Народно благостање
Ра
ж
24, јули 1937.
Из уредништва
ње ЈЕ
ТУ ЧЕМУ ЈЕ ОПШТИ
У колонијалном питању проплетени су економски и политички проблеми. Потребно је раставити једне од других и економске проблеме поставити и решити онако како захтева наука. С њезиним решењем перспективе будућности постају толико видљиве, да је одмах јасно какве ће све последице наступити, ако се у политичком нагађању донесе неко друго решење.
Значај колонија је економски и политички. Али да би се потпуно схватио треба га посматрати историјски. Половином 19 века либерализам је гледао на колоније као на терет и препоручивао да им се да слобода. Практично није ништа учињено у том правцу. Пред крај :9 века, у епохи импери јанизма, када је основна карактеристика међународних односа борба најјачих о господство над копнима и морима света, изменио се став по питању колонија. Велике силе настојале су да проширг свој колонијални посед. По методама оне су сеу том разликовале. На једној страни остала је Енглеска, чија је колонијална управа сачувала више мање методе либерализма, а на другој остале колонијалне силе које су примениле принцип огња и мача у привредном и политичком искоришћавању колонија.
Колоније су стратешке позиције у борби за империјализам. Оне су подручје за регрутовање војника који ће бранити империју и проширивати
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 467
E,
ТА]
ЗНАЧАЈ КОЛОНИЈА
је. У економском погледу колоније пружају нарочите користи тако што капитал империјалне земље ужива повластице. У колонијама добија политичку заштиту капитал који се доселио из метрополе.
У току рата, а после њега нарочито, значај колонија почео је да се све више истиче у вези с добављањем сировина. Светска размена добара почела је да попушта, злато је било све ређе у рукама једних и све бесплодније лежало у касама других, царинска заштита повећавала се из дана у дан. Колоније су олакшавале такву ситуацију.
Како се значај колонијалног питања мењао у историји, морало је оно избијати под новим претпоставкама и зато у новом облику. Према проме њеним приликама мењају се аргументи у сукобима по колонијалном питању. И зато, кад се оно посмарта као проблем који је постављен конкретно, а не само уопште, морају се узети у обзир сви они моменти који су довели до тога да је колонијално питање данас стављено отворено на тапет. Нема сумње да оно носи печат свих оних односа и догађаја који су уследили као последица светског рата и светске депресије. Зато ћемо скицирати овај историјски процес који је био увертира колонијалном питању како су га поставиле неке земље данас, да би с његовим решењем нашли решење за оне привредне проблеме пред које је историја ставила поједине земље.
П ДВА СВЕТА: МЕЂУНАРОДНА РАЗМЕНА И АУТАРКИЈА
Супротност између међународне размене добара и аутаркије изгледа само као супротност двеју економских политика. Она јест и то и нешто више. Она је супротност између два света, једног који би ишао напред и другог који руши историјске тековине и иде натраг. Питање, јесмо ли за слободну или бар слободнију трговину, или смо за аутаркију, своди се на питање јесмо ли за цивилизацију данашњег друштва и за овај степен што га је човечанство постигло у свом развоју, или смо за повратак у варварство.
А код савремених метода у интернационалном саобраћају нема сумње да је цивилизација у питању. Највећа тековина човекова је да је толико упознао природне законе, да је саму природу
тодчинио својим интересима. Од њезиног роба по-
стао је господар. Он је техником оживио потенције природе и може да уштеди себи и труд, и да поред материјалног богатства добије више времена да га ужива, а са културом да УВ ЕШа квалитет својих уживања.
У периоду од неколико стотина година мозак човечанства као да није био ничим другим забављен него да пронађе средства да повиси степен продуктивности рада и да преко тих степеница доведе човечанство до данашње цивилизације. Брзина којом се напредовало у том општем успону, нарочито у последњих 150 година, задивљује утолико више што сви резултати до којих се дошло нису били предвиђени по аеком плану, па да се тада на њиховом остварењу ангажовала ствара-
лачка снага друштва. Сви ти резултати дошли су
· уз једну основну претпоствку: да су људи прихва-
тили поделу рада у друштву и међ државама као полазну тачку код уређивања њихових односа, посветили се једном одређеном раду и разменом свога производа за масу производа исто таквих је дностраних произвођача, они су дошли до свих средстава која су им .била потребна. М пошто су се они сви специјализирали у свом раду, после размене свак је трошио специјалитете какве не би никад постигао, да се остало код примитивне натуралне привреде.
Полазећи од размене добара у свету, поје дине нације развијале су своју привреду незави-
· сно од непосредног извора сировина. Било је увек
сигурно да оно чега нема један, може добити од другога кад му уступи производ који је сувишан њему самом, а потребан другоме. На тој међународној размени добара никла је индустрија свих капиталистичких земаља. У таквом развијању капитализам је добијао све више карактер међународног привредног система, насупрот феудализму који је био сав прожет чувањем O граница фе-
· удалног аутаркног поседа.
Углед и значај поједине нације растао је с
· тим што су њезине трговачке везе у. свету биле
богатије. Размена добара била је канал за кретање и саобраћај људи. Међународно упознавање и ис
. коришћавање тековина, које су постигле развијг-
није нације, обогатило је читав свет и све су се више јављали знаци да идемо према једном време-