Народно благостање
Страна 452
Kovani novac postao je važan izvor vanrednih prihoda za državnu blagajnu. Prema Zakonu o novcu Kraljevine Jugoslavije dobit od kovanja. metalnog novca pripada isključivo državi. Od tog: svog rečala država ie i u dosadanjem iskivanju pravila upotrebu i to će i prilikom pretstojećeg prekivanja takođe doči do ižražaja. Dobit države na reorganizaciji sistema. kovanog novca rezultira iz sledeće kalkulacije:
Prema napred izloženoj sadržini finog metala u težini srebrnog novca, država danas raspolaže sa 330.000 kg. srebra (u 50-dinarcima 181.500 kg., u 20dinarcima 87.500 kg. i u 10-dinarcima 70.000 kg.). Z iskivanje novih pedesetodinarki trebaće 112.500 kg., što čini ukupnu potrebu za srebrom 213.950 kg. Ako se ova suma Odbije od gornje, država bi imala sa novim sistemom kovanog novca zašledeti na srebru 125.050 Kg. . O | Кол 1
Za jskivanje niklenih desetica biće potrebno 125.000 kg. nikla. Upravo tu količinu država ima u do sadašnjim dvodinarkama. Komadi od 1. —i 0.50 dinara sadrže zajedno takođe 125.000 kg. (93.750. kg. komadi od 1.— din., i 31.250 kg. komadi od 0.50 din.), i to preistavlja uštedu države u niklu.
Za iskivanje sitnog novca 4
ı ı država će trebati 012.150 kg. bakra i 49.900 kg. aluminijuma. U задаšnjim dvodinarkama, dinarcima i 5O-parcima ona raspolaže sa 750.000 kg. Ako se tome doda sadržina bakra u komadima od 0.25 din., onda će za iskivanje sitnog novca još nedostajati najviše 100.000 kg. bakra. Potrebu za aluminijumom pokriće raspoložive količine u sadašnjim 25-parcima. Ako se dalje uzme da će država i pri stvaranju legure srebrnog novca, s obzirom na to da će njegova težina biti manja, uštedeti najmanje za iznos vrednosti bakra, koga.bi trebalo dokupiti, onda se može uzeti da su gore izračunatih 125.000 kg. srebra i 125.000 kg nikla čist višak metala, koji će država dobiti prekivanjem novca. Prema sadašnjoj ceni srebra ta količina pretstavlja vrednost od okruglo 80
II DA LI NAM JE POTREBNO 97
Ali izvan gornjeg računa ostala je jedna nepoznanica, preko koje jc Ministar finansija u svojoj proceni državne zarade lako prešao. i 5
Prof. Вајс је već prilikom komentarišanja Zakona o Коуапји dvadesetodinarki i odinark
va arki i pedčsei (N. B. od 19 XII 1931 i 17 VIII 1932), konstato je količina metalnog novca za naše prilike suviš i da će, kao posledica toga, jedan veliki deo no plodno ležati u trezorima Narodne banke. Razvoj događaja od tada do danas dao je g. prof. Bajkiću puno pravo. Od ukupnih 1.313 mil. din: kovanog novca, od njegovog iskivanja do danas, u Opličaj nije nikad ušlo više od milijarde dinara. Prema stanju Narodne banke od 30 juna t. g. kovanog. novca u srebru i niklu bilo je u bančinim trezorima 406,1 mil. din, Za poslednjih pet godina najmanji štok kovanog novca u trezoru Narodne banke iznosio je 206,1 mil.:din. (31 dec. 1934). Ovo je mnogo pouzdaniji znak za veličinu šsposobnošti jedne privrede da apsorbuje metalni novac nego upoređenja sa veličinom optićaja ovog novca u drugim žemljama.
iz toga izlazi đa je suma od 1.360 mil. din; коvanog novća prevelika za našu privredu. 'Kretanje cena u zemlji daje ošnova za zaključak da će potreba Sa sitnim novcem” W' skoroj budućnosti biti pre manja hego veća. Tu uzročnu vezu izmeđii čefia i potrebe ха sitnim novcem objašnjava i napred navedeno stanje aktive Na-
___НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Бр, 29
OE O OS rar nr
mil. din., a nikla 8,75 mil. Ako poslednju sumu odbijemo na izgubljene i istrošene količine sadašnjeg novca, onda ostaje suma od 80 mil. din. kao čista ušteda na metalu. Od toga treba odbiti troškove iskivanja; koje cenimo na oko 30 miliona. Ostatak od 50 miliona zajedпо sa 148 mil. za koliko še opticaj kovanog novca pove-
Сауа, tj. okruglo 200 mil. dinara, preistayljaju otprilike čistu dobit države na ovoj operaciji. Taj rezultat pol-
puno se slaže sa procenom Ministra finansija izvršenom prilikom diskusije o ovom zakonskom predlogu u Na-
rodnoj skupštini. Postizanju dobiti države na ovakvim operacijama
najmanje se može šta prigovoriti. Čitava operacija se
“svodi na to šio država od publike uzima једап novac
a daje joj drugi iste kupovne snage. Publika na tom ništa ne gubi, |er će za jedan novi dinar moći isto [0liko kupiti koliko i za stari. Zarada države potiče iz smanjene metalne vrednosti novom dinaru, koja na ničgovu kupovnu snagu nema uticaja. Vrednost sadašnjeg kovanog novca daleko zaostaje iza kupovne vrednosti
dinara. Sadašnja pedesetodinarka sadrži srebra u vred-
nosti od 10.5 din., nova će ga imati samo, 7.2 dinara. To ipak neće smetati da novi novac vrši svoju funkciju još i bolje od starog, ako ga njegov spolini oblik i težina učine kulantnijim. Ovo se objašnjava istim гаzlozima koji papirnom novcu daju kupovnu moć, iako on u sebi nema nikakvu materijalnu vrednost. Što se kovanom novcu ipak daje izvesna materijalna vrednost, to je pre svega posledica njegove metalne sadržine, potrebne zbog toga, što se tim obavljaju sitna i česta plaćanja, koja papirna materija ne može izdržati. Skupoceniji metali pak izabrani su zbog svog postojanog spoljnog oblika (ne oksidiraju), a i zbog tradicije ukoтепјепе и narodu. Prema svemu tome, prekivanje sadašnjeg metalnog novca u novi nije ništa drugo nego jedan oblik racionalizacije državne novčane politike, a zarada koju država iz toga postiže samo je efekat te racionalizacije. _ |
KOVANIH DINARA NA GLAVU
rodne banke u kovanom novcu: u vreme najnižih cema ovoga jč bilo najviše u opticaju; Što su cene OVe gO-
dine više rasle bilo je убе i sterihzovanog kovanog доуба. |
S.
anje može za državu imati tu nepovoljau
lese šlelu, koja bi nastala iz sie: la, kovanog novca. Država sc obično to „da novac unesć u opticaj u što većoj mćeri. Tu su, međutim, državi povučene granicć. Zakon 0 kovanju Govca lačno propisuje do, koje su količine privatna lica obavezna da pri pojedinim isplatama primaju kovanog novčća. Ali i u gtanicama toga država bi privremeno mogla да nafuri više kovanog novca nego što odgovara potrbi. publike, Malo je verovatno da bi 5е i.na taj. način mogao. celokupni raspoloživi novac staviti, u opticaj. Pre četiri godine imali smo, poplavu. nekih, vrsta. kovanog, novca, pa to ipak. nije unelo, sve, ra spoložive količine. u saobraćaj. Publika reagira. na.taj način šio istim, (empom preko poreskih i drugih usta тоа, (с ih да primaju novac „u, neograničenjin
5
и) су МА НЕ ак LN > еј : ihama, Vraća kovani novac državi,
пвн А toj operaciji moguća se. dva slučaja: Ako dr-
žava uspe, da bar jednom
ava uspe da bar jednom pusti celokupnu, Količinu kor уапбе nOvca u Opticaj pre nego joj sć on počne vra" ćati, država je sebi obezbedila dobit od celokupne sume kovanog novca. Tada bi eventualno Kasnije gomilanjc
=> ока па а ни