Народно благостање

Страна 382

4% Арт. ођу. 1984 500 —= —.— _—_— 4%. Agr. obv. 1934 1000 —.— E ан ___ 4% Аст. ођу. 1934 5 1 10.000 —— —;— —.—g —,Duv. loz 1888 —.— —.— —.— DOE Crveni krst | —.— —.— —. 2%. |Lutr. IoZ | —.— —.— —— __ _

Gotovo nikakva razlika u fizionomiji i atmosferi od dveju prethodnih nedelja stabilnosti. Promene su neznatnije nego u prošloi nedelji. Čak. je i promet počeo da dobija sve normalniju strukturu. Od skoro 5 mil. din. obrta, preko 1,7 mil. pađa na Ratnu štetu. Obrt u Beglucima i Dalmatincima se suzio. Nastaje normaliziranje. Interesantno ije da je obrt u akcijama Agrarne banke sve manji. Ni ove nedelje u 7%-tnom Bleru nije ništa rađeno. Nešto je veći bio obrt kod Narodne banke. Ukupan obrt bio je 5,1 mil. d. S obzirom na to da je bilo svega 4 dana može se reći da se kretao na normalnom nivou. Dolnja tablica pokazuje uporedni pregled obrta sa onim u prethodnoj nedelji:

4—9-VI 98-У—3-М1

u hiljadama din.

Ratna šteta, prompt 1,797 2,896 Ratna šteta, termin — 368 4% Agrarci 1921 216 473 4% Астатст 1934 —— 174 7% Investicioni zajam 491 343 6% Вега 631 2.305 6% Dalmatinci 948 856 7% Bler —.— 150 8% Bler 166 ONE 7% Seligman 44 392 Narodna banka 664 293 Agrarma banka 165 228 Ukupno 5.122 8.481

Od akcija industrijskih i saobraćainih preduzeća rađene su u Zagrebu Izis po 25 i Trbovlie 250. Veće interesovanje za akcije Izis pojavilo se posle objavliivania 4% dividende od 2 din. za 1936 g. U oči zbora akcionara i Trbovlie se življe radi po nepromenienom kursu. Akcije parobrodarskih društava nisu rađene, pojavila se tražnja, ex kupon, |. |. ponuđena cena se smaniila za iznos kupona.

Obračunski kurs naših dolarskih papira u Niuiorku bio je: 4-VI: 43,5416; 7-VI: 48,5416; 8-VI: 48,5041; 9-VI: 43,5041.

DEVIZNA BERZA

Svaka izveštaina nedelia ima svoju senzaciju. Ove nedelje je nagli porast kursa austrijskog šilinga iznenadio Dosetioce devizne berze. I nemačka marka je bila čvršća pri kraju izveštajne nedelje. Mi smo u prošlonedelinom izveštaju naglasili, da interesenti moraju da trpe štetu usled naglih promena kurseva. Na tai problem ćemo se opširnije vratiti, zasad samo da konstatuiemo da su privatni klirinzi uneli veliku nesigurnost na deviznu berzu i dali su јој зреkulativni karakter. Grčki bonovi bili su stabilni na YVisokom kursu od 34,95 kao i Milano 225. London, jedini već mesecima stabilan kurs, i ove nedelie ie ostao nepromenien sa 288.

London Berlin Beč Madrid Milano КЕ 4-VI 238.— 1.297.00 805.75 21750 34.25 Sa pr: 215.76 1.755.47 = — 28048 .Bez pr. 167.91. 1.366.18 . —— —- 179037 Z-MI 938.— 1.237.66. 815— — 225— „84.25 8-М1 938. 1.237925 81876 ——- 225—/ 3430 9-VI 1.245 — —— 995.—. 34.837

238— 825.—

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

"Бр. 24

Kursevi na ciriškoj deviznoj berzi bili su sledeći:

251 | 251. соу 2 50 London 21.481J 21445, 2157 21.575), 21.601, Amsterdam 239.75 24015 239.25 240.90 240.80 Njujork 437.50 430.— 436%, – 43855 437.805ја Berlin 179.90 „176.50 17550 175.50 175.95 Pariz 20.384 20.161}a | 19.50 19.505), 19.491|a Prag 1596 158: 1592 | 15.97 15.26 Beograd ДОН о 00 „IO [00

Engleska funta je nešto skočila, a dolar i francuski franak su popustili, ali samo neznatno. Snižena je zvanična notica za nemačku marku za 50 santima.

Na tržištu zlata u Londonu popustila je bila cena, DOošto su se proširili glasovi da će S. A. D., pa i Engleska sniziti cenu zlatu, koje kupuju u monetarne svrhe. Posle Ruzvelta, koji je izjavio da neće da snizi cene zlatu, održao je engleski ministar finansiia, ser Džon Saimon, govor u kome je kategorički izjavio da ni Engleska banka neće da snizi otkupnu cenu zlata. Kurs u subotu 5 o. m. bio je u Londonu 140/87), za uncu, što odgovara 56.947 din. za 1 kg. Ponuda ie bila tog dana ogromna i iznosila ie 262 poluge. U utorak 8 o. m., kao posledica govora engleskog ministra finansija, ponuda je pala na 50 poluga a cena je skočila na 140/81|, odnosno 57.107 din. po kg.

Na beogradskom privatnom deviznom tržištu situacila ie bila malo čvršća. Napoleon je rađen po 310.

Robno tržište

Pšenica. — Svetsko tržište pšenice, poslednjih dana, potpada sve više pod uticai vesti O predstojećoi dobroi žetvi. i tendencija u ovoj nedelji bila je prilično labava tako da su kursevi popustili na svima berzama. Istina, do nove žetve ima ioš. nekoliko nedelia i to, što ie glavno, vrlo kritičnih za definitivni rezultat pa se još ništa određeno ne može тест. Ргеma sadaniem stanju useva izgledi za novu Žetvu u ЗА. Kanadi vrlo su dobri. Za američku žetvu smatra se već i sigurno da će dati ijedan višak preko unutrašnie potrebe od najmanje 190 mil. bušela. Ako bi pak i žetva jare Dšenice ispala dobra onda bi se ovaj višak mogao ioš i povećati. Iz Kanade se takođe ijavlia o izgledima za dobru žetvu, koja bi mogla da bude veća od prošlogodišnie s obzirom na povećanje zasejane površine. Ali, o Kanadi ie loš i suviše rano ZOvoriti, jer ima krajeva u kojima još ni setva nije obavljena. Vesti sa te strane uglavnom su špekulativne prirode. Što se Evrope tiče karakterističan ie poslednii izveštai Međunarod-, noge polioprivrednog instituta u Rimu u kome se konstatuie da je zasejana površina i u ovoj godini- povećana. Celokupno povećanie otpada na uvozničke zemlje, dok je u izvozničkim zemljama, usled nepovolinih vremenskih prilika u doba setve, površina smanjena za 5—8%. 1 ovo smanjenje kompenzirano je povećanjem ·u uvozhičkim zemljama. Najviše је proširena površina u Nemačkoj i Italiii za koje bi se moglo desiti daseu idućoj sezoni uopšte ne poiave kao kupci strane pšenice. Ova činjenica, koja se za sada samo pretpostavlja, utiče takođe na labavost tendencije, ier su obe zemlie u tekućoj kampanii apsorbovale više od jedne petine svetskog izvoza. Iz tih razloga veljke trgovačke kuće, u svojim poslednjim izveštajima podvlače da se u predstojećoj kampanji mora računati sa manjom. svetskom uvoznom potrebom. · У

Poslovanje u promptnoi robi sasvim je malaksalo. Zbog: labavosti tendencije i engleski mlinovi postali su” "uzdržljivi. očekujući da će cene dalje popuštati. Sa: kontinenta „пета skoro nikakve tražnje, _ Sem što. Nemačka kupuje manje“ partije, Ка : _