Народно благостање

Страва 390

са тврђењем да Данска, не зна уопште да постоји економски просперитет, да се изишло из кризе, кад посматра свет кроз своју народну привреду. Цене путера су пале у међувремену, вели. он, јаја се држе једва на старом ниеком: нивбу, бекн је мало скочио у цени, и уопште животне: намирнице не крећу у ценама Han ДА насупрот сировинама и осталим производима.

Данска. се одиста. налази у изузетном положају, код ње су структурелни узроци омели земљу да учествује у економском просперитету света. Целокупна данска привреда била се оријентисала за снабдевање Енглеске животним намирницама. Оног дана кад је Енглеска почела да. уводи ограничење увоза тих артикала, Данска је мо: рала доћи у кризу, из које ће се моћи извући тек после пребријентације или изналажењем нових тржишта за старе артикле. Данац је прешао преко ових структурелних тешкоћа данске пољопривредне коњунктуре. у Данској, али то не значи да он није свестан њих. |

Верујемо да су и остала два дана ове конферендије била исто тако интересантна као први.

Današnioi сепегасј је OVO 'ime potpuno nepoznato i ako še ono nalazi u Beogradskom ' trecovačkom registru. Među Živim barkama te banke nema. Upravo ona nije umrla, ali je na bolesničkoj postelii od posle rata. Svi su izgledi bili da će da umre. Ali je poslednjeg trenutka došlo čudo.

Srpska. kreditna banka ie jedna od naistarijih srbijlanskih banaka.. Osnovana je, ako se. ne varamo osamdesetih godina prošloga veka, u Beogradu, od strane ·'austro-ugarske Linderbanke,· koja je pod Obrenovićima uživala veliku protekciju i vršila izvesne finansijske transakcije za račun države. Srpska kreditna banka je. od početka uzela sjajan polet i po volumenu: posla. bila jie međ prvima u Beogradu sve do početka syetskoga rata kad je stavliena pod sekvestar. Landerbanka je mnogo obraćala pažnju na izbor činovništva u Beogradu | može зе. reći. da je ono bilo naiboljie među srbijanskim bankarskim nameštenicima.

Iz: pravnih i ekonomskih razloga banka nije mogla da otpočne delatnost posle rata, već se bacila na likvidaciju svog pfedrathog: posla. To je išlo vrlo teško usled promene u valati i izvesnih drugih okolnosti. Zatim je banka imala jedan veliki proces koji ju je takođe srpečavao da misli na ma kakvu reprizu posla. Metropola Srpske kreditne banke, Lianderbanka, koja je u međuyremenu postala francuska banka, nije imala ni želje da oživi Srpšku kreditnu banku. Međutim sva su viseća pitania u međuvremenu likvidirana i došao је bio momenat za brisanje banke iz registra. Ali u poslednjem momentu došla je promena, U Beogradu se našao jedan kapitalist, koliko čujemo, gp. Marković, trgovac metalima, koji je kupio' sve. akćije Srpske kreditne banke i namerava da ponovo" otVofi njezinć. šaltere. Srpska kreditna banka ima Па vrlb' lep teren na' Čukarici na obali Save (industrijski), i još nešto "malo: aktive | nešto _разјуе po kojoj se poverioci nis uopšte javljali: Bafika nema smetnje da otvori odmah роsao i ćelo je pitanje Kojim će putem da pođe u širokoj oblasti bankarskih poslova i kojim će kapitalom biti dotirana.

2 Srpska kreditna banka је prespavala najimteresantniju

ај :Onomskog razvića Jugoslavije. Sad se pojavljuje 18 da: e, verovatno 2aPOTaVila svoju prošlost i počinje od POD "0 ПЛЕН а ај

ва

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

_Bp, 25

Наш чланак о злату био је довршен, пре него што су · изјаве Рузвелта и новог енгл. министра финансија Сајмона a бар за сада, тржиште злата. Мако, формално, те изјаве не значе да је постигнут споразум између Лондона и Њујорка, практично оне то значе. Зато је економска штампа покушала да на основу ових изјава одреди перспективе злата. Као прилог оном што смо изнели о том проблему доносимо извод из „Економиста“ од 1240 огг.

Куда са златом»

У најскоријем времену Рузвелт не може променити цену злата због правних препрека, јер је садашња цена од 35 долара за унцу утврђена законом и требало би донети нови. С друге стране, обе земље везане су трипартитним споразумом и не могу на своју руку ништа учинити. Енглеска нема потребе да се ослобађа новог злата обарањем откупне цене. Егализациони фонд држи злато,

али оно је за Енглеску несигурно, јер сваког часа може

доћи до повлачења страног капитала, а с тим би се златне касе олакшале. Последњих година енглески биланс плаћања није такав да не би могле затребати и данашње резерве злата. А ако привреда у свету буде напредовала и даље као последње године поново ће започети гомилање злата у Индији и извоз капитала из Енглеске који је већ наступио у вези с отварањем разних рудника у свету. Кинс се залаже за овакво активизирање злата, а у том случају не би се више могло говорити о његовој сувишности у Енглеској.

Далеко је тежи проблем ако се он постави под перспективама 3а дуже време. Ако остане данашња цена злата, производња се неће смањити. И пошто се не може непрестано куповати на терет државних финансија, то набоље показује да је одлука да се задржи садашња цена привремена.

Ако се цена злату не смањи има два пута да се реши проблем посматран на дужи рок. Прво, да злато апсорбирају и друге новчаничне банке, па и Немачка. Ако ниво цена буде даље скакао, то би се могло извршити с мање потешкоћа него што изгледа сад. Тако би друге земље помогле садашњу политику стабилне цене злата. Други пут је споразум о ограничењу производње. Професор Касел сматра да је то неоствариво. „Економист“ сматра да за проблем злата није толико важна производња колико факат да је с девалвацијом скочила цена злату и да су је СЈА.Д, не сачекавши да се она слободно формира на тржишту, фиксирале високо. Новчаничне банке читавог света изравнавају ово прецењивање злата тако што повећавају резерве злата или га држе у специјалним фондовима. Контрола производње не би, истина, потпуно решила проблем, али би олакшала. Контрола с једне стране ни оживљење с друге учиниле би непотребним обарање цена злату за које се залаже Касел. Тако „Економист“ наставља конзеквентно да брани енглеску тезу "стабилне цене злата, макар и: уз контролу и "ограничење производње. 5

Интересантни су разлози Сити- -а за. стабилизацију. Пресекла би се детезаурација, уклонила опасност дефлације, смирило би се тржиште злата и опоравила би се привреда. Али садашња дискусија о злату показује да је оправдана сумња у данашњу цену злата тако да би требало створити претпоставке да се она слободно формира. Ако би се златно важење увело при садашњој цени злата, производња његова би се наставила и "наставило би се детезаурирање. А ако би се оборила цена пре стабилизације наступио би период привредног опадања, тако да опет не би могла да се формира слободна цена злата. 'У сваком случају не: постоје: претпоставке уз које би могла