Народно благостање

__10. јули 1937. ____

опет порасте на 3%. Грчка спада такође у ту категорију, али развој њеног интереса показује извесну правилност у колико се креће паралелно са развојем коњунктуре. |

Конац 1936 и прва половина 1937 године доносе нашем извозу дрва јасно видљиве промене оријентације. Она је многостранија и Италија ни издалека не заузима пређашњу позицију. Извесно је да ће наша западна сусетка у току даљег времена повећати своје учешће. Али остаје отворено питање да ли ће она за догледно време повратити своју стару позицију у нашем извозу дрва. То ће зависити, међу осталим, и од следећа два момента: У предговору поменутој Статистици Министарства шума и рудника, Министар је подвукао основни принцип нове шумске политике, по којој ће се

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ.

Страна 431

строго пазити да експлоатација шуме не прелази годишњи прираст. Као прву последицу тога Министар је истакао да извоз шумских производа неће достићи износе из 1928 и 1929 године, ма како се коњунктура дрва развијала. Значи да ће наша земља, ако се ова политика буде конзеквентно спроводила, располагати са мањим вишком за извоз, него до сада. На другом месту важност Италије за наш извоз дрва зависиће и од даљег одржања наших нових тржишта, која су нам придошла последње године, а нарочито оних, којима продајемо за девизе. Оба ова фактора, ако се остваре, утицаће на смањење наше понуде дрва Италији. Садашње промене у оријентацији нашег извоза дрва могле би, у том случају, добити трајан облик.

ван

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕ

а 0 Бопогзка оаноЧка TrgovinNaše pomorsko brodarstvo SkRo-industrijske komore u Splinapreduje tu pokazuje da je naš pomorski saobraćai prošle godine, i pored sankcija prema našoi glavnoi pomorskoj susetci, bio u velikom porastu. Pregled prometa brodova po našim lukama i pristaništima iskazuje 200.298 doputovalih i otputovalih brodova sa 938,866 mil. tona prema 192,579 brodova i 36,837 mil. tona u 1935. U ovom prometu su naši brodovi učestvovali sa 95,4% po broju i 80,9% po tonaži, što znači povećanje prema 1985. god., koja je izražena u odgovarajućim procentima sa 93,39% i 79,6%. Što se tiče učešća stranih zastava, tu je došla na prvo mesto Italija sa 3,8% po broju i 15,1% po tonaži, prema 5,7/% i 15,8% u 1935. Ovo relativno malo učešće Italije u obe godine prema prethodnim objašnjava se, delom, primenom sankcija, koje su koncem 1935 do sredine 1936 onemogućile promet robe između obeju zemalja, a delom, okupiranošću talijanskih brodova za promet sa Abisinilom u vreme pre sankcija. Što se tiče ostalih zastava njihovo ukupno učešće po broju brodova ne prelazi 0,0%, dok po tonaži Engleska sama zauzima 1,4%.

Od celokupnog saobraćaja onai između domaćih luka po broju brodova zauzima 93,09% a po tonaži 73,3%. Italija pak i ovde dolazi na prvo mesto posle nas sa 5,9% po broju 1 15,4% po tonaži. Prema 1935 naš je udeo po broju porastao za 2%, a po tonaži za 2,2%, a onaj Italije spao, takođe za 2% u obe kategorije.

Promet u našim glavnim pomorskim lakama izneo je prošle godine 100,166 brodova na jedro i paru sa tonažom od 19,423 ти. ргета 96,300 brodova i 18,999 mil. tona u 1935. Statistika ovde pokazuje od 1998 na ovamo, sa malim prekidom 1923 god., stalni porast. U tom porastu učestvuju pre svega naše glavne luke, Dubrovnik, Split i Sušak. Prošle godine samo Sušak je nešto opao zajedno sa Hvarom, Korčulom, Metkovićem, Šibenikom i Zelenikom, dok su sve ostale luke i prošle godine u znatnom porastu.

Prevoz robe preko naših luka i pristaništa u domaćem prometu bio je prošle godine sa 5,321 mil. kv. u porastu prema 1935 (5,07% mil. kv.). Ali je zato promet sa inostranstvom, svakako zahvaljujući u prvom redu sankcijama prema Italiji, u znatnom opadanju. Preko naših pomorskih luka i "pristaništa uvezeno je prošle godine 5,009 mil. kv. prema 5,015 mil. u 1935, a izvezeno 192,094 mil. prema 16,883 mil. kv. Kao što vidimo skoro celokupno smanjenje otpada na naš izvoz preko pomorskih luka.

Od uvoznih artikala, koji nam dolaze preko pomorskih luka, kameni ugali i koks zauzimaju jednu petinu. Oni se uvoze najvećim delom iz Holandije i Nemačke, a onda Poliske, i Engleske. U liferacijama iz Holandije brodovi naše zastave učestvuju sa ?/s, oni iz Nemačke sa 1/|a, iz Poliske nikako ne učestvuju, dok iz Engleske učestvuju skoro sa 100%. Drugi važan uvozni artikal ovde je gvožđe i njegovi proizvodi, naročito staro gvožđe, koje nam dolazi samo sa Пј našim brodovima (iz Franćuske i Tunisa sa 100%) dok ostatak otpada ha lifetantske žemlie, u prvom redu S. A. D., Grčku i Ho: landiju.

U izvozu vidimo da živa stoka sve više ide preko naših luka. Prošle godine se on prema prethodnoj utrostručio. I udeo naših brodova u transportu povećao se ovde sa ?|. na ŽJa. Drvo zauzima /i6 celokupnog izvoza transportovanog ovim putem. Našim brodovima transportovano ie oko ?/s prema samo “/sx prethodne godine. Ali najvažniji artikal našeg izvoza preko pomorskih luka je bauksit, koji, zajedno sa ostalim rudama, zauzima blizu trećinu izvoža preko pomorskih luka.

Ovde je učešće naših brodova u transportu spalo sa 1}. na 1}a. Drugi artikal po važnosti je cement, koji je u izvozu preko pomorskih luka prošle godine zauzeo 25% prema nešto preko 3% 19935. god. Naši brodovi su u transportu ove šest puta veće količine učestvovali sa a. prema samo ija prethodne godine. Najzad pomeha je vredan izvoz karbida i cijanamida u čijem transportu naši brodovi učestvuju sa više od ?/s kao i 1985. -

Interesantno je zabeležiti da je prošle godine od našeg celokupnog izvoza pomorskim putem za Holandiju otišlo 20%, a od uvoza čak 41%. U ukupnom prometu robe sa inostranstvom Holandija sa 26,4% prema 10,5% u 1935 zauzima prvo mesto. S tim je ona potisnula Italiju koja je 1935 zauzimala 32% celokupnog prometa prema 12% prošle godine. Tako Italija dolazi tek na treće mesto, posle Nemačke koja je sa 4,02% u 1935 skočila na 16% prošle godine.

Interesantno je da su najveći deo toga prometa s Holandijom obavili naši brodovi, kojim je prošle godine transportovano 54,0% ukupnog prometa robe s inostranstvom, prema samo 39,0d% u 1935. Talijanski brođovi dolaze na drugo mesto sa 22,4% učešća prema 39,4%, prethodne godine. Treće

1 Četvrto mesto zauzimaju grčki brodovi sa 7,4% i engleski sa

4,58%. |

Pomorski promet putnika pokazuje prošle godine sa 2,776.080 putnika prema 9,459.999 u 1935 znatan porast. Od toga otpada na domaći saobraćaj 2,734.091, а па опај 5 Ino-