Народно благостање

12, јуни 1937.

ispituju se aktiva i pasiva jednog bankarskog preduzeća. Kako je postulat solidnosti stari, to se gotovo može reći, da težište pada na onai likviditeta. Revizor, po nalogu organa bankarske politike, ima da vidi u koliko ie zdrava aktiva bančina i kakav je odnos između rokova u aktivi i pasivi. Za postignuće tog cilia postoji čitaV niz metoda, koje g. d-r Glomazić vrlo minuciozno ispituje, analizira i prečišćava. Tako izvršena analiza jedino ie sredstvo za odgovor na Ditanje, koliko ie jedno bankarsko preduzeće sposobno za Život, da li u njemu ima klica buduće krize ili uslova budućegz prosperiteta.

Što se ova knjiga pojavila u ovom trenutku više je no razumljivo. Od kako je donesen prvi bankarski moratorijum, inaugurisana је revizila banaka kod nas u do sada nečuvenom obimu. 1 sve do likvidaciie krize bankarstva, koja

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 381

'kod nas traje više-od 6 godina, revizija banaka biće naivaž-

nije oružie u svakom konkretnom slučaju.

Ovo je drugo delo g. d-r Glomazića iz oblasti bankarstva. G. d-r Glomazić nije običan činovnik, koji se ograničava na vršenje svoje funkcije; naprotiv, on razmišlja o njoj, proučava literaturu, istražuje probleme u oblasti u kojoj radi, traži njihova rešenja i što je naijglavnije, želi da rezultat tog svog iruda saopšti i drugima. Kako se kod nas bankarstvo uči većinom samo u trgovačkim školama, u Коiima postoji diktatura knjigovodstva i računice, to je za naše bankarsko činovništvo i sve one koji se bave bankarskim pitaniima u praksi, dobrodošla knjiga g. d-r Glomazića Која, kao što rekosno, podiže na visinu bankarske politike jedan problem koii ie do sada sav bio isključivo u oblasti bankarske tehnike. ИЕ

КО!

Pošto do zakliučka broja nismo dobili podatke o staniu Narodne banke, nismo mogli objaviti izveštal.

Beogradska berza

EFEKTNO TRŽIŠTE Izveštajna nedelja od 4 do 9-VI-1937

Francuzi kažu da je izlišno slepom namizgivati i gluvom došaptavati. Tako je isto bespredmetno apelovati na besistički zainteresovana lica na tržištu državnih efekata, pa ma kako snažni bili argumenti. Mi smo već u jednom izveštaju naglasili, da besiste najviše operišu s argumenfom da su kursevi veštački zbog toga što nema gotovo nikakve tražnje i što svu robu preuzima javna ruka. Ta intervencija se uvek svršila porazom. Ništa fu ne pomaže naše |угдепје да се ovde ne radi o intervenciji. Radi se o normalnom plasmanu jednog dela kapitala jedne velike depozitne ustanove. Skoro 60 mil. din. iznosi mesečni priliv kapitala kod te ustanove koji ona može da plasira samo saobrazno svoijoi organizaciji. I pri naivećoi potražnji kredita od te ustanove, i pri najvećem potencijalu plasmana ona jie obavezna po principima merodavnim za depozitnu banku da jedan deo toga plasira u državne hartije. To se propisuje i privatnim depozitnim bankama. Naimanje 10—20 mil. mesečno efektivnih, frebalo bi ona pri ovom prilivu kapitala da plasira u državne hartije od vrednosti. Intervencija je onde gde se traži kapital kad ga nema ili gde se odvraća kapital od svoje pravilne namene da bi se plasirao u papire kupljene putem intervencije. Intervencila je onda kad se mora da primi neželjeni iznos papira. A za sada javna ruka kupuje manje nego što bi trebala da kupi Do prilivu kapitala. To su papiri koji nioj trebaju za fruktificiranje svog kapitala. Ne kupuje ih ona zbog drugoga nego zbog sebe.

Kaže se da nema privatne tražnje. Od kako je berze od tada se zna da se privatni volumen tražnje periodično menja. Nekada nadmaša ponudu, nekad je ispod ponude. Samo se tako objašnjava večita fluktuacija Rurseva. U momentima kad je veća ponuda od tražnje, naizgodnije je za. javnu ruku da kupuje papire. Prema obrtu na našim berzama za poslednjih godina, a pod istim prilikama na tržištu ono što treba javnoi ruci u papirima, više ie od onoga što se uopšte može da Dpojavi za godinu dana kao plus ponude, Prošle godine celoku-

УВ

TOPA

pan obrt u hartijama na beogradskoj berzi iznosio je 211 mil. din. a skoro toliko može i treba da kupi sama javna ruka.

Kaže se da nema tražnie. Ima dana i nedelja kad nema nikakve |гаХпје, Као Жо ih ima kad nema nikakve ponude. Razviće ponude i tražhje treba posmatrati u dužoj periodi. Za prva 4 meseca 0. с. obit je bio oko 100 mil. din. Javna ruka nije kupila ni 30 mil., sve ostalo je kupila privatna ruka. Eto kako izgleda pitanje ima li ili nema tražnje.

Poslednja izveštajna nedelja je krnja za једап dan, ali je bila u toliko interesantnila. Ta visoka interesantnost u ovoj nedelji leži u činjenici, da je publikovan. pravilnik o 3%-tnim obveznicama za likvidaciju zemljoradničkih dugova. esiste su iskorišćavale njezino dolaženje, tvrdeći da će taj papir biti pripušten na berzu i da će morati da poguši postojeće kurseve. Mi smo o tome opširno pisali u današnjem ргоju pod naslovom: »3%-ine obvezniče za likvidaciju zemljoradničkih dugova«. Nemamo šta više da dodamo. Niti će se Dapir pojaviti na berzi, niti će ubrzo biti podeljen, niti će uODšte moći u većem obimu ući u cirkulaciju. Njega će čuvati banke poverioci seljaka u svojim portfeljima. Poslednji coup besista bio je onog dana kad je uredba izišla. Pripremali su krah. Ispalo je da se tresla gora a rodio miš. Posao je .tekao sasvim normalno, kako nam pokazuje donia tablica.

4-VI 7-VI 8-VI 9-VI

7%., Inv. zajam sitni k. —.— 87.50 —— __ 7% Inv. zajam krupni k. 88.50 88.62 88.62 =. 6% Begl. prompt 500 —.— —= —— ИЕ 6% Вес. рготре 2500 ____ —.— —.— | 6% BegI. prompt 5000 77.— 77.— —.— 76.75 6% Begl, termin == —;— —.— OL 4%. Agrarci 100 —— — — —.4% Agrarci 500 i 1000 52.75 52.75 —.— — =

7% Bler —— —.— —.— IU 8% Bler U 96.— —= 95.7% Seligman CJ —.— 100.— —.Ratna šteta prompt 409.75 „410.95 410.— ~ · 409.25 Hatna šteta termin —.— —.— —— Narodna banka 7.150.— 7.150.— == 7.150.Agrarna banka sitni КЕ: 195.50 —.— === 194.Agrarna banka krupni M, —— —.— 198.— 196.—

7%. Stab. zajam —.— = JE UL 6% Dalm. prompt 500 —.— = KEJ a

6% Dalm. promp 1000 72:25 72.259 — === 6% Пап. рготр 5000 75.5 || 75. —.— 74.50 6% Dalm. termin —— === 5 Ja