Народно благостање

19, јуни 1937. |

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

_Страна 391

Вел. Британија да стабилизира, а онда је прерано да се осталом свету препоручује: стабилизација.

Морамо подвући да је карактеристично што се Сити јавља с мишљењем да треба извршити стабилизацију валута. У кризи и депресији, док су цене другим артиклима биле ниске и слаби услови за пласмане капитала сви поседници вредности ма ког облика настојали су да је пре: творе у злато. У коњунктури они теже да претворе златни капитал у друге облике. специјално у вредносне папире земаља чија је привреда најсигурнија и из којих могу повући злато чим дође до обрта или кад им затреба. Злато им иначе лежи бесплодно. Коњунктура је према томе важан моменат детезаурације. Ако би коњунктура попу: стила и са овом улогом коју злато још има у свету, оно би остало драгоцена. материја о коју би се јагмили сви они који су посумњали у друге облике богатства. У време кад су се сви отимали о злато Сити је био за високу цену злата и за нестабилну валуту. Он је држао светску трговину злата и био је господар ситуације. Кад се она обрнула на супротну страну и кад су поред злата и други облици имаовине добили на цени, што би могло поколебати прецењено злато, Сити постаје у принципу присталица стабилизације. Тако се у становиштима за и против стабилне цене злата налазе увек изражени и интереси оних који имају злата односно немају. Њима се ради O том да-ли ће изгубити коју пенсу или шилинг по унци. За нас је важније оно што се има казати о злату у перспиктивама дужег периода. Ако основи светске привреде не буду даље поткопани него што су сада, злато ће сачувати свој значај. При том је безначајно хоће ли данашњи његови посредници изгубити или добити. То је чисто трговачки проблем, и у том погледу можда имају потпуно право они који искоришћавају коњунктуру преобраћајући злато у друга добра, да обрну процес чим се прилике промене.

Beogradski front »gradske priKad se jednom s puta 5vrede«, koji dosledno unosi роsklizne, za grehom se gresi litiku u privredna pitanja i koji nižu se služi рготуоцпт агеиO O O 0 neltina U, DIdIOP. SVOJIH кбепе dencija, dobio je pojačanje sa strane od koje se nismo nadali. Pretsednik zagrebačke trgovinske industrijske komore g. d-r Krasnik održao je govor pred plenumom komore. izmedu ostalog tvrdio je da unutrašnja trgovina još ne može zabeležiti znake osetnog pobolišanja. Prilike na unutrašnjem tržiStu, po g. d-ru Krasniku, još nisu sređene s obzirom na slabo stanje kupaca, a naročito seljaka, kojima je oduzet kredit Uredbom o likyidaciji zemljoradničkih dugova. I ovde objektivan pratilac privrednih prilika u zemlji stoji zapanjen pred ovakvim tvrđenjima. Uredba o likvidaciji zemlioradnika unela je malu promenu u položaj zemlJjoradnika prema prethodnim. Ali se ne može reći da je Uredba o likvidaciji zemljoradničkih dugova oduzela kreditnu, sposobnost zemljoradnika. Ove je nestalo sa donošenjem Zakona o zaštiti zemljoradnika 20 aprila 1992 g. Od tada pa nadalje seljak nile uživao kredit, tako da ni poslednja Uredba niije mogla da mu oduzme nešto što u stvari nile ni imao.

Ali zaštitno zakonodavstvo moglo je samo povoljno delovati na kupovnu snagu zemlioradnika. Poznata je činjenica, da su interesi poverilaca žrtvovani onima dužnih seljaka. Kamata-i glavnica su sniženi, a otplata je pomerana na. iduće godine tako da je veliki deo seljačkih prihoda oslobođen i mogao da se pojavi na tržištu. Koristi zakonodavstva o zaštiti:imao je srazmerno samo uži krug zemljoradnika u prošloi kampanji. Ali је ха to došlo: u prošloj kampanji do

preokreta, koji je obuhvatio sve zemljoradnike, naime do skoka cena. Nemamo reči да оКатакјетбето postupak onih koji govore o slabom stanju seljaka, и vremenu kada su se cene njihovih proizvoda povećale, paralelno sa porastom prinosa naivažnijih 'kultura i grana. Povećani prihod seljaci nisu sakrili, novac nisu +ezaurisali, nego su ga upotrebili da pokriju svoje potrebe. Seliak kupuje kod trgovca. Onaj koji tvrdi da trgovci, naravno uvek kao celina, ne prodaju više za vreme kada seljaci doživljuju konJunkturu svesno zastupa neistinu. A to se može objasniti jedino na tai način, da jednostrano gledanje na stvari učini takvog posmatrača neobjektivnim, pristrasnim. Mi smo u доуођпој meri dokazali logičnu nemogućnost tvrđenja g. d-ra Ктазшка, tako da bi bio izlišan svaki dalji dokaz. Ali g. d-r Krasnik u istom govoru tvrdi suprotno onom što je napred rekao. On kaže: »Obilna žetva, dobar plasman naše robe na internacionalnim tržištima, aktiva našeg platnog bilansa te povećanje stoka deviza odrazili su se i u razvitku naše trgovine. Materijalno stanje našeg seljaka se popravilo usled boljih cena agrarnih proizvoda, njegova je kupovna snaga Dporasla i usled toga je nastalo i stanovito oživlienje naše trgoуте 1 1пдиз је«.

Isključeno je da školovan čovek, a g. d-r Krasnik ima akademsku titulu, ne bi primetio takvu grubu protivrečnost. Ako ju je ipak trpio u svom govoru, znači da je mislio da ju neće primetiti drugi. Istinu i logiku je žrtvovao posebnom interesu malog broja ljudi.

Годину дана како је дошла Опет криза државних фи- са великим социјалним, еко-

нансија у Француској номским и политичким про» грамом влада г. Блума доживела је по другипут онако дубоку кризу државних финансија и франка каква је Француску тресла до лета 1936 и стајала Француску банку 30 милијарди злата. Има ли разлике у тим кризама2

Or Or i NI IE) Ir nai TT O

Раније кризе државних финансија имале су непосредан узрок у подбацивању државних прихода услед депресије у привреди. Од конца 1936, ма да скромно, постоји ипак извесно побољшање. Број утоварених вагона је већи. Јавни радови, припреме за светску изложбу, наоружање, дали су више посла индустрији. Број стечајева се смањио. Емисије капитала у првој четврти 1936 изнеле су 288 мил. фр. а у истом периоду 1937 г. 607 мил. Положај радника се поправио, и пошто је радна снага поскупила на страни капитала појачала се тенденција за рационализацијом. Повећање трошкова производње за 30—40%, у моменту кад се привреда почела опорављати, потакла је капитал на веће уштеде и тако долази до фузија великог обима. Каматна стопа ових великих компанија није тако висока као за ситни капитал (6:/2—7%), тако да су крупна предузећа показала најјачи полет. Утолико више јер су цене скочиле веома високо: општи индекс цена на ве аико скочио је од априла 1986 до априла 1987 за 44%, индустриских производа на велико“ за 53%, пољопривред“ них 29%, а цене на мало 27%. (Ради упоређења наводимо да су у Енглеској цене на велико скочиле за 18%, на мало 9%, у САД. 7% и 5%.)

Све ове појаве потврђују да се француска привреда. опоравља. Али скок цена није овде знак коњунктурног полета, него је реакција на низ социјалних и привредних мера Блумове владе. Та реакција је била толико снажна да је влада била присиљена да најави „паузу“ свог социјалног законодавства. Високе цене претиле су да ће онемогућити извоз, увоз је растао брже из спекулативних разлога, пасива трговинског биланса се повећавала, '