Народно благостање

Страна 340

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 22

različne kurseve vidimo sada u raznim ugovorima о klirincu, kod turističkih aranžmana, u nacrtima Ružičke i bivšeca guvernera austrijske narodne banke d-r Reisch-a, koji predlažu da se uvede različni valutni kurs za različne kategorije uvozne robe.

Bolonjski profesor О. Del Vecchio kaže o tome u jednom članku, da zbog takve subjektivne specifikacije novca iščezava osnovno svojstvo novca, naime njegova anonimnost. Ovo svojstvo novca sačuvalo se čak i tada, kad se regulisala njegova opšfa kupovna snaga (indeksna valuta). Sad je pak poništeno specifikacijom novca koja određuje za svaku pojedinu vrstu poslova posebnu kupovnu snagu novca. Time se onemogućuju glavne iunkcije koje je vršio dosada novac u međunarodnom prometu, a osobito novac sa zlatnom podlogom koji je bio par excellence međunarodni novac.

Zato mislimo da će povratak ne samo k zlatnoj valuti, neco i uopšte ka normalnoj ulozi novca u međunarodnom prometu Diti moguć tek tada, kad se države vrate ka slobodnijim i normalnijim međunarodnim

privrednim odnosima. U zadnje vreme kao da зе роjavila konkretna težnja za tim (misija Paula Vam Seelond-a\).

Da li će stvarno doći do takvog povratka, to će pokazati budućnost. Nešto nade uliva činjenica koju |e naglasio prof. |. Dobrefsberger, naime: da u gcodinama krize rastu simpatije za vezanu privredu, a u godinama povoljne konjunkture — za slobodnu Dprivredu. Ne znamo samo, da li je sadašnja težnia za vezanom, dirigovanom privredom samo privremenog koniunkturnog ili dubljeg i бтајтшјег, зпикштејпоо Каraktera. Zbog takve nesigurnosti sudbine novca, kao i zbog činjenice da sadašnji novac nema više stare mefalne podloge i da se njegova vrednost određuje potpuno samovoljno i vrlo različito čak i u istoj zemlji, postaje aktuelan jedan problem koji |e vezan sa iunkcijom novca kao merilom vrednosti. Ovaj problem је osobito važan za dugoročne ugovore i dugoročne o0baмеге. вене

ДОГАЂАЈ

И НШЕШЕЧ | У прошлом броју, на основу Ниске наднице и велижи извештаја Окружног уреда удео женске радне снаге за осигурање радника, могли

у Београду смо да констатујемо знатно == = побољшање привредних прилика на територији поменутог уреда, а нарочито у Београду. Судећи по броју упослених радника прошла година може се мерити са најбољом годином уочи избијања кризе. Међутим, ово побољшање није дошло до изражаја и у положају радника. Овај је и у прошлој години остао неповољан. А то се види по даљем знатном порасту броја осигураника у нижим разредима и незнатном повећању просечне обезбеђене ваднице. Насупрот овоме повољне појаве биле би: пораст броја осигураника у вишим разредима и незнатно апсолутно и релативно смањење упослене женске радне снаге.

Од 1982 до 1936 у кретању осигураника била је стална тенденција опадања у вишим и пораста у нижим разредима као резултат смањивања наднице. У прошлој години, међутим, први пут се показује пораст у вишим разредима што је последица веће упослености квалификованих радника, које је за све време депресије потискивао неквалификован, јевтинији радник. У најнижим разредима (надница од 8 до 16.80 дин.) било је 1981 г. 16.066 радника или 18% укупног броја осигураника. У прошлој међутим, број осигураника у овој групи достигао је 29.559 или 38.59% укупног броја. Дакле, број радника са најнижом надницом за последњих пет година, повећао се за непуних 84%. У разредима са средњом надницом (од 16.80 до 28.80 дин.) такође се показује, последњих година, стални пораст, али знатно мањи но код прве групе. У 1981 г. у овој групи било је 16.395, у 1985 г. 22.490, а у прошлој години 24.092. Према 1931 у 1986 број ових радника повећао се за 47.20%, а према 1985 г. за 7.1%. Учешће ове групе у укупном броЈУ осигураника било је 1981 г. 19.0%, а у 1986 се повећало на 27,3%. Док је у обим овим групама број осигураних радника знатно већи од онога у периоду пре депресије, дотле у вишим разредима раније стање није још ни из далека повраћено. 1931 г. у вишим разредима, са номиналном обезбеђеном зарадом преко 28.80 било је 53.858 осигураника односно 62.6% целокупног броја осиграних чла-

ПРОБЛЕМИ

нова Од тада број радника у овој групи постепено је опадао да би 1985 достигао најнижу цифру од 30.544 или 37.1% укупног броја. У прошлој години број радника У овој групи повећао се на 34.099, а њихово релативно учешће на 38.7%. Као што се види, упркос прошлогодишњем повећању остаје још увек битна разлика у поређењу садашњег периода са оним пре периода депресије. Док су радници са највишом надницом у периоду пре депресије чинили преко 5/5 укупног броја, сада претстављају једва нешто преко трећине.

Процес замене мушке снаге женском није се наставио у прошлој години. Вероватно из разлога, што су наднице мушке радне снаге сведене на тако ниске да се више није исплаћивало узимати женску радну снагу. На тај на: чин престала је и ранија конкуренција мушкој радној снази нижом женском надницом. Број упослених жена последњих година кретао се овако 1981 г. 18.448, 1982 г. 17.621, 1933 г. 17.314, 1984 г. 19.478, 1935 г. 22.138, 1936 г. 21.993. У времену од 1981 до 1985 број упослених жена повећао се за 920.1%, док је у истом периоду број упослених мушких пао за 13.5%. У прошлој према 1935 г. број упослених жена смањио се за 145. Релативни проценат упослених жена прошле године износио је 24.9%, док је у периоду пре депресије био редовно испод 20%. Највећи број жена осигуран је у петом разреду тј. са надницом HsMeby 14 H 17 динара. У вишим разредима релативно је најмање жена радница.

Просечна обезбеђена надница у прошлој према претпрошлој години повећавала се врло мало, али је још увек знатно испод оне у времену пре депресије. Њено кретање последњих година изгледа овако:

Просечна надница или дин. према

Год. дин. претходној години 1981 31.16 ——

1982 928.13 —3.08 | 1988 26.10 —2.08

1934 24.97 —1.18

1985 23.89 —1.08

1936 24.12 +0.28

До 1985 према 1981 просечна обезбеђена надница се