Народно благостање

19, јуни 1937,

она не може ни да да ту гаранцију на своју руку, јер би се тада обавезала да ће преузети читаво светско злато које се нуди на тржишту. Тиме би енглеске финансије биле доведене у такву ситуацију у каквој се данас налазе америчке.

Видели смо како се питање цене злата намеће по природи тражње. Без обзира на коњунктурне прилике тај проблем стоји и тражи своје решење. Али пошто је то питање искрсло у нарочитој фази коњунктурног циклуса, становиште за одарање цене злата брани се коњунктурним разлог зима:

Читава дискусија могла би се свести на питање да ли су цене у овој коњунктури доспеле до оне опасне висине на којој би их требало задржати да даље не скачу. „Економист' сматра да више цене могу да ограниче куповну способност рентијера и радника и да би повећале трошкове производње. Али с друге стране, оне би још више развиле куповну моћ земаља које производе сировине. Ублажило би се дужничко питање и пора-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 389

стао би међународни кредит. Утолико пре, јер би се код виших цена могло радикалније приступити обарању царина. Овакав став „Економиста“ разумљив је, јер већина оних сировина чије су цене највише скочиле држи енглески капитал.

(Обарање цене злата предлажу они који сматрају да су цене добара превисоке. Куповна снага новчаница, која је смањена девалвацијом, повратила би се до извесне мере, тако да би цене добара морале да падну. Паралелно томе они предлажу контролу и ограничење производње злата. Само обарање цене смањило би рентабилитет производње, услед чега би се она смањила. А то је потребно учинити, јер се производња повећава, док с друге стране потреба за златом опада. У време златног важења сматрало се да је за потребе привреде довољно да се количина злата повећа за 3% годишње. Неки сматрају да је довољно и 1'2%. Међутим, последњих година она се повеhana sa 4'2%.

(Свршиће се).

ДОГАЂАЈ И И ПРОБЈ

Маја 24 о. г. одржан је први Успела конференција при- дан конференције привредвредних индустријских них индустријских централа, централа у нашој земљи _ Док је други дан рађено у Загребу, а трећи на Бледу. Централе су биле претстављене по својим генералним секретарима и може се рећи да је највећи број европских земаља био заступљен. Ове се конференције држе сваке године у разним местима, па је дошао ред и на Београд. Ма да ми увек по мало страхујемо за потпун успех тих стручних међународних приредаба на београдском тлу, за ову конференцију морамо рећи не само да је потпуно успела, већ да су учесници на њој задовољнији но многим претходним, како смо су уверили из разговора с њима. За ово се има да захвали у главном г. Ђоки Ћурчину, првом секретару Југословенске централе индустријских корпорација.

Г. Ћурчин је већ годинама веома симпатична и угледна појава у међународним привредним организацијама Енглески филозоф и романсијер Велс, карикирго је крајњу поделу рада на кугли земљиној у свом роману „Пут на месец“, у ком описује једно лице на месецу, чији је задатак да непрекидно посматра живот на земљи. Под утицајем тог једностраног и ускок занимања, оно се цело претворило у једно око. Немци су већ пре много година створили један ироничан израз за сувише велике специјалисте у уским областима, који прекидају везу са целим културним животом у корист своје специјалности. То је тако звани „Расћаппре!". Мако је подела рада основа културног напретка на земљи, ипак је одавно филозофија утврдила да треба спречити да специјализација не апсорбује цело биће једног човека и да тиме средина у којој живи постаје за њега потпуно страна (ме тета). Међу драгоценим особинама г. Ћурчина, може се рећи да је најдрагоценија тежња за измирењем есенцијално човечјег са стручним сухопарностима. Он не допушта: човеку да изиђе из себе и да постане стручни фантом, он га стално враћа на хумано тле, потсећајући га на све његове добре и рђаве особине: То чини он једним он најбољих средстава — хумором. Много је заплетених ситуација расплео pr. Ћурчин, много је затегнутих односа ублажио: својим

хумором. Друго средство његове акције у привредним организацијама је неговање друштвености у мекој, благој форми (а не протоколарно крутој, која је исто тако досадна као и велика стручност).

Г. Ћурчин зна врло добро да је врло много акту“ елних економских проблема који не могу да се реше. Док друге спопада пена бела и крвава у напону за решење при очигледној немогућности за то, дотле г. Ћурчин сматра да треба искористити до краја оно што је утврђено и што стоји, а да остало треба препустити сувереном вођи човека и народа кроз живот, здравом разуму и правилној координацији интереса у једноме друштву.

Може се унапред знати, да је програм који је г. Ћурчин компоновао за овај конгрес, за који је он носио сву одговорност, коме је и претседавао уз делимичну замену по г. д-р Грегорићу, морао бити интересантан и пријатан.

Г. Ћурчин учествује у раду конгреса са два реферата, од којих други нисмо чули јер је држан ван Београда, а први гласи „Трајан или пролазан просперитет“. Г. Ћурћин је узео за тему свог првог реферата најбодљикавије питање данашњице. Наиме да ли је могућно одржати данашњи просперитет спречавањем да се привреда креће и даље коњунктурним кругом, као што је случај за последњих 120 година. Свестан да смо далеко од тога да овај проблем решимо, г. Ћурчин је унео у свој реферат све главније моменте о којима се води и данас дискусија. И потпуно је успео. Задовољство је било слушати диску“ сију по том питању од стране економских стручњака готово свију европских народа. Може се рећи да је било толико гледишта, колико говорника. Немац је казао да без решења политичких питања нема трајног: просперитета и да је целокупан проблем данас у области ирационалној, чему је доказ чињеница, да се за реч јављају само оптимисте и песимисте, а таква гледишта нису научна, што значи да је наука морала да уступи место ирационалности, Енглески претставник је доказивао веома окретно, да не може бити ни говора о томе да ће данашњи енглески просперитет да попусти. Насупрот томе казао је зустријски претставник, да Аустрија код куће још не зна за неки велики привредни просперитет, да постоје извесне кочнице и сметње. Другу крајност претстављао је Данац