Народно благостање

Страна 494 · НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ =: Бр, 34 7% Блер | 290 · 37 ПУрбвна на циришкој берзи били су: PO

7% CenprMaH |. 41 - | 21 260 2917 2 ми Народна банка. | 55 | | 77 Лондон. "21437 олавр | 2157. 2172 21.68: ја Ион гр. банка и О NO Амстердам | 77: 28975" 24015 23025 *: 240.75 240:30 "Укупно | 17154 1.860. Hoyjopk ~ 437.50-439— #4368 495.75. 485.50" О огромном порасту обрта у Ратној штети говорили Берлин. 179.90 176.50 · 175.50 175.60 175.20. Нариз =: '28.38: |, - 20.167], -- 19.50: 16.121} 2: 16:30; смо већ приликом коментарисања догађаја у извештајној Па - от ZO ı BOL недељи. Из таблице се види да је обрт био прилично ве- Београд 0 . Па о по | O

лики н у 6% Беглуцима.

лике количине био могућан при скоро непромењеним курсевима показује исто тако постојање латентне врло моћне тражње. Живо је рађен. и 7% Блер по нешто нижем курсу. него претходне недеље. | ___На загребачкој индустријских и тражња за неке акције као на пример за оне Трбовља. Рађене су у извештајној недељи акције Оцеаније по 300. Обрачунски курс наших доларских папира у Њујорку био је: 23-УП: 43,2916; 26-УП: 43,2791; 27-УП:43,2540; 28- УП: 43,2666.

Наши: папири на страним берзама Прекид пргговора са француским портерима проугроковао је попуштање курсева наших папира на париској берзи. Последњег дана извештајне недеље курсеви су се мало опоравили, као. што се види из доње таблице:

22-УП 23-УП 26-УП 2770 28УП 29-УП 4905 01895 230.— 231. . 12298 2988 227) 229 59... J002 225. | 92250. 205. | 200 ~ 20. 20 41% 1906 2055" 905, 200. 108 „ 105— JOB 41]. 21000 205. | 205 ' 200. 100 „ 1988 OB. 41% 19020 · JO. | II 41720 1911 210. „ 906 | | | 57%. „1903 210. 217: | 203. 900. 205 205 70% 1991 274— 275 | 07% ~ 07%. 280 57% OyEm | MS" ||45 0 e

Курсеви наших папира на њујоршкој берзи били су: "7% Блер 8% Блер 7% Селигм. 281] %—291|. 29297 40" 2—42

ДЕВИЗНО ТРЖИШТЕ

Клириншке марке биле су чврсте. И у овој недељи се показала велика разлика између курса клириншке марке првог дана извештајне недеље и оног последњег дана. Курс клириншке марке зависи од двеју државних установа. Неразумљиво је да оне дозвољавају ту велику осцилацију курсева, која уноси неизвесност на девизно тржиште. Смањење нашег клириншког потраживања према Немачкој свакако је најсигурнија подлога порасту курсева. 3aдатак. јавне руке требао би да буде, да ублажи сваку наглу. промену. То joj међутим, досад није пошло за руком. Чврста је тенденција код грчких бонова. Роба је засад | постала мало ређа. Беч је рађен по стабилном курсу од 855. Интересовања за Милано није било. Нуђен. је по 217. ·

__Курсеви су били следећи

27 јуна.

2 Лондон Берлвн = Беч“ Мадрид Милано E 23-VIIH 1269:88" 8558 — 29.95 Ca np: 217, | 1754. ________ 20050 Без пр. 169 _ 1365, — — | 17850. 5 926-VIH 288 | 127578 8855 kV ___ G027 У 938 „JOB. 395. | —_. —— d)50 98-УШ 738. | 1278 | | 555 | __ __ ____

Обрт је у извештајној недељи износио 16,4 мил. дин. према 23 мил. у претходној, недељи. Берлин Је. рађен за 7,52 Ју {Df.- спрема | 67 "мил. затим Лондон 6 "мил. према. 13,5 ми, Беч 2 мил и“ Грчки бонови 396.000 према 434.000 итд.

Поред Ратне штете Беглуци п Далматинци играју најважнију улогу. Да је пласман то-

берзи на тржишту акција наших. саобраћајних предузећа била је жива

"Француски франак се: поправља. на светским берзама. Са њим паралелно порастао је И курс швајцарског франка. штб се види из попуштања курсева. западних. девиза. У Цириху. _

: Цена злату у Лондону је незнатно скочила као што. се види из доње таблице.

шилинг пенса Дин. по кг. 5 | по унци

1933 126 6 40.405

1934 J4l 54.345.

1935 141 2 54.409

1936 141 | 54.569 20-УН-1937 139/8—139/11 53.837—53.927 .. 27-УП-1937 139/9—140 53.869—53.959

Ситуација је била на београдском JUBHSRONM тржишту нопромењена: |

Робно тржиште

Пшеница. — После појаве прве ефективне робе у Сједињеним Америчким Државама на светском тржишту наступило је извесно лабављење курсева, али ни из далека: у оној мери у којој се то дешавало ранијих година. Вероватно да је осетније попуштање заустављено најнови-: дим Вестима из Русије према којима се. ова земља ни У овој години неће појавити са својом пшеницом на свет.

ском тржишту. Прве вести о обилној жетви у Русији де. мантоване су званичним извештајима, који ни из далека,

нису тако оптимистички. Прошле Године, наиме, Русија је имала“ необично рђаву жетву, која се по резултатима може упоредити са најгорим гладним годинама. Због тога у економској 1936/37 потрошене су и знатне количине за сетву, али су ове могле да допру само до места саобраћа|но добро повезаних, тако да је унутрашњост остала без семена. На основу. тога сматра се да ће овогодишња руска жетва бити мања и од оне у 1913 години. Вести из Канаде и даље су неповољне и не рачуна се да би жетва могла да буде већа од 150—160 милиона бушели. Стање. јаре пшенице у С.А.Д. такође је повољно па је и то од утицаја на најновије попуштање курсева.

Ефективно . пословање на светском „тржишту доста је ограничено. Поред Енглеске извесне количине купује и: Немачка, која ове године има ванредно неповољну же-. тву тако да ће у економској 1937/38 имати знатно већу. потребу за увозом но у прошлој години. После извесне | паузе Аргентина је понова почела да нуди на европским · берзама: нову робу за јануарјфебруар: за што. је: доказ дан. садање цене сматра повољним. На континентлним трши- | штима појавиле су се прве понуде у дунавској роби, yrMaBном из Румуније. | . | На светским берзама термински OK DCODH, средином | недеље изгледали су овако:

На

5 Ливерпул. шил. мти. 51,9 9723], 92! - Ротердам хфл. мтце 8 8.60 852 | Буенос Аирес пез. мтц. 14.— 13.70 13.50 | · Чикаго цени бул _____ JUG | IMO O Винипег центи буш. ~ 192— {90

| aas aj