Народно благостање

Страна 438

stranstvom 41.989 putnika, i veći je od onog 1995 ха ртеко 300.000 u prvoj i 3.000 u. drugoj kategoriji.

Naš prošlogodišnji pomorski saobraćaj ima jedan specifikum, koji bi se iz pomenute statistike mogao videti samo kad bi bio prikažan razvoi prometa po mesecima. Iz toga bi se moglo videti da je prva polovina 1936 znatno podbacila u prometu prema prethodnim godinama a da je tek druga polovina naglim porastom prometa uspela ne samo da izravna gubitak nego i da da napred izložene sjaine rezultate do konca godine. To se objašnjava s jedne strane trajanjem sankcija prema Jtaliji do polovine godine, a s druge ogromnim poletom koniunkture u svetu, koji je doneo celokupnom svetskom brodarstvu prosperitet. To je u našem brodarstvu dovelo do ogromne potražnje, kojoi ono nije moglo uvek da odgovori. Razume se da je ta situacija dovela do VIIO DOvolinih rezultata za naše brodarstvo, koje je ne samo Zaposlilo sve raspoložive prostore nego moglo da podigne i cene transporta do znatne visine. Kako se ova sjajna konjunktura proteže i u 1937 godinu, to će idući izveštaj o tom moći da da mnogo interesantnije rezultate.

Интервенциони режим на тржишту уљарица прошле године завршен је тако, да је Призад извезао 500 вагона уљане репице уз губитак, пошто је извозни паритет у то време био нижи од откупних цена, док је у другој половини кампање увезено 500 вагона сунцокретовог семена из Бугарске. Прошлогодишња продукција уљарица била је довољна да покријс целокупну домаћу потребу, која је била знатно већа него нормалних година, јер је род маслина био знатно подбацио, а висока цена свињске масти утицала је на повећање потрошње јестивог уља. Домаћа потрошња биљног јестивог уља, произведеног у великим фабрикама, цени се на 1000 до 1.200 вагона. У прошлој сезони она је, међутим, изнела око 1.500 вагона, јер је производња маслиновог уља била врло мала. Сем тога, до повећања потрошње уља дошло је нарочито у другој половини сезоне, те се услед тога јавила потреба за увозом. |

Потребна је допуна режима уљарице

Друга година интервенционог режима на тржишту уљарица почела је такође у знаку тешкоћа. Производња уљане репице, услед рђавих временских прилика у време сетве и зрења биљке дала је једва 1000 вагона према 2500 ваг. у прошлој години. Од ове количине моћиће да буде произведено око 400—450 вагона уља. Међутим, ова количина сировине неће бити довољна фабрикама уља, да до приспећа нових уљарица одрже континуитет у производњи. Сем тога, фабрике тешко долазе до сировине, која се углавном налази већ у трговачким рукама. Трговци пак, због скока цена на иностраним пијацама, држе робу чврсто и траже цене, које фабрикама не конвенирају. Услед тога Призад је недавно добио налог да повећа откупне цене на 288 дин. изјављујући уједно, да ће после 1 августа, ако индустрија не успе да добије произведену количину репице, приступити увозу. Обрнуто прошлој години овога пута можемо доћи у положај да увозимо репицу. Пошто ће, међутим, принос осталих уљарица, нарочито сунцокретовог семена, бити знатно већи од прошлогодишњег, то ћемо наредних. месеци морати да извозимо сунцокрет. Сунцокретом је засејано 24.000.

јут. контрахираних и око 10.000 јут. ван контракта. При-

нос ће бити 3000—8500 ваг. што прерачунато. на уље даје око 1000 вагона. М остале уљарице (маково семе, сезам,

бундевске коштице) даће неколико стотина вагона. Цело-_ купна овогодишња производња: уљарица довољна је за“

_НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ.

„Бр. 28

продукцију преко 1600 ваг. јестивог уља. Толико међутим, неће требати, јер је род маслина добар, а из прошлогодишње сезоне остала је залиха од око 150 ваг. уља. Према томе, обрнуто прошлој години, овога пута увозићемо репицу, а извозићемо снуцокрет. Ово показује да садањи интервенциони режим уљарица има недостатака. То лежи у природи ове културе чији су приноси подложни великим варијацијама, док индустрија може да базира на континуираном раду и редовном снабдевању потребним сировинама. Ови недостаци могу се уклонити променом интервенционог режима у томе смислу што би се он са тржишта протегао до производње. Регулисање производње може се извршити контрахирањем целокупне засејане површине било од стране самих фабрика било од стране Призада с обавезом произвођача да целокупну производњу могу продати искључиво своме контрахенту. То би био једини начин да се у овој области заведе плански систем. Интервенција у области цена, што је циљ постојеће уредбе, није довољна да реши овај проблем и под њеним режимом није искључено да се сваке године дешава, да извозимо по јевтинијим, а увозимо по скупљим ценама, што са национално-економског гледишта не може имати оправдања. шиши Отота родаста Ministarstva finansija prihodi od neposrednih poreza u prošloi godini bili su 2098.0 mil. din. prema 1867.4 u 1935 odnosno 1997.6 u 1934. Prema 1935 prihod u 19836 g. povećao se za 12.3% što је пајbolji dokaz popravlianje privrednih prilika. Naiveće povećanje pokazuje se kod Savske banovine (19.9%), zatim Zetske, Vrbaske i Primorske banovine (kod svake preko 16%), Vardarske i Moravske (preko 13%), Dunavske 12.1%, Beograda 8% i Dravske banovine 3.9%. Kod učešća u prihodu od neposrednih poreza na prvom mestu stoji Savska banovina sa 595.1 mil. din. ili 25%, zatim dolazi Dunavska sa 516.1 mil. din. odnosno 24.6%, potom Beograd sa 8325.4 ili 15.5%, Dravska banovina sa 274.3. ili 13.1%. Ove tri banovine sa Beogradom dale su preko tri četvrtine celokupnog prihoda od neposrednih poreza — 1.640,9 mil. din. ili 78.2%. Svih ostalih šest banovina učestvovalo je u prihodu sa 21.8%. Ovde dolazi do izražaja velika razlika u privrednoi razvijenosti pojedinih krajeva. Svih šest banovina, sudeći po njihovom učešću u prihodu od neposrednih poreza i s obzirom na većinu stanovništva koja u njima živi, pretstavliaju peuperski sektor naše države. On je, kao što se vidi, teritorijalno veoma širok. U ovim banovinama je natalitet i prirodni priraštaj najintenziv=nili pa, usled brojne i teritorijalne ograničenosti migracije, socijalna beda u ovim krajevima obuhvata sve veći broj lica. Kod neposrednih poreza na prvom mestu stoje opšti (zemljarina, kućarina i tečevina). Globalni prihod od ove poreze najbolje se održao u periodu depresije. U 1935/36 bio je 957.04 mil. din. prema 1130.1 mil. din. u 1930/31. Međutim,

Neposredni porezi u 1935/36 budžetskoi godini

u njegovoj strukturi nastupile su velike promene. Sve do de-

presije u ovoj vrsti poreza glavnu ulogu igrala je zemljarina; na nju je otpadalo blizu 60%. Zatim je na drugo mesto.sa oko 26%. dolazila tečevina, a na treće sa oko 15%. kućarina. U 1935/36 od ukupnog prihoda na pojedine poreske oblike otpadalo je: na zemljarinu nešto preko 40%, tečevinu 30%, Кисаrinu nešto manje od 30%. Dakle, poraslo је relativno učešće kućarine i tečevine, dok je kod zemljarine znatno opalo. . :·KNM Prihod od Ostalih vrsta neposrednih poreza kretao Se ovako (u mil. din),

1935. | 1986 1 i 0 Porez na poslovni promet 4723 | 59988” | 969 Službenički porez 2005 | 2900 1