Народно благостање

Страва 380

— U Belgiji ie osnovan nacionalni komitet ishrane. Ministar narodnog zdravlja istakao je njegovu potrebu sa stanovišta nacionalne privrede. Komitet će obrazovati četiri komisije, biološku, socijalnu i statističku, za kontrolu proizvoda ishrane i za роџсауапје ! ргоратапаи.

— Francuski delegat na internacionalnoj konferenciji rada u Ženevi predložio je da i druge zemlje uvedu 40-satnu radnu nedeliu, za početak bar u Rkemijskoi i tekstilnoj industriji i kod grafike. Pošto Nemačka ı Italija ne učestvuje u radu, a Engleska je protivna predlogu, nema izgleda na uspeh.

— U Pakračkoi Poljani skloplien jie kolektivni. ugovor između predstavnika preduzeća »Ribogoistvo d. d.« i zaposlenih radnika. Pored povišenia nadnice od 25%—%80%, uređeno je radno vreme, prekovremeni rad i plaćeno osustvo.

ШТРАЈКОВИ

— 3500 радника на Унској прузи ступило је у штрајк са захтевом повишења за 50% садашње најамнице, која износи од 17 до 21 дин. и десетсатни радни дан. Целокупан број раденика је 5700.

— Босански рудари тражили су раскид радног уговора од 1988 и побољшање радних услова. ~

РАЗНО

=— Општинска управа у Ваљеву одлучила је да по-

о дигне електричну централу.

— У недељу 6 0. м. положен је камен темељац Београдског зајма. Општина је дала Друштву за подизање сајма укупно 363.000 квадратних метара земље, од чега се 126.000 уређује за први сајам. Павиљона под кровом биће за први сајам 13.500 квадратних метара, чему треба још додати 3.800 квадратних метара, колико отпада на националне павиљоне. Чехословачке, Италије, Румуније и Француске. — Потрошња вина у Француској за седам месеци кампање 1936/87 мања је за 464.000 хектолитара него за одговарајуће време 1935/36.

— Iz Maribora je otišao prvi transport od 1000 naših radnika za Nemačku. Većinom su devojke od 18 do 22 god. i muškarci do 32 god. Sprema se drugi transport od 1000 radnika. Radnici će imati stan, hranu i 40 maraka mesečno.

Из ПОСЛОВНОГ СВЕТА Трговачки регистар

Текста дд. у Загребу, упис чланова управног одбора гл.: Виктора Нагласа и Драгутина Фридмана. — Шумско господарско д.д. упис преноса седишта из Винковаца у Загреб и чланова управног одбора гг.: Муравића Ивана и Најфелда Божидара. — „Каштел“ д.ед. Загреб, упис члана управног одбора г. д-ра Нике Илића. — Прва југословенска творница шешира и туљаца дед., Сисак, упис члана управног одбора г. Штарир Драгутина. — Дд. ! хрв. каванарске, гостионичарске и крчмарске творнице сода воде у Загребу, упис чланова управног одбора гг.: Делића Мирка, Херватића Владимира, Микулића Доминика, д-ра Анте Шарића и Векослава Супана. — Индустрија д.д. за промет и индустријску израдбу земаљских производа у Дарувару, упис члана управног одбора г. д-ра Гледингера Лавослава. — Осјечка творница кожа дед. у Осијеку, упис промене чл. 4 друштвених правила и члана управног одбора г. Јакоба Дајча. — Југословенска банка за индустрију и трговину а. д., Београд, упис промене чл. 5 друштвених правила и члана управног одбора г. Милојка Васовиba. — Качерски рудници ад. Београд, упис фирме, глав-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 24

нице од 3 мил. дин. и чланова управног одбора гг.: Александра М. Николајевића, Светомира Ж. Јанића, Јакоба И. Бајлонија, д-р Радивоја М. Спиридоновића и Боривоја А. Миливојевића. — Југохолдинг ад. из Београда, упис члана управног одбора г Илије Р. Петковића. — „Уљарица" а.д. Београд, упис чланова управног одбора гг.: д-ра Фридриха Мертенса, Паула Мелера и д-ра М. Петровића.

"Зборови акционарских друштава

12 јуни — Даница д.д. за кемичке производе у Копривници (редован).

13 јуни — Стражилово ад. у Сремским Карловцима (редован).

15 јуни — Минерално, рударско и трговачко дд. у Панчеву (редован).

17 јуни — Српска народна штедионица де. у Зему-

ну (редован).

19 јуви — Славонска аграрна штедионида дљд. у Осијеку (редован). — „Кроација“ творница портланд цемента д.,д., Загреб (редован).

20 јуни — Електрична централа дљд. у Огулину. (ре-

дован).

22 јуна — Питомачко Чрешњевачки угљеници д. д, Загреб (редован). — Пропаганда дд. прије Југослов. Р. Мосе д. д. у Загребу (редован).

27 јуни — „Керамика“ а. д. у Београду (редован).

29 јуни — „Варда“ инд. дрвета д.д. Вишеград (редован). — Југословенски Ериксон а. д. из Београда (редован). — Румска штедионица а. д. у Руми (редован).

30 јуни — Привреда трговачко а. д., Београд (редован). + јули — Босанско д.д. за искоришћавање дрвета и

погон парних пилана, Бања Лука (редован).

BIBLIOGRAFIJA

Dir. Momir Glomazić: Reviziia banaka i njihove bankar= ske politike. — G. d-r Glomazić nam je pružio knjigu iz oblasti koja je pastorče naše privredne literature. Revizija banaka spada u oblast tehnike bankarske politike. To ie posmatrano sa gledišta bankarske politike. Inače pod Копtrolom banaka se razume jedna normalna funkcijia u banci u obliku akcionarskog društva ili uopšte banke većeg volumena, radi suzbijanja nepravilnosti i pronalaženja istih. Sasvim je druga funkcija administrativne i pravne kontrole jednog bankarskog preduzeća od funkcije revizije banaka kao sredstva bankarske politike. Prvi oblik kontrole vezan је obično za knjigovodstvo i obavljian uglavnom od strane liudi koji su stručni samo za knjigovodstvo — Dpri čemu ije i pravna kontrola mogla biti vršena pošto su pravni problemi kontrole mnogo lakši od knjigovodstvenih. U tim je idejama problem kontrole banaka kod nas živeo od svog postanka.

G. d-r Glomazić svojom knjigom ubacule prvi put problem revizije banaka sa gledišta bankarske politike ı daie odgovor na isti. Ne radi se ovde više o tome, da li su funxcioneri vršili savesno svoju dužnost, da ne postoji krađa, taја ili kakvo drugo krivično delo, ili povreda drugih zelcvantnih pravnih propisa, kao onih trgovačkog prava, zakona o akcionarskim društvima, statuta itd. Delovi ove kotrole mogu takođe biti obuhvaćeni revizijom u ciliu bankarske politike, ali izvesni njezini oblici, na pr. pitanje defraudacije, ostaje van obima ove revizije.

G. d-r Glomazić polazi od teorije po kojoi bankarska politika ima da ispuni dva postulata: solidnosti i likviditecia. Pod solidnošću razume se ekonomska sigurnost i stabilnost imovinskih delova, a pod likviditetom harmonija rokova ižmedu aktivnih i pasivnih poslova. Sa gledišta ovih postulata

| | | | |