Народно благостање
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Чтрана 10. „ = 6% Вега 1,758 1,765 6% Dalmatinci | 238 287 7%. Bler | 237 290 7% Stabilizacioni 172 7% Зепетап - 43 = Narodna banka 15 36 Privilegovana agrarna banka х 80 107
Kao što se iz gornje tablice vidi, obrt je mnogo manii nego što je bio prethodne nedelje. To je uglavnom posledica nazadovanjia poslova u KRatnoj šteti, čiji je obrt pao na 1/9 onog prethodne nedelje. Poslovi u ostalim papirima bili su normalni. Obrt u Beglucima nepromenjen je prema prethodnoi nedelji. Ali kako je on i tada bio nesrazmerno Visok, u izveštainoi nedelji izbio je na čelo, ostavivši iza sebe Ratnu štetu i ostale papire.
Na tržištu akcija naših industrijskih i saobraćajnih preduzeća u Zagrebu preovladala je labava tendencija. Zaključena jie Dubrovačka paroplovidba po 380—34390.
Obračunski kurs naših dolarskih papira u Njujorku Ро је: 30-УП: 43,2791; 2-УШ: 43,2666; 3-VIII: 43,2540; 4-VIII: 43,2416;
Naši papiri na stranim berzama
Kursevi naših hartija od vrednosti i dalje su se oporavili na pariskoj berzi. To u prvom redu važi za 4% zajam od 1895 i za 7% Stabilizacioni, dok su ostali papiri zaostali iza ovih.
; 30-VII 2-УШ 5-УШ 4% 1895 299.50 29G.—- 239. 5% 1902 219.— 21 910. 4:12% 1906 196.— 194— 194 41Ja% 1909 203:— 197.— 200.4:1% 1910 198.— 191— O 4152 1911 198.— 197.— SE 5% 1913 910.— 205.— 206.7% 1981 280.— 977.— 984 5% Funding 143.— 144 — = ——
~ Na njujorškoj berzi kursevi naših papira bili su: ; 7% Bler 8% Bler 7% Seligman 3 avgusta 28—281 Jo 287" ј8—29 41449
DEVIZNO TRŽIŠTE
Retko kada ima nedelje. kao što je tekuća. sa neobično stabilnim kursevima, sa samo jednim izuzetkom. Kod funte se to već samo po sebi razume, ona je već duže vremena nepromenjeno na 298. Ono što iznenađuje i što nam služi za zadovoljstvo, pošto smo mi tu potrebu češće istakli, jeste stabilnost klirinške marke. Početni kurs bio je 19278,53 koji je u ponedeljak porastao na 1280, na kome je i ostao do kraja izveštaine nedelje. Grčki bonovi rađeni su kroz celu izveštajnu nedelju, izruzevši poslednji dan kada nisu rađeni, po 31. Talijanske lire rađene su u toku nedelje po 218. Poslednji dan tražene su po nešto nižem kursu. Jedini izuzetak od posve stabilne situacije bio je šiling, koji je dostigao kurs od 855,39 poslednjeg dana izveštajne nedelje.
Kursevi su bili sledeći:
; London Berlin Beč Madrid Milano А S90-VII . 9238— ~ 19850 dB. oo Il Sa pr. 216084, |7594G — —. 22924. Bez pr. . 168.75 . 1.363.70 __ __ _ 17940 OE 2 МИШ 238. | 199307” 5408. | 218 31 ЗУШ МО38- | | прво ~ „зле = | 208 Ol 411 28.7” 1980 dw — __ 28 al 5-VIII _— 7 150 895500 “_ O O
Obrt je u izveštajno nedelji iznosio 26,8 mil. din. prema 16,4 mil. u prethodnoj nedelji. Najviše :ig .rađen „kondon,
za 12,9 mil: prema 6 mil., zatim Berlin, 11 mil. prema 7,5 mil.,
Beč, 2 mil. prema 2 mil., Grčka bonovi, 770 hili. prema 396.
hilj., itd. Kursevi na ciriškoj berzi bili su: 8: 258. 0291 28 МИ 2 ДИ London 21.481, 21.441|o 21.57 21.681/5 21:69 Amsterdam 289.75 . 24015 283905 240.80 240./0 Njujork 497.50! 489— 4363, 43550 435.25 Berlin 179:900. 17650 17550 17520 175.195 Pariz 28.381/a 20.16:ј4 19.50 16.30 16.331/» Prag 15.26 15.31 15.29 15.18 15.19 Beograd 10.— 10.— J0— 10.— [0 Oporavljanje francuskog franka nastavilo .5е. Ostale
devize bile su labavije, izuzevši London koji je bio malo čvršći. | |
Cena zlatu u Londonu je i ove nedelje pala, i to na 139/71}- —139/81|o šilinga po unci.
šiling pensa Din. po kg. po unci 1933 126 6 40.405 1934 141 54.345 1935 141 2 54.409 1936 ; 1 7 54.569 _ 27-УП-1937 139/9—140 53.869—53.959
Сепа паројеопа је па beogradskom privatnom деviznom tržištu nepromenjena sa 304. Prema njemu зе гаупаju valute.
s
Robno tržište
Pšenica. — Ova nedelia na svetskom tržištu donela je iznenađenja. Droblienie Кигзеуа, Које гаје već dve nedelje, nastavilo se ove nedelje u nešto većem opsegu. To је ашћоmatski uticalo na jaču rezervisanost kupaca, koji očekuju da će kursevi i dalje popustiti. S druge strane na popuštanje uticale su i najnovije vesti iz Kanade prema kojima su tamo, poslednjih dana, pale iače kiše te je to imalo izvesnog uticaja na propravljanje stania useva. Važan razlog pretstavlja i najnovija naredba nemačke:vlade prema koioiji ie zabranjena upotreba hlebnih žita za ishranu stoke i naređeno proizvođačima da celokupnu proizvedenu količinu, po odbitku količina potrebnih za vlastitu ishranu i za setvu, moraju staviti na raspoloženje državnoj aprovizaciji. Na taj način Nemačka се uspeti da količine hlebnih žita poveća ove godine za nekoliko stotina: hiljada vagona i da ispadne kao uvoznička zemlja. Italila je takođe preduzela niz mera da u tekućoi ekonomskoj godini obezbedi ishranu zemlje vlastitim žitom čiji je prinos ove godine znatno bolji od prošlogodišnjegc. Tako se može desiti, ukoliko se iz političkih razloga ne bi javila potreba za stvaranje rezervi, da dve najveće evropske uvozničke zemlje ispadnu ove godine sa svetskog. tržišta kao kupci. Te činjenice: pretstavljale su podršku besističkoj tenđenciji, koja je. forsirala dezorijentaciju na svetskom tržištu. No pri tome ne treba zaboraviti da rezervisanost kupaca, naročito mlinova, ne može dugo trajati i da će oni već narednih nedelia morati kupovati jačim tempom za jesenju i zimsku sezonu, koje su na pragu. U tome momentu pak, i rezultati žetve na severnoi hemisferi biće mnogo pouzdaniii, te će-se. prilike na tržištu moći realnije oceniti. i
Terminski kursevi na svetskim berzama sredinom ne-
ае је izoledalji su ovako! | |» =. | МИ XII III Liverpul šil. mtc. 19/x 19)2 19/2 “ Коћетдат ЋЕ. тебе. ЗИОУКИ Уа 9:02; 7.90. B. Aires. pez. mtc. 18:90 13.70. п Мипрев centi, baš. | 196. Po 123 195
! UČihazo ceni bad) 95% 4 ак и блн
o S - banane