Народно благостање

12. јуни 1937.

Из уредништва

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 373

Зор-тне ОБВЕЗНИЦЕ ЗА ЛИКВИДАЦИЈУ ЗЕМЉОРАДНИЧКИХ ДУГОВА

На основу Уредбе о ликвидацији земљорадничких дугова од 26 септембра пр. г. потраживања банака и задруга од земљорадника мобилдизирају се путем двеју врста "хартија од вредности. За пречишћене дугове добијају повериоци бонове Аграрне банке, а за губитке више од 25% сваког потраживања као и за губитке појединих банака поверилаца, које премашају резерве и више од половину главнице, 3 -тне обвезнице ко је издаје сама држава.

Ступио је на снагу правилник којим се регулише емисија ове друге врсте папира, 3%-тних .06-: везница за ликвидацију земљорадничких дугова.

Номинална камата је 3%. Обвезнице ће гласити на 100, 500, 1.000, 5.000 и 10.000 динара с тим. да се мањи комади могу замењивати за веће уз доплату од 5— динара по обвезници. Целокупна емисија мора бити амортизована у року од 20 гтодина у једнаким годишњим ратама и то путем откупа док су испод номинале, и путем извлачења "кад буду преко номинале. Свака обвезница има 20 купона. Камата тече од ! марта 1937 године, 4 први се купон исплаћује 1 марта 1938 године, што значи да се камата обрачунава декурзивно. Прва амортизација такође ће се извршити ! марта 1988 године, а последња ! марта 1957 године. Квота годишње амортизације смањује се за износ обвезница које би држава примила на који други начин (на име пропале кауције, на име пореза). Целокупан посао око емисије ових обвезница и целу службу по њима врши Привилегована аграрна банка. Ненаплаћена камата застарева за годину дана, а извучена обвезница за 5 година.

Обвезнице ће се пустити у оптицај у сразмеpH пречишћавања потраживања банака од Аграр: не банке и наравно у колико буду у довољном броју штампане.

Намеће се питање, колики ће бити коначан износ овога папира. Прецизно то се не може знати, пошто још није коначно пречишћен однос између Аграрне банке и приватних банака, те се још не знају (па нису могли слетствено ни бити објављени) подаци који би служили као елементи овога рачуна. Ми смо, међутим, још приликом анализе Уредбе о ликвидацији земљорадничких дугова од прошле године, у броју 45 направили један рачун вероватноће, који се, према до сад објављеним подацима од стране Аграрне банке, показује све тачнијим. Према подацима које је прикупила Народна банка, познат је износ потраживања свију кредитних установа сем задруга, по величини појединих потраживања. Потраживања до 25.000 дин. износе 1.100 мил., од чега се четвртина отписује на терет самих новчаних завода, а за другу четвртину добијају 3%-тне обвезнице. То чини 275 милиона динара. Код задруга смо претпоставили да ти дугови износе 700 милиона динара, тако да ће се на основу тога издати обвезнице за 175 мил хит. Код дугова преко 25.000 дин., у случају да отзиси банке повериоца износе више од 95% грларни-

; i

це, — диференцију такође плаћа држава у виду обвезница. Ту прелиминирамо износ од 50 милиона динара. ИМ најзад, држава ће обештетити у истим обвезницама поједине кредитне установе 34 цео износ отписа који би премашао половину главлице и све резерве.

Према врло интересантним подацима објављеним у годишњем извештају Београдског удружења банака за прошлу годину, банке са главни цом до милион динара имају ангажовано у земљорадничким дуговима поред целокупне главнице од округло 200 милиона динара, још и округло 600 милиона дин. од туђих сретстава. Њихови губитци износе 200 милиона динара колико и њихова укупна главница. Према томе држава ће морати да им да 100 милиона динара у обвезницама. Код осталих новчаних завода са главницом од преко милион динара биће ове накнаде релативно мање. Ми узимамо цифру од 50 милиона.

Према томе излази да ће коначан износ из 3%-тних обвезница бити 650 милиона динара номиналних. Та се наша цифра приближује оној од 700 милиона динара, колико износи процена државних органа.

700 милиона динара номиналних равно је обвезницама Ратне штете (чија је номинална камата за |, мања) у износу од 735 милиона динара. Бројно дакле равно би било повећање обвезница Ратне штете за нешто преко “; или нешто преко 15% од постојећег оптицаја.

Друго питање које се намеће то је оно утицаја те нове емисије на наше тржиште капитала. Ради правилне оцене потребно је напоменути да се ове облигације примају на државним касама у номиналном износу за плаћање пореских заостатака до закључно 1932 године и за неплаћене допунске таксе до закључно 1935 године. Нама су износи ових дажбина непознати, али свакако износе више десетина милиона динара. Затим треба имати у виду кардиналну чињеницу да није предвиђено да се ове обвезнице котирају на берзи и да уопште не постоји намера да се то уради. Постоји један врло важан разлог због чега оне уопште не могу доћи на берзу. То је пропис члана Уредбе 1! ст. 3. по коме се банке овлашћују да је књиже у билансу по номиналној вредности. Ако би се они припустили на берзу, курс би био у најбољем случају око 40%, а то би чинило илузорним горње овлашћење за књижење ал пари.

Обвезнице ће примати банке повериоци. Оне их могу отуђивати у толико лакше што гласе на доносиоца. Оне су чак дужне да их уступе својим улагачима на њихов захтев у исплату улога, наравно по минималном износу. Питање, да ли ће овом Уредбом предвиђена могућност уновчења ових обвезница од стране кредитних установа узети већи обим, врло је деликатно. Само улагачи банака чије се књижице таксирају испод 40% номиналвег износа имају рачуна да приме ове обвезнице (у толико пре што је на њима и камата за