Народно благостање

Страна 492

1909 цена је пала на 4.16/8 по т., а до 1912 попела се на 7.14. До половине 1914 пала је на 5.134 а 1920 попела се на 34.10/. 1932: пала је на 4.5/4, 1936 попела се на 8 и почетком 1987 на 10.8/,. а у јулу на 14.

— 62% lokomotiva u SAD stare su 20 god. i više. Dobra žetva učiniće da se nedeljni utovar popne na 0,9—1 mil. vagona, tako da će trebati oko 28300 novih lokomotiva. Vagoni su takođe zastareli i treba oko 156.000 novih. Osobnih kola trebaće po 1000 sledećih godina. Vagoni imaju bremze starog tipa. Zato se nameće potreba repariranja уогпог рагka u velikom obimu, što će mnogo doprineti razvoju američke konjunkture.

АУТАРКИЈА

— Немачка текстилна индустрија све се више служи .

вештачким влакнима. Памука је потрошено у полгођу 1987 само о од количине у истом периоду 1934. Отпадци од памука увозе се и употребљавају више. Вуна се троши за 40% мање него раније. Домаћа производња вуне у 1937 даће око 7000 т. према 5000 т. 1936, а то је 10% од укупне потребе за вуном. На 100 кг. чисте вуне употребљава се сада 50 кг. вуне из старих крпа, према 20 кг. 1936. Вештачке свиле производи се за 70% више него 1934. Вуне од целулозе производи се месечно преко 8000 т. и до конца године производиће се 10.000, док се 1988 производило 164 т. месечно. 1934 било је 81% свих прерађених влакана иностраног порекла, а у другој четврти 1937 60%. По вредности удео страних текстилија смањио се са 70% на 52%. |

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА

— Пољска влада је донела неколико уредби за смањење радног времена у рудницима угља. Радно време скраћује се са 8 на Ла сати дневно, а рад на нарочито опасним местима са 7 на 6 сати. О регулисању надница обзиром на скраћење радног времена није решено ништа.

— Столарски радници у Загребу постигли су споразум са својим послодавцима, којим су добили повишицу зараде. Радно време је утврђено са 8 сати.

— Столарски радници на Сушаку потписали су колективни уговор са својим послодавцима, у коме се предвиђа 83 сатни радни дан и зарада од 3,25—5 дин. на сат.

_ — Потписан је у Загребу колективни уговор између грађевинских радника и предузимача, којим је помоћним радницима повишена плата од 3,50 на 4,50 дин. на сати на тај начин је избегнут штрајк.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

| Бр. 31

— Укупан број осигураних радника износио је концем јуна у Чехословачкој 2,6 милиона. Број осигураника повећао се према мају о. г. за 80 хиљада а према истом периоду прошле године за 259 хиљада или 11%.

РАЗНО . ; |

— Проф. Шарл Рист изабран је за риског одбора Отоманске банке. а

— 1936 год. пријављено је 1388 нових патената од којих је 712 одобрено. Највећи број пријава пада на електротехнику (117) и на ватрено оружје (109). Пријава патената била је у прошлој години највећа у упоређењу са последњим трима годинама. За време патентне заштите у нашој земљи од 1921 год. пријављено je 19.751 проналазак од којих важе 3.888 патената.

— Војни одбор америчког сената одобрио је законски предлог којим се дозвољава продаја хелиума за пуњење страних ваздушних бродова, али да продаја буде државни монопол. Повод овом предлогу био је случај „Хинденбурга“. | 1 |

· — Због продирања нових предузећа за хватање и прераду китова Норвешка је одлучила да позове Енглеску и Америку на сарадњу око ограничења тонаже бродова окитоловаца“. Као што је познато задњи споразум о лову на китове оставио је ово питање нерешеним.

— Енглеска располаже са 36 милиона гасмаски. Тро-

претседника па-

шкове производње сноси држава (70%) и самоуправе (30%).

из ПОСЛОВНОГ СВЕТА

Трговачки регистар -

Хартман и Конен, извоз меса д. д., Суботица, упис промене чл. 6 и 24 друштвених правила. — Југовулкан а. д., Београд, упис чланова управног одбора г. г.: Драгољуба Т. Штерића, Боривоја Д. Јевтића и Миодрага 1. Костића. — Југословенско друштво гума „Енглеберт а.д, упис члана управног одбора г. Радоја Крсмановића. — Новосадска фабрика шрафова и гвоздене робе д. д. у Новом Саду, упис промене чл. 1 и 4 друштвених правила.

Зборови акционарских друштава 5 август — Југо Танин д. д., Загреб (редован).

8 август — Осјечко прометно складиште д. д., Осијек (редован). — Гудуричка пучка банка д. д., Гудурица (редован). 6

24 август — Рудник злата „Слишане"“ а. д. у Београду (редован).

28 август — „Опленац“ а. д. из Београда (редован).

STANJE NARODNE BANKE NA DAN 22 JULA 1937 G.

Promena u kreditnoj politici Narodne banke, na koju smo ukazali u prošlonedeljnoji analizi stania, odražava se i ove nedelje u pojedinim pozicijama. Zaimovi se dalje smanjuju i to po eskontu za okruglo 834 mil. din. na 1.315,9 mil. Objavlieno je da je uzrok tome vraćanje kredita sa strane Prizada. Ako je to tačno, onda je to. samo povolino smanje:nje, pošto ie Prizadu odobren kredit od države u iznosu od .250 mil. din., koji će mu biti potreban odmah, jer je ponuda žita vrlo živa. Nije isključena mogućnost da će Narodna banka kredit Prizadu knjižiti preko pozicije Razna aktiva. U prilog ove pretpostavke ide činjenica, da je Prizad državna ustanova i prema tome njemu dodeljen zajam u stvari је zajam državi. Takvi zajmovi, međutim, ne spadaju u one po eskontu, čiji su uslovi u pogledu potpisnika propisani,

УНКТУРА

Naglo povećanje razne aktive za 74,6 mil. na 1.438,0 mil. moglo bi biti delimično prouzrokovano prenosom tog zajma. Sa druge strane zna se da je emitovana peta tranša 5% zajma za javne radove, od koje jednu trećinu preuzima Narodna banka. I tu može da bude drugi razlog porastu razne aktive. Devize koje ne ulaze u podlogu pale su za 4,8 mil. din. na 757,2 mil. Posle ogromnog porasta te poziciie, koja je usledila kao posledica povolinog razvitka naše spoljne trgovine, sadašnji odliv pokazuje da se bar zasad preokrenula tendencija naše spoline trgovine. U aktivi priliv novca pokazuje stok kovanog novca, koji je povećan .za 19,7 mil. na 419,8 mil. din. | Obaveze po viđenju porasle su za 82 mil. din. na 2.397,5 mil. Potraživanje države veće je za 50,4 mil. din. i iznosi 84,4 mil., što bi se takođe moglo navesti u prilog pretpostavke