Народно благостање

10, јули 1937.

Из Ур едништва |

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 435

ПРЕД. СТРУКТУРНИМ ПРОМЕНАМА

Министарство шума и рудника издало је Статистику извоза и увоза производа шумарства у раздобљу“ -1926—-1935.. Заједно са 1936 тодином то претставља период, кроз који су се могле у пуној

мери одиграти све промене једног коњунктурног циклуса. 1928 и 1929 имамо године пуног проспе-

ритета наше дрвне. индустрије. "1982 пак њезину депресију. Дизање, које је почело 1983, довело је до полета у дрвној индустрији и до почетка једног новог коњунктурног циклуса.

Рекордан извоз дрвних производа. имали смо 1929 године са 2.469,8 милиона тона у вредности од 2.081,1 милиона динара. Даљи развој. спољне

трговине дрвом показује све правилности кретања

коњунктурног циклуса. Као што је извоз дрва у годинама пре просперитета од 1926 показивао сваке године пораст, тако се и после 1929 криза све јаче осећала. Само у 1985 и 1936 години, са 1029,2 мил. тона и 851,2 мил. динара одн. 659,7 мил. тона и 6543 мил. динара, имамо, у упоређењу према бољим претходним годинама, извесно отступање од овог развоја, али то је проузроковано некоњунктурним моментима. Као што је познато, санкције према главној увозници нашег дрва, Италији, почеле су концем новембра 1985 и-трајале су до септембра 1936. Али независно од овога.чисто политичког момента, извоз нашег дрвета по количини и вредности креће се, и поред исвесних варијаната код његових појединих врста, најидеалније по законима коњунктурног развоја. То вреди да се нарочито подвуче, кад се има у виду да наши главни 'извозни артикли — аграрни производи показују у том погледу неправилно кретање. То сасвим стоји у складу са природом једног и дру· гог артикла: дрво као индустријски производ зависи од индустријом ношеног коњунктурног развоја, док су аграрни производи, везани за природне услове земљишта, тек под индиректним утицајем коњунктурног развоја у свету.

Статистика дрво дели на четири главне категорије: огревно, грађевинско, железничке прагове и израде од-дрвета. По реакцији на коњунктурни развој могли бисмо ове категорије свести на три. Огревно дрво по својој природи не би требало да буде подложно великим коњунктурним флуктуацијама. На њих оно реагира слично као пољопривредни производи одн. животне намирнице. Као што је човеку потребно да и за време привредне депресије једе, тако му је и огрев неопходан. Насупрот томе грађевинско дрво и железнички прагови спадају у типичне коњунктурне ар-

тикле. Флуктуације код њих из године. у годину |

· могу бити“ 'знатније. На трећем месту стоје израде од дрвета, чија потрошња као и свих готових индустријских производа, истина, мора зависити од коњунктуре. Али израде од дрвета у Југославији сачињавају највећим делом. дашчице за паркет и фризе; на другом месту стоје фурнири, дрво за дуге и остало. То су дакле артикли кућеградње, са

посебним развојем, који не иде увек паралелно

У НАШЕМ ИЗВОЗУ ДРВА

с коњунктуром. По своме значају у нашем извозу дрвета ове три категорије изражене су у следећим процентима: По количини гориво дрво учествује у целокупном извозу дрвета са просечно 20%, по вредности пак 6%; грађевинско дрво и железнички

'прагови по количини просечно 75%, а по вредно-

сти око 80%, док остатак од 5% | и 14% отпада на израде од дрвета. |

- Статистика показује да је извоз огревног дрва, и поред своје особине да није подлежно великим коњунктурним променама, артикал који је у нашем извозу дрва последњих десет година скоро. највише био изложен. променама. Узроке томе треба тражити у нестабилности његовог тржишта. Главне и скоро једине земље увознице нашег огревног дрва су Италија, Мађарска и Грчка. Од укупног извоза 1926 год. од 407.460 тона на Италију је. отпало 70,5%, Мађарску 26, 6% и Грчку 2,8%. Год. 1928 од укупних 605.182 тона на Италију је отпало 47,7%, Мађарску већ 44,6% и Грчку 7,3%. Од тада се удео Мађарске смањује тако да 1981 год. од 274.770 тона на њу отпада 21,5%, Италију 66,9% и Грчку 11 ,2%. После тога Мађарској следује Грчка. 1932 год. од 196.270 тона. отпада на Италију 96,3%, Мађарску само 8,5% и Грчку 4,6%. Те две ставке су се у току ранијих година стално смањивале. док у 1985 грчки. удео. није спао на 3%, а мађарски скоро на нулу. Италија је у тој години. са Сомалијом „апсорбовала од 120.100 тона 94%. Талијански удео у процентима показује приличну променљивост, али у апсолутним бројевима скоро константну. величину. Велика променљивост у извозу огревног дрвета своди се искључиво на колебање мађарског и грчког тржишта. Прво смо до 1985 потпуно, а друго скоро потпуно изгубили. Прошле године, истина, извоз огревног дрвета у Мађарску опет је порастао на близу 25% од укупних 25.897 тона. Та појава се, међутим, не сме 06јаснити оздрављењем мађарског тржишта за овај наш артикал, јер је Мађарска овде, за време санкција против Италије, вршила посредничку улогу између нас и Италије. Што се тиче Грчке, овде имамо прошле године пораст учешћа на 17%, у апсолутном броју међутим он је порастао само са 3.721 на 4.404 тона.

Друга група дрвних артикала — грађевно дрво и железнички прагови — само једним мањим делом није правилно реагирало на развој коњунктуре. Грађевно дрво, које и по количини и вредности заузима главну позицију у нашем извозу дрва, имало је по количини највећу прођу у иностранству 1928 год. (1,469.700 тона према 1,899.200 тона у 1929 години просперитета). Рекорд трговине ипак припада 1929, јер вредност извоза тада

ica 1.398,0 мил. дин. далеко премаша 1928 год.

(1:184,8 мил. дин.). Најниже стање имали смо, као што се могло очекивати, у години најдубље депресије, када смо извезли 567.873 тона у вредности од 419,7 мил. динара. То значи да је извоз грађевног дрва према најнижем стању по количини пао