Народно благостање

Страна 436

на 38,6%. Ово је свакако велики пад. С обзиром на напред утврђену еластичност овог артикла према кретању коњунктуре, то би требало да буде и највећи пад, изражен у процентима, од свих дрвних артикала. То, међутим, није случај, јер су остали артикли, иако мање осетљиви на коњунктуру, имали далеко веће флуктуације. Извоз огревног дрва пао је у време најдубље депресије на непуних 25% од рекордног стања, а онај израда од дрвета на 26%. Железнички прагови, пак, који у погледу осетљивости према коњунктури са грађевинским дрвом спадају у исту категорију, као што ћемо видети, пали су чак до нешто преко 3,6% рекордног стања, чиме су постали наш дрвни артикал чији је извоз последњих десет година био подлежан највећим променама. |

Један од главних узрока овог релативно постојаног извоза нашег грађевинског дрва је његова свестранија потражња. Док се извоз осталих врста своди на пар земаља, дотле овде долази у обзир: Италија, Мађарска, Швајцарска, Енглеска, Француска, Грчка, Чехословачка, Аустрија, Немачка и Тунис. Ова ширина тржишта омогућила је да се евентуални пад извоза на једној страни компензира порастом на другој, што се стварно и дешавало. Италија је и овде не само најглавнија, него и најпостојанија муштерија. Мађарска, пак, најпроменљивија. При знатним варијацијама на страном тржишту нашег грађевног дрва Италија је заиста утеха. Она је, сем 1936, кад су санкције највише дошле до изражаја, стално апсорбовала између 50 и 60% целокупног извоза овог дрва. МаЂарска је у увозу нашег облог дрва ишла до 34% његовог укупног извоза да падне на 7 и 10%. У главном артиклу ове врсте, пак, отесаном дрву, учешће Мађарске варирало је између 14% и 2%. Код Грчке извоз грађевног дрва варира између 11%- и 3%-тног учешћа. Нагло смањивање извоза у Мађарску и Грчку наступило је заједно са привредном депресијом. Оно се ипак није тако осетило као код других артикала ове врсте, јер у исто време пада и пораст извоза облог дрвета у Аустрију, Немачку, Чехословачку, Швајцарску, Шпанију, Тунис и Енглеску. |

Извоз железничких прагова прошао је свакако кроз најтеже перипетије од постанка Југославије. Он је са 238.200 тона у 1929 пао на 8.588 у 1933. Ни касније опорављање није овом артиклу донело оне резултате као код других. У 1985 извоз је изнео само 19.680 тона, а у 1936 пак 50.840 тона. Интересантно је, да нас је овде издала и наша најпостојанија муштерија — Италија. Извоз у ту земљу варира између 77% (1927) и 5%-тног учешћа (1981). 1938 имамо учешће Италије опет 43% да годину дана касније спадне на 7%. Мађарска је овде остала као и код поменутих артикала; са највећег учешћа од 24% (1928) спала је на нулу 1933 и следећих година, док је учешће Холандије и Грчке баш тих година порасло на 45% и 38%. Ове велике промене су у вези са природом јавних радова, како су се они у појединим земљама вршили за време кризе. Италија је форсирала више изградњу аутомобилских путова, друге земље су опет, изграђујући за време кризе своје железнице, користиле ниске цене наших железничких прагова.

(Остаје још да се објасни извоз израда од дрвета, Ако изузмемо две године најдубље депре-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 28

сије (1932 и 1933), његово стање је за последњих десет година показивало најмање промена. Треба нарочито приметити да је опорављење код овог артикла после депресије ишло брже напред него код икојег другог. 1935 година са 91.987 тона у вредности од 136,5 мил. дин. показује већ, по количини, боље стање него 1929 (85.804 тона и 185,0 мил. дин.). Ово се објашњава великом кућеградњом, која се у многим земљама и за време кризе интензивно вршила. Велики пораст извоза у 1935 своди се углавном на знатно повећање извоза фриза у Немачку, која те године води нарочито интензивну акцију на подизању станова.

За наш извоз дрвних производа у опште може се рећи да је једнострано оријентисан. Више од половине његове иде само на Италију, чије учешће понекад иде и до 70%. У остатку учествују око 25 земаља. Али талијанско тржиште за наше дрво не само да је највеће, него, може се рећи, једино које, и ако у релативном смислу показује варијације за око 20%, у апсолутном смислу показује приличну константност. Процентуално учешће Италије у нашем извозу дрва у обрнутој је размери према даном стању коњунктуре: за време просперитета 1929 и 1930 год. оно је износило

52% и 51%, у време најдубље депресије 1982 и

1933 год. 68% и 69%. То долази отуда што се у време добре коњунктуре остале земље појаве на нашем тржишту са већим нарумбама и смање релативни удео Италије. У време депресије се оне редовно повлаче, док Италија са својим константним делом побољшава своју позицију.

Други важан купац наших дрвних производа је Мађарска. Њој је 1928 припадало по количини 90% нашег извоза дрва. То се учешће стално смањивало до 1982, кад се задржало на око 4% по количини и око 3% по вредности. Тек прошле године њено учешће је порасло на 14% и 9% по количини и вредности, али, као што је већ код говора о огревном дрву поменуто, то се, због тадањег посредништва Мађарске између нас и Италије, не може узети као знак повраћаја мађарског тржишта за наше дрво. Оно показује све знаке губљења важности за овај наш артикал. Немачка, насупрот томе, све више добива значење за наше дрво. Њено учешће је са 1% и 2% у време 1981/84 порасло на 6% и 9% у 1985 и 16% одн. 21% у 1936. Интерес Немачке односи се искључиво на грађевно дрво и израде од дрвета. За разлику од многих нових тржишта, која су последњих година показала интерес за наше дрво, немачко изгледа да ће у даљем развоју показати приличну постојаност. Ту треба забележити и енглеско тржиште, које последњих година показује јаче интересовање за наше дрво. И у 1985 учествује са 5% (по количини) и 10% (по вредности) нашег извоза, а у 1936 већ са 15% и 19%. Мало је вероватно да ће се бројеви из 1986 дуго одржати. Даљи развој у великој мери ће зависити од енглеског интереса за руско дрво. Међу нешто постојанија тржишта треба урачунати шпанско, ма да је оно за време грађанског рата знатно изгубио од важности. Вероватно је да ће Шпанија по завршетку овог рата, и поред свога осиромашења, требати за своју поновну изградњу знатне количине нашег дрвета. Француска је врло непостојана муштерија за наше дрво; са 11% у 1981 њено учешће је пало на 1% у 1985, да у 1986