Народно благостање

Страна 484

drže politike ozakonjene 1932. Pa pošto su s tim druge .

zemlje došle još u teži položaj, ima samo jedan izlaz: da se novom raspodelom sveta i drugima pruži ista prilika za autarkijsku politiku.

Englezi odgovaraju da je to najgora solucija, jer bi se njome uništilo i ovo što se sačuvalo od svetskog tržišta. I zato sadašnja podela sadrži bar neke uslove da se svet vrati slobodnoj trgovini. Autarkija je ionako neostvariva u potpunosti. U svakom slučaju potrebna je međunarodna razmena. To je toliko vidljivo, da autar– kiju sve više brane nuždom, a ne proglašavaju je principom koji ima više prednosti pred međunarodnom razmenom. Pa i u praksi, autarkijska politika dopunjena {e paralelnom politikom trgovinske ekspanzije i ta težnja u poslednje vreme dolazi sve jače do izraza.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 31

Рагајејпа pojava četverogodišnjeg plana i trgovinske ekspanzije sa zahtevom za kolonijama, otkriva da u tom zahtevu ima nešto 510 зе prešućuje. A to je politički značaj kolonija. Francuzi ga zato i ističu prvenstvo. Kolonije treba da podignu moć Nemačke u međunarodnim odnosima. Ekonomski Nemačka ne bi od njih imala ništa. One bi bile razlog još većem naoružanju na moru. A kad bi izbio rat, Nemačka bi bila otsečena od svojih kolonija. Tako se s kolonijalnim pitanjem pojačava ratna opasnost.: Nemci odgovaraju da džentimenski sporazum može zagarantovati posed. Ali tada im se s pravom prigovara da oni dolaze sami sa sobom u kontradikciju. Jer ako ne veruju u sporazume kad se radi o manioj stvari, kao što ie razmena robe, pogotovo ne bi smeli pretpostaviti da su oni od vrednosti u međusobnom garantovanju poseda.

IJ. KRITIČKI OSVRT NA DISKUSIJU

Diskusija je nastojala da zadrži bar formu objek-= tivnosti, iako i jedna i druga strana iznalazi argumente koji u konačnoj liniji štite njihove interese. Da se da ·ocena argumenata treba poči od stanovišta sa koga su izvedeni.

Englezi smatraju da bi bili rešeni problemi izvoza robe i kapitala, pa prema tome i sirovina kad bi se obnovila slobodna trgovina. Nemci polaze od fakta da se svetsko tržište slomilo. Oni nemaju ništa protiv toga da se međunarodna razmena obnovi. Ali kao što im |e prigovoreno u svetskoj štampi posle zasedanja Međunarodne trgovinske komore, oni njezino obnavljanje posmatraju samo kao nemački slučaj, t. |.: kako da se razvije nemačka trgovina.

Polazeći sa stanovišta svetske privrede ne možemo se staviti na stranu Engleza ni Nemaca. Nacionalne privrede su delovi svetske, i ovi delovi najbolje prosperiraju kad se omogući što jači saobraćaj među njima.

Englezima se može staviti prigovor da ostaju kod prakse inaugurisane otavskim sporazumima i ako UVIiđaju njezinu štetnost i predlažu slobodnu trgovinu. Sa stanovišta svetske privrede ovo je jedini predlog koji se može braniti. Ali predlog bez prakse nema vrednosti. Ko uviđa njenu potrebu treba i da joj odlučno pristupi. Engleska se, međutim, izlaže jednoj protivrečnoj situaciji: jer mnoge zemlje nalaze svoj politički mir u саrancijama Engleske, a ona sama je toliko politički nepoverljiva, da ekonomsku politiku čini zavisnom od političkih sporazuma.

Ovaj primat političkih sporazuma svakako je najnegativniji faktor u privrednim odnosima sveta. jer politički sporazumi trebali bi da budu samo blagoslov dobrim ekonomskim odnosima, koji počivaju na zdravim principima međunarodne razmene. I dotle, dok ekonomska saradnja bude uslovljena političkom, nema izgleda da će se sanirati međunarodni privredni odnosi. U kolonijama politički faktor ima uvek velik značaj. зуаki put može se prekinuti ekonomska saradnja iz poli-

tičkih motiva. Pa ako je za svetsku privredu prihvatljiv engleski stav slobodne trgovine, time još nije rešen kolonijalni problem, kac što ćemo odmah videti. Nemačko stanovište po kolonijalnom pitanju ima u vidu samo nacionalnu privredu. Situacija u koju |e do-

šla nemačka privreda rodila je zahtev za kolonijama.

Kolonijalno pitanje je prema tome nemački problem. Nemci su ga ubacili u momentu autarkijske politike u svetu. Sa kolonijama oni traže izlaz za sebe. A pošto nemačka privreda ima veliki udeo u svetskoj, pretstavlja se da je s nemačkom privredom i svetska dovedena u pitanje. Da se spase svet treba spasiti Nemačku. Ko nije svestan toga, igra se sa svetskim mirom. Ako se iz Ovoga stanovišta povuku konsekvence, mora se ono odbaciti u interesu svetske privrede.

Nije Nemačka jedina bez kolonija i sirovina. A sve države bez kolonija imaju jednako pravo da ih traže kao i Nemačka. Ako Nemačka uspe sa parolom

kolonije ili rat, zar to ne bi bilo putokaz svima koji su

u istom položaju. Ako bi Nemačka bila zadovoljena, da bi se izbegao rat, drugi nezadovoljnik stavio bi opet rat u izgled, da bi bio zadovoljen. 1.

Drugo, zahtev za podelom stavlja se zato što je današnja nepravedna. A pošto se privrede pojedinih zemalja razvijaju neravnomerno, pa i potrebe, čim bi se promenio dati odnos u svetu, smatrala bi se danas

pravedna podela sutra nepravednom. A svaku podelu

koja bi se preduzela prihvatio bi nezadovoljeni, da sa njom dobije nove pozicije sa kojih bi mogao još enercičnije postaviti nove zahteve. Najzad, svaka podela, koja bi samo pomogla da se još uspešnije ostvari autar– kija, produbila bi krizu međunarodne trgovine. Ukoliko bi ona opadala, proširivao bi se krug država koje su prisiljene da pojačaju autarkiju. Da će veći stepen autarkije dati solidniju osnovu nacionalnoj privredi i učiniti je solidnijim članom svetske, to je priča naivna i za decu. Međunarodna trgovina i autarkija, to su suprotnosti koje se isključuju. Jedno ili drugo. Ттесео пета i nema kompromisa.

III REŠENJE

Dajući kritiku stanovišta po kolonijalnom pitanju odredili smo i svoje. Svesni smo da posle preobražaja u svetskoj privredi, koji su doveli do sloma svetskog tržišta, nema povratka slobodnoj trgovini. Međunarodni privredni odnosi razvijali su se nekoliko decenija pod

zaštitom i trag toga razvoja je ako dubok, da se on

e

ne može potpuno brisati. Zato svaki pokušaj da se obnovi međunarodna razmena mora polaziti od činjenice, da je položaj nacionalne privrede raznih zemalja toliko različit, da se one ne mogu jednako tretirati. Neke od njih mogle bi se vratiti slobodnoj trgovini, koju je prakftikovala Engleska do 1931 godine. Druge zemlje mogle