Народно благостање

10, јули 1937.

Od toga plaćaju: ~

a) privatni nameštenici 136.4 138.0 — 2.2 b) državni činovnici 117.1 123.5 dr 5! Porez na luksuz 27.9 35.4 + 26.8 Porez na rente 36.5 30.2 — 17.9 Porez na dividende 14.0 19.0 05.7

Kao što vidimo iz gornjeg pregleda, porez na poslovni promet postao je najvažniji izvor prihoda neposredne poreze. Ranijih godina to mesto pripadalo je zemljarini. Od ukupnog prihoda naplaćeno je pri uvozu robe u 1935 g. 191.8 mil. din., a u prošloi godini 2836 mil. din. što pretstavlja povećanje od 22.9%. Ostalo otpada na promet domaćim proizvodima. Podaci o raspodeli prihoda od poreze na poslovni promet još rečitile govore o velikoj privrednoj diferenciranosti zemlje na dva područja: bogatije i siromašno, industrijalizovano i agrarno. Tako je od unutrašnje poreze na Beograd, Dunavsku, Savsku, Dravsku i Primorsku banovinu otpalo 301.0 mil. din. ili 82.9%. Na svih ostalih šest banovina otpada 17.1%, dakle nešto malo više od jedne šestine.

Najveći prihod od službeničkog poreza dala je Savska banovina (29.6 mil. din. od državnih i 45.0 od privatnih nameštenika ili ukupno 74.6 mil. din. odnosno 29.1% ukupnog prihoda ove vrste) što znači da je broj nameštenika najveći u ovoj banovini. Za njom odmah dolazi Beograd sa 42.9 mil. din. ili 16.7%, Dravska banovina sa 41.1 mil, din., Dunavska sa 33.5 mil. din., Drinska sa 21.1 i t. d. Najmanji broj nameštenika nalazi se u Vrbaskoj banovini, jer je u njoj prihod od službeničkog poreza u prošloi godini bio svega 5.5 mil. din., dok ni u jednoj drugoj banovini nije bio manji od 10 mil. din.

Prihod na rentu u 1936 prema 1935 smanjio se za 6.3 mil. din. ili 17.0%. Ovaj poreski oblik u našem sistemu neposrednih poreza igra beznačajnu ulogu. Najviše se plaća u Savskoj banovini (12.8 mil. din.), zatim Beogradu (10.0 mil. din.), Dravskoj banovini (5,7) i Dunavskoj banovini (28), а najmanje u Vrbaskoj (0.5 mil. din.).

Pžfihod od poreza na dividende akcionarskih društava relativno se najviše povećao. Prava slika raspodele prihoda od ove poreze na pojedine krajeve ne može se dobiti pošto je u mnogo slučajeva uprava preduzeća odvojena od eksploatacionog područja. Otuda vidimo da se najveći deo ove poreze (više od trećine) plaća u Beogradu.

EEEE EEE SOSU SO ra orao =ceerssssez Маша народна привреда на-

ставила је у априлу и мају са даљим оживљењем. То се да закључити из непотпуних података месечног извештаја Народне банке. Нажалост, већ два месеца ништа не сазнајемо о кретању државних прихода ни о индексу осигураних радника. Али зато знамо да је број утоварених вагона у мају изнео 130.000, у априлу 128.000 према 122.000 у марту. Исто тако је и Државна речна пловидба у априлу забележила 92 мил. километарских тона према 88 у марту. Поморски саобраћај био је у знаку још већег оживљења са 1,771.000 тона приспелих бродова у априлу према 1,274.000 у марту. Индекс рударске производње са 1164 у мају према 111,7 у априлу, такође је у порасту, док онај топионичке производње са 117,6 у мају према 124,2 и 147,8 у априлу и марту т. г. показује опадање.

Извоз у априлу достигао је са 570 мил. дин. рекорд последњих шест година, али у мају већ са 501 мил. показује лагано опадање. Ова појава се објашњава тим што се налазимо на концу овогодишње кампање аграрних

Наша привреда у априлу и мају т, TI.

вири аи ruga

производа, који чине највећи део нашег извоза. Вероват-.

но је да ће ова ставка и у току следећих пар месеци показивати тенденцију опадања. Ово је, с обзиром на промет

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 439

робе преко клиринга, до извесне мере морало утицати и на наш увоз који је у мају, са 418 мил, према 463 мил. такође показао опадање. Захваљујући могућности да извесне количине наше робе продамо иностранству за девизе, увоз је ове године стално заостајао иза извоза и годину ћемо закључити са приличним вишком последњег.

" Индекс цена на велико показује у мају пораст на 72,6 према 7238 и 721 у априлу и марту т. г. Томе порасту придонео је искључиво пораст индекса цена биљних производа који је у мају износио 69,8 према 65,8 и 67,8 у априлу и марту, т. г. Сточни производи су, насупрот томе, опали за 3 поена на 62,7 према 65,7 и 64,3. Минерални и индустријски производи пак остали су углавном непромењени; минерални су последња три месеца (март-мај) показивали 87,6, а индустриски у мају 76,5 према 76,6 и 75,4 у априлу и марту. С тим су се маказе цена пољопривредних и индустријских производа, које су у априлу овогодишње пољопривредне кампање са близу 1 поена биле највише растворене, почеле лагано затварати.

Цене на мало у Београду, Љубљани и Скопљу у сталном су скоку последња три месеца (март-мај), док оне у Загребу показују шта више мало опадање. Београдски индекс је у мају износио 88,9 према 82,5 и 79,5 у априлу и марту; љубљански 85,5 према 844 и 83,0 и скопљански 87,9 према 86,7 и 84,9. Онај у Загребу пак 8#2,2 према 82,3 и 82,7. Паралелни пораст индекса у прва три места показује тенденцију поскупљења живота у читавој земљи. Загребачки према томе има више локално обележје.

Industrija je počela da se OpDOoravlja od 1933 godine. Svetska trgovina ostala ie do 1935 gotovo na istom nivou na koji je spala. u. depresiji. Tek 1986, 1 to u drugoj polovini, počinje ona da nešto jače napreduje. To napredovanje nastavlia se i u 1997.

Kod tog oporavljanja svetske trgovine mogu se Tazlikovati dve faze. Do konca 1985 trgovina se oporavljala tako što su sve veće količine proizvoda prodavane za istu ili manju sumu novaca. Otud dolazi do one pojave da je svetska trgovina daleko jače pala po vrednosti nego DO VOlumenu. Po izveštaju Društva naroda svetska trgovina Do vrednosti u zlatu pala je za 67 na 38, a po volumenu za 25 na 75. Po indeksu instituta za ispitivanje konjunkture, koji je izračunat po kretanju trgovine 11 evropskih i 3 vanevropske industrijske zemlje i G evropskih i 14 vanevropskih agrarnih zemalja, svetska trgovina, u nacionalnim valutama po Yvrednosti pala je 1932 na 47,2 a po volumenu na 75,0. Vrednost je 1933 ostala ista, volumen se popeo na 75. Razlika 27,8 poena. 1994 indeksni brojevi su 50,7 i 79,1, razlika 28,4. God. 1935 indeksni brojevi se penju na 54,1, 82,4, a razlika ostaje ZOtovo nepromenjeno 28,3. Tek 1936 razlika se smanjuje na 26,7 (59,4; 86,1). Ova promena došla je do izraza po tendencijama u drugoj polovini 1936. Od druge četvrti 1996 do prve 1937 popela se svetska trgovina po vrednosti za 25%, a po količini za 12,5%. Ovo povećanje nastupilo je zbog jakog skoka cena u tom periodu (za 11,4%. na bazi 51 valute). Tako u ovoj drugoj fazi od 1936 svetska trgovina se razvija ne time što se Žrtvuju materijalna bogatstva da bi se došlo do vrednosti, nego zato što vrednost skače. Tako se svetska trgovina po količini oporavila u prvom tromesečju 1937 prema najnižem stanju u depresiji za 36% a po vrednosti za 63%. God. 1999 bila je ova po količini veća za 7%. Ali po vrednosti ona je još uvek za 30% ispod 1929.

Ovakovo kretanje svetske trgovine neobjašnjivo je ako se ne uoče sve zapreke koje su joj stavljene. Dok je industrija

Stanje svetske trgovine

у етен