročnim kreditima. Karakteristično svojstvo ovog novčanog sistema sastojalo se baš u njegovom aufomatizmu. Kod njega nije bila potrebna planska regulacija novca od strane banaka. Banke su morale samo da se rukovode stanjem svojih rezerva. »Prednost zlatne valute, kaže РК. Гиш, leži u tome što ljudi imaju samo da se pokoravaju razumu samih stvari«. |

Zlatno važenje, naravno, imalo je i svojih nedostataka. Ono je stavilo stabilnost međunarodnih deviznih kurseva iznad stabilnosti cena u zemlji. Osim toga ono nije moglo preduprediti poremećaje u odnosima

između bankarske interesne stope i dobiti koju donosi

kapital investiran u preduzeća, što je vodilo ka pogrešnom proširenju ili smanjivanju proizvodnje.

Ali, ako bi ko hteo da na osnovu toga učini zaključak protiv zlatne valute, mofao bi dokazati da su ovi nedostaci veči nego sva njena gore pomenuta ргејmućstva, i da se rđava kretanja proizvodnje daju bolje preduprediti pomce;u kakvog dru_og novčanog sistema.

Ipak, sada nije u pitanju priznanje ili negacija preimućstava zlatne valute, pošto ove sad više nema. Novčanične banke i privatna lica traže i kupuju zlato, ali |e zlatno važenje u svima zemljama napušteno.

Napuštanje zlatne valute nije slučajno. Zlatna valuta može da pravilno funkcioniše samo pod izvesnim uslovima. Privredno uređenie mora da bude takvo da može, u slučaju odliva zlata iz jedne zemlje u drugu, da se vrši slobodna reakcija cena na ovu migraciju zlata; naime da cene padaju u prvoj zemlji i da se dižu u drugoj. Ova reakcija cena je važna zbog toga što ona stimuliše izvoz robe iz prve zemlje u drugu i time vraća zlato u prvu zemlju. Na taj način se kod zlatne valute automatski vaspostavlja ravnoteža bilansa plaćanja. | |

Ali ovakva slobodna reakcija cena pretpostavlja njihov elasticitet. Ona ne može nastupiti tamo, gde su cene robe i nadnica Tiksirane od strane monopolnih organizacija ili vlasti. Ove reakcije cena nema tamo, gde država i banke vode autonomnu konjunkturnu politiku, naime: ne povećavaju iznos novca u oplicaju u slučaju priliva zlata, da se spreči nezdravi »boom«; niti smanjuju količinu novca u slučaju odliva zlata, da bi se predupredila depresija. Takva konjunkturna politika

onemogućuje automatsko vaspostavljanje ravnoteže bi-

7.

lansa plaćanja, zlato dalje odlazi iz zemlje i na kraju krajeva zlatna valuta ukida se.

Automatizam zlatne valute prestaje da funkcioniše i tada kada zemlja u koju odlazi zlato uvodi nove i podiže stare carine i time onemogućava izjedna– čenje bilansa pasivne zemlje pomoću izvoza robe. Još više parališe automatizam zlatne valute sistem uvoznih kontingenata, jer kod njih promena cena skoro uopšte ne menja izvoz. Pod režimom kontingenata ili se nastavlja izvoz zlata i država je primorana da ukine zlatnu valutu, ili se uvodi sistem kompenzacija i kliringa, pored: kojih je zlatna valuta praktično bez vrednosti.

I još jedan uslov je potreban za normalno funkcionisanje zlatne valute; taj je uslov poverenje u stabilnost političkih, socijalnih i ekonomskih odnosa. Ako nema ovog uslova, zlato — ovaj nomad — beži u sigurnije zemlje. Takvo begstvo zlata ne može se zaustaviti niti dizanjem kamatne stope u zemlji iz koje zlato beži, niti snižavanjem kamatne stope u zemlji u koju zlato beži.

Osnove zlatnog važenja su iste kao i osnove slobodne konkurencije uopšte. Kod slobodne konkurencije pojedini privrednik ne određuje cenu po svojoi volji, nego samo reagira na postojeću cenu. Isto tako, kod zlatnog važenja ne stvara novčanična banka i druge banke konjunkturu, nego samo reagiraju na nju i prilagcođavaju joj se. Naravno, nisu banke potpuno pasivne. Pomoću mera, preduzetih u pravom času, one mogu donekle sprečiti ili zaustaviti odliv ili priliv zlata i s tim delovati ha kretanje cena. Ali, kao što kaže Lutz, pod režimom zlatne valute banke »moraju da rade u istom pravcu u kojem već radi njezin mehanizam«, a ne u suprotnom, kao što to čini autonomna konjunkturna politika. Banke moraju da »služe«, a ne da »zapovedaju«. Banka ima u zemlji sa klasičnom zlatnom valutom samo toliko slobode, koliko |e ima inteligentan sluga koji već unapred zna, šta misli njegov gospodar, i radi sam ne čekalući zapovesti. i

S obzirom na sve to jasno vidimo da sadašnja privredna organizacija, Koja je već vrle daleko otišla од тедта еКкопошоке slobode i slobodne konkurencije, osobito u oblasti međunarodnog prometa, ne pruža uslove koji su potrebni za to da bi zlatna valuta mogla norma,no funkcionisati i sažuvat: se. A isto tako ne mog: na budu uspešni različni nacrti za povratak zlatne valute. u ovom ili onom refe:isanom obliku, ako se narodna privreda sve više udaljuje od sistema slobodne. privrede. Ako se privreda razvija u pravcu Vezane, dirigovane privrede, sa autonomnom konjunkturnom politikom i autarkijskim tendencijama. Ovakvoj privrednoj strukturi ne odgovara slobodna zlatna valuta, nego monopolisana, dirigovana ili manipulisana valuta kojoj je oduzet svaki automatizam. Kao svaki drugi monopolista, novčanična banka može kod takve dirigovane valute po svojoj volji regulisati količinu novca, a preko toga donekle i međunarodni kurs valute. Ali to nije još sve. Kako svaki monopolista može za istu robu određivati različitu cenu raznim kupcima, isto tako može država ili novčanična banka određivati različiti kurs dirigovane valute za promet sa raznim zemljama, za razne vrste poslova i razne vrste robe. Takve