Народно благостање

(Орана 374

1% већа него по већини уложних књижица). Други начин отуђења врло мало је вероватан, јер у сваком другом случају оне би се могле отуђити само уз врло велики губитак на номиналном износу. Тоби знатно погоршало биланс дотичне банке јер би је натерало у ликвидацију. Дакле, врло је вероватно да ће велики број банака да их задржи баш због те могућности књижења ал пари. -

Није предвиђено да их Народна банка и државне новчане установе имају примати у ломбард. (Оне то не могу да ураде, јер не знају колики износ да одобре, пошто папир нема берзанског курса. Папир се може примати само као супергаранција. Из свега овога излази, да ће се овај папир појавити на тржишту капитала у врло малим износима. Кад кажемо тржиште капитала, онда треба да напоменемо, да постоје две врсте истих, организовано (то је берза) и неорганизовано (т.ј. тран-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 24

сакција капитала међ приватницима). Као што рекосмо, папир на берзу неће доћи. Онда као једи-

ни купац би дошао у комбинацију паланачки и се-

оски капиталист, који је исто тако преузео и велики износ Ратне штете, али по цени која је ишла испод 10%, јер сеоско-паланачки капитал ради са зарадом која прелази далеко 10%. Ратну штету је добила маса неписмених и у беди живећих грађана, који су је морали продати. 3% обвезнице ће добити само банке које умеју да калкулирају. Само банка код које је изгубљена свака нада на санацију, може да се реши на отуђење по курсу који ће се испоставити, како би тиме била створена нова сретства за покриће административних трошкова. А те би банке иначе требале, у интересу поверилаца, да иду у ликвидацију. Питање које се баш ових дана претреса од стране меродавних фактора. ван

ДОГАЂАЈ!

EE —= Ministarstvo finansija ukinulo Nije opravdano „ukidanie je propis, od aprila prošle gokontrole plaćanja uvoza «dine, da uvoznici robe iz Nemačke i Francuske moraju predati carinarnici, preko koje se roba uvozi, izjavu o načinu i roku plaćanja. Ukidanje nije obrazloženo. Ali prethodno objavljen je članak u »Vremenu«, od 1 IV 1937, u kome je traženo ukidanje kontrole plaćanja, u čiji prilog su navedeni argumenti. Vremensko poduda-

prema Nemačkoj

ranje objavlienog članka i ukidanja kontrole dozvoliava za-”

Rključak, da je Ministarstvo finansija usvojilo argumente 1IZnesene u pomenutom članku. Prethodno već da naglasimo da se možemo složiti sa argumentom, koji ie iznesen u odnosu

_ prema Francuskoj. Naš klirinški dug bio je visok u toj relaciji. Kontrola plaćanja bila ie potrebna da bi se mogao VIšiti nadzor da uvoznici zaista plaćaju preko kliringa. Izigravanje propisa moglo bi biti u interesu francuskog izvoznika, "кој је па taj način mogao da dođe brzo и розед зуог роtraživanja, na koje je inače u kliringu morao čekati godinu dana | još više. Ovo je тогјо да ђиде 1 ш шЕегези пасес uvoznika, ako mu је francuski izvoznik dao koncesiju u ceni.

" Otežavanje uvoza iz Francuske bilo je u duhu klirinškog ugovora, jer je išlo u prilog izravnanja trgovinskog bilansa. Ovi razlozi, koji su opravdali uvođenie kontrole plaćanja, nastali su zbog promene tendencije u trgovinskom bilansu i stoga je opravdano ukidanje te mere.

Nešto drukčije stoje stvari sa Nemačkom. Otežavanije uvoza, nije moglo da ide u našu korist, pošto bi usled toga trpili štetu naši izvoznici, koji su morali i onako da podnesu Žrtvu klirinške aktive. Naši uvoznici nisu mogli dobiti potstrek od nemačkih izvoznika za izigravanje kliringa, a iz vlastite inicijative to ne bi činili, pošto im to ne bi ništa koristilo. (U kliringu sa Nemačkom odsudnu ulogu igrali su rokovi plaćanja koje su uživali naši uvoznici. Usled dugih rokova delom je i nastala velika razlika na klirinškom гаčunu, koja je bila uvek mnogo veća nego saldo trgovinskog bilansa. Pošto su tu bili po sredi privatni ugovori, vlast nije mogla sa svoje strane da ih menja i odlučila je da ih kontroliše: Problem se dakle sastoji u tome, da li je potrebna dalia kontrola rokova ili ne. Pisac članka u »Vremenu« zastupao je gledište da to nije potrebno, ier aranžman sa Berlinom od marta o. g. reguliše platni promet na taj način, da

МИ

će uplate na klirinški račun u Berlinu biti za 10% manje nego uplate u prethodnom mesecu u Beogradu. Mi smo, na suprot tome, mišlienja da baš taj aranžman iziskuje kontrolu rokova plaćanja. Trgovinski promet između nas i Nemačke postavljen je aranžmanom od Berlina na osnovu platnog prometa, za koje je merodavna uplata naših uvoznika u Kkliringu. Čim je ona veća, tim bi mogao da bude naš izvoz Veći, a naravno čim je manja, и bi bio naš izvoz manji. Za našu izvoznu trgovinu nije svejedno u koje doba može da izvozi. Jesenji ı prolećni meseci pokazali su se kao пајvažniji. Prema tome trebalo bi da se rokovi plaćanja naših uvoznika podese tako da padaju u to vreme. A kako državna vlast zasad nema mogućnosti da propiše našim uvoznicima koje platne rokove mogu da traže od prodavaca, to ne Dpreostaje drugo nego statistički ustanoviti rokove plaćania i prema njima i mogućnosti izvoza. I ako Berlinski sporazum nije zakliučen za duže vreme, verovatno da će posle niegovog isteka rokovi рјасапја takođe igrati veliku ulogu. A državna vlast na njih samo onda može da utiče, ako ih DOznaje. Ima još iedna okolnost koja govori za kontrolu plaćanja uvoza u odnosu sa Nemačkom. Uvoznici svoi dug plaćaju Rklirinškim čekovima. Ako rokovi plaćania nisu podjednako raspodeljieni može da nastane odjednom velika tražnja, što će kurs da otera visoko, da bi posle toga nastala obratna situacija. Prevelike oscilaciie u kursu klirinške marke obična su pojava na našim berzama, na koju smo ukazali u našem berzanskom izveštaju u br. 28 od o. g. Istakli smo potrebu, da se kurs klirinške marke ne prepusti sVOloj sudbini, nezo da se stabilizuie. Ta akcija, koja је пеорhodna da bi se trgovina sa Nemačkom stavila na realnu osnovu, bila bi mnogo lakša ako bi nadležni organi imali indicila o vremenskoj raspodeli robe, koja će se pojaviti.

Koristi koje bi mogla da da kontrola plaćanja uvoza u Nemačku veće su nego poteškoće kojima su uvoznici bili izloženi i stoga nije opravdano njeno ukidanje. Naša spolina trgovina posle aranžmana u Berlinu, razvija se baš tako kako smo mi to želeli. Uvoz iz Nemačke bio ie mnogo veći no naš izvoz tamo, i to u mnogo većoi meri nego što je to predvideo aranžman. Ali ovaj slučajan srećan preokret još ne znači, da će to stanje biti večito. Ukidanje kontrole plaćanja uvoza ni sa te tačke gledišta ne bi se moglo braniti,

о аса Бави