Народно благостање

24, иза 1937,

врло плодна. Зато сва решења привредног проблема, која доноси аутаркија, остају решења из нужде, и ма колико се из пропагандистичких разлога славе њезини успеси, аутаркија претставља регрес. Националне привреде развиле су се као делови светске привреде на подлози светског тржишта. Ови делови немају више оне развојне способности чим целина буде начета.

И тако долазимо до оштре супротности која постоји између двеју метода економске политике. Привредна зграда која постоји имала је широку основу, цео свет. Она је остала, али основа је су“ жена на национално подручје. Она се може одржати, ако се обнови светско тржиште. Кад ће то бити и да ли ће икад бити, не може дати нико одговор. А живот не може да чека ви једног часа и друштво, које не подмири своје потребе, има да из умире. Аутаркија је лош излаз, али ипак неки излаз. Зато што не може да донесе трајно решење, аутаркија и кад успева на једној страни, -на другој отвара нове проблеме. Ако се једно време може у националистичком заносу поверовати да ће се остварити самодовољност, накнадно се увиђа да има ствари без којих се не може бити, иако се налазе само у иностранству.

Тако се од идеје аутаркије прелази на идеју експанзије. А пошто је свет већ подељен, експанзија једног може да иде само на рачун другог. Такови спорови решавају се обично силом, а не споразумом. Идеја аутаркије носи у себи тако контрадикцију, јер претставља изолацију и стезање и припремањем самодовољности она доводи до. ОР

еђу појединим земљама, и потенцира ратну опасност. Тако се звер скупља пре него што скочи | плен. У том историјском посматрању, аутаркија би била увертира рату.

Шта је онда колонијално питање које је уз" витлало светску прашину. То је варница која је севнула када је дошао до врхунца сукоб између националне привреде, која је настала као део светске и која је морала да се аутаркијом прилагоди условима уз које је могла само да закржља.

Колонијално питање стављено је на дневни ред у моменту који је карактеристичан с две стране. Пе без ослона на топове дипломатски разговор о колонијама не вреди. После неколико година оружања, топова има доста. Друго, исцрпена су средства аутаркијске економске политике без резултата. Негдашњи аутаркисти одричу је сеиу принципу и по сопственом признању спроводе је из нужде.

Колоније би требале да размакну границе националне привреде, унутар којих је покушај с ау-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 469

таркијом остао без успеха. Они који захтевају да им се дају колоније виде у том решење проблема светске привреде. Али пошто нема слободног подручја које би могло да се подели, они који немају колонија могу их добити само на рачун оних ко ји их имају. Зато је колонијално питање морало искрснути као сукоб између »ћаџез« и »ћауепо!«, како се изразио г. Симон.

У ред оних који имају велики посед, долазе Енглеска, Француска, СССР, Холандија, Белгија, Португал, Шпанија и САД. Ове земље запремају 65% светске површине, са 50% становништва. Остале земље запремају 35% површине, али међу њима је велики број таквих које немају колонијалних прохтева, или су одвише слабе да их поставе. Озбиљнији захтев постављају само Немачка и Пољска. У овој другој групи држава имају засебно место Јапан, који има колонија али није задовољен, и Италија, која се изјавила задовољеном, али стварно потпомаже и води политику колонијалног освајања.

Тако изгледа супротност у међународном мерилу. Најоштрији израз добила је она на половима ове поделе, између Енглеске, која поседује четвртину светске површине и становништва и Немачке, индустријски најразвијеније земље у Евро-

пи, без колонија и с релативно густом насељено-_

сти. Зато се борба о колоније своди на борбу између ових двеју земаља. Зато се по том питању земље групишу у фронт енглески или немачки.

Без светске трговине свима земљама намеће.

се питање како да одрже своју привреду. Немачка је била прва која је проговорила отворено. Она је питање своје егзистенције ставила пред цео свет с изјавом да она не може даље без колонија. Девиза нема, размена не функционише, природа

није земљи дала све што је потребно за привреду.

Ако друге земље имају колоније и могу тако да осигурају живот свог становништва, зашто да се то право на колоније, а по том на опстанак, не да и Немачкој. МИ пошто нема другог излаза него или колоније или смрт, у таквој ситуацији, борећи се за живот, Немачка упозорава да непопустљивост оних који имају може довести у питање светски мир.

Тиме смо одредили фронтове и узроке који су довели до напетости међу њима. Економска дискусија коју воде Немачка и Енглеска, обухвата четири проблема: проблем сировина, извоза капитала, извоза робе и насељавања. Избегавајући сувишна понављања репродуцираћемо у идућем чланку укратко аргументе које обе стране наводе.

(Свршиће се).

mms

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЈ

Pre nego što je doneta Uredba Penzioni fond pred prošire- O sprovođenju osiguranja rad-

njem delatnosti nika za slučaj iznemoglosti, starosti i smrti, postojao je spor između Suzora i Penzionog zavoda u Ljubljani. Ovaj je smatrao da Suzorov predlog Uredbe zadire u njegov delokrug i zahtevao je da se to pitanje reši. Tako je došlo do sporazumnog razgraničenja delokruga i u isto vreme kad i gornja uredba (92 III o. 2) trebala je da iziđe Uredba o raširenju penzionog osiguranja

Kru ri rar a rar ranu piri ranu

nameštenika na celu državu, koje je vodio Penzioni zavod u Ljubljani. Uredba o penzionom osiguranju radnika stupa na snagu | septembra. Zbog toga Penzioni zavod strahuje da će, ako njegovo delovanje ne bude rašireno, Suzor osigurati one nameštenike koji bi inače pripali Penzionom zavodu. A za zavod je vrlo važno da mu se delokrug proširi, jer bi tako lakše sanirao svoje finansiiske prilike. Jer novi. članovi za prvo vreme ne dolaze u obzir da prime penzije, a davali bi doprinose. Time bi se izmenio nepovoljni odnos broja osiguranih članova prema broju onih koji primaju rentu,