Народно благостање

NADO

Ер 1937,

D-r Gojko. Grđić -

Reforma пабед sistema bc

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

(страна 451

ovanog novca

” __I U ČEMU SE SASTOJI PROMENA.

Матоана 0, je Рата zakonski predlog о povlačenju starog i kovanju novog metalnog novca. Po njemu ima da se, u roku koji za svaku vrstu propiše Ministar finansija, iz saobraćaja povuku sve postojeće vrste kovanog novca i zamene novim, Čije iskivanje za-

kon detaljno reguliše. Naš dosadašnji sistem metalnog.

novca poznaje tfi vrste: srebreni, nikleni i od aluminijuma. U prvu grupu spadaju komadi od 50.—, 20.— i 10.— dinara. Pedesetodinarke imaju težinu od 22 grama, finoće su 750/1000, a iskovano ih je 11 miliona komada. Dvadesetođinarke i desetice su teške 14 i 7 gra-

ma, legura im je finoće 500/1000, a u opticaj je pušteno · |

12,5 mil. Kom. prvih i 20 mil. kom drugih. U nikleni novac spadaju: dvodinarke, dinari i komadi od 50 para. Prvih je bilo 50 mil. komada u opticaju, drugih 75 mil. i komada od 0,50 din. 50 miliona. Njihova legura sastojala se 25% od čistog nikla i 75% od bakra. Dvodinarke su bile teške 10 grama, dinar 5.1 komadi od 0,50 din. 2,5 отата. Џ treću. grupu spadaju 25-parci kojih je u opticaju 48 mil. komada. Njihova legura sastojala se iz aluminijuma i bakra.

Novi sistem kovanog novca predviđa takođe sve ove tri grupe. Ali je raspored pojedinih vrsta novca po grupama drukčiji. Tako će samo 50- i 20-dinarke biti srebreni novac. Njihova finoća predviđena је sa

IL: CILJ

»Narodno Blagostanje« već više godina ukazuje na potrebu reforme našeg sistema kovanog novca. U brojevima od 7 jula i 4 avgusta 1934 konstatovane su sledeće činjenice: U deseticama, dvadeseticama ! Котаdima od 0.25 din. vlada velika oskudica. Pedesetica i niklenog novca, nasuprot tome, ima. previše, Oskudicu prve dve vrste ono je objašnjavalo velikom potrebom platnog prometa za ovim vrstama kovanog novca, koji je u svoje vreme zamenio papirne desetodinarke. Količina od 450 mil. dinara, koliko je ovog novca bilo u opticaju, nije bila veća od količine papirnih desetodinarki. Nivo cena se, međutim, u međuvremenu znatno smanjio, tako da su se kupovine obavljale s mnogo ma-– njim iznosima. Isti taj razlog važio |e i za komade od 0,25 din., koji su u vreme njihovop iskivanja prema opštem nivou cena pretstavljali takvu bagatelu da skoro nisu ni upotrebliivani u saobraćaju. Kasnije se za taj novac mogla dobiti prilična količina povrća na pijaci. Svi ovi razlozi postoje i danas, sem što je izvestan porast cena, koji je nastupio poslednjih devet meseci, nešto smanjio potrebu za komadima od 0.25 dinara.

O ovim argumentima. zakonodavac 'je očigledno:

vodio računa. Povišen je opticaj dve gore pomenute vrste. Ali sem njih, povećan je i opticaj preostale tri vrste sitnog novca i to: za. „okruglo 100 miliona odn, 33%. Koliko-je nama. poznato. "до зада. nije postojala oskudica dvodinarki i ostalog novca. Zato nam ovoliko povećanje. njihovog opticaja. izgleda preterano. S đruge strane smanjenje oplicaja pedesetodinarki u skladu le. за napred izloženim gledištem. Ono je samo moglo

da bude veće od 50 miliona dinara. Jer pedesetica u

saobraćaju зато | u maloj" meri zamenjuje поусатшсе од

750/1000, а кана sa 15 i 0 grama. U и sa dosadanjom težinom ovih komada, to je znatno smanjenje. Količina-pedesetodinarki u opticaju smanjiće se na 10 mil. komada u vrednosti od 500 mil. dinara. Ona dvadesetodinarki pak povećaće se na 15 mil. kom. u · vrednosti od 300 mil: dinara. Desetodinarka se u novom sistemu preselila u nikleni novac. Iskivaće зе ба čistog nikla, a ukupna količina opticaja predviđena je sa 25 mil. kom. u vrednosti od 250 mil. din. To znači: | za 50 mil. dinara.

____O e grupu, u zakonu nazvanu »sitan поуас«, dolaze dvodinarke. dinafi +.komadi 04'0,50 i 0,25 di nara. Njihova legura će biti od aluminijum-bronze i to: novac od 2, li 0.50 din. u odnosu od 910/1000 aluminijuma, a za novac od 0.75. ·din. 980/1000 bakra i 20/1000 aluminijuma. Opticaj" “svih vrsta sitnog novca · се biti znatno povećan:'0nog od 2 din. na 75 mil. kom. u vrednosti od 150 mil. din, od 1:din. na 100 mil. ko· mada i dinara, i najzad, od 0, 50 din. ha 100 mil. kom,

tj. 50 mil. dinara. Samo | Će SO broj 'komada od 0.95 din.

smanjiti na 40 mil. kom. tj. 10 mil. dmara.

Ukupna količina svih vrsta kovanog novca одге" депа je novim zakonom na 1360 miliona (igara ti. Za 148 mil. din. više nego do sada. 6 |

REFORME

100 dinara. Na drugoj • Mi O ~ i desetodinarke u velikoj meri surogiraju komade od 50 dinara.

Ministar finansija, u svom obrazloženju zakonskog projekta pred Parlamentom, naveo je motiv do-. vođenja ı sklad sa potrebama za pojedinim vrstama novca kao prvi. razlog za. reorganizaciju postojećeg sistema kovanog novca. Ali bilo bi pogrešno smatrati са i glavnim. Jer bi u tom slučaju bilo suvišno prekivanje celokupnog metalnog novca u novi, kao što to traži zakonski projekat. Mogao se mnogo Jakše višak suvišnih vrsta prekovati u manjkove i razlog bi bio zadovoljen. U stvari postoje još dva važna razloga za ovu reformu. To su potreba stvaranja pogodnijeg, kulantnijeg, metalnog поуса, i stvaranje vanrednih državnih prihoda. | |

Naš postojeći sistem metalnog novca izrađivan |e postepeno i bez unapred utvrđenog plana. Prvo је 1920 uveden 25-parac, koji je imao da zameni papirnu krunu, koja |e dotle u krajevima izvan Srbije cirkulirala kao 1/4 dinara. Posle su Uredbom od 29 novembra 1924 uvedeni komadi od 2.—, 1.— i 0.50 dinara. Zatim” se prešlo 1931 god. na komade ođ 20.— i 10.— dina-. ra, da godinu dana kasnije dobijemo i 50-dinarke. Sve ove vrste izrađene su bez međusobne harmonije. Dinar se lako. zamenjivao. desetodinarkom, „259-parac bio je veći od 50-parca, a. pedesetodinarka,' 2505. 5уоје 2105 maznosti, već u samom početku пегадо је primana od. publike. Sve ovo gOVvori za izmenu postojećee sistema.

„i, stvaranje celishodnijeg metalnog. novca. Novi sistem | izgleda da će ovu stranu problema uspešno rešiti, Te-. žina i obim pojedinih vrsta znatno su manji, a izbor „metala za.njih izgleda.da je. prikladniji. Harmonija između pojedinih vrsta izgleda da je konačno ровнотиша.