Народно благостање

Страна 516

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

>; Бр. 33

пуна равнотежа и за то су за успостављање "овога, уколико би се пореметио, предвиђене специјалне мере, које се у овој форми не налазе у нашим осталим клириншким споразумима, те по томе и оне, поред осталих, претстављају новину. Тако је предвиђено да чим се појави и одржи 30 дана салдо у корист наше земље од 20 мил. лира наступа дужност државе и самоуправних тела да својим поруџбинама омогуће успостављање равнотеже. Код појаве салда изузети су узроци сезонског карак“ тера размене што значи да ће се у овим случајевима толерирати и већи салдо. Другу меру претставља жеља изражена од стране Талијана. да у случају појаве салда регулишемо увоз извесних италијанских производа на тај начин што бисмо обезбедили Италији већу квоту у укупном увозу.

Ако све ове мере не би биле довољне да поврате поремећену равнотежу предвиђа се приступање ревизији коптингената признатих овим закључцима Југославији и то у границама успостављања регуларног функционисања клиринга. Интересантну тачку споразума претставља и жеља италијанске делегације да се пшеница, кукуруз и коже од ситне стоке изузму од прописа према којима се могу извозити само за девизе или, у колико иду у клиринг, само на бази преференцијала. Односно ликвидације старог нашег потраживења у Италији предвиђено је, да се оно има изравнати поруџбинама од стране државе, бановина и самоуправних тела.

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

== === Од марта до маја о. г. тр-

жиште метала у свету преживело је грозницу. Тражња је била необично жива, због енглеског наоружања, америчких планова о електрификацији и спекулације. Цене су скочиле и осетило се да понуда не располаже довољним количинама.

Чим је отпала спекулација, цене су се спустиле, али још увек су остале изнад нивоа 1936. Тада се могла добити вернија слика о стварним потребама, па према томе одредити однос између производње и продаје, односно понуде и тражње. .

Међу много траженим металима железо има специ: фичан положај. 1936 произведено је у свету мање за 7 мил. тона сировог железа него 1929, а челика за 4 милиона тона више. Челика се производи увек више него сировог железа. јер старо железо служи као сировина за производњу челика. У току депресије старо железо се јаче исскориштавало у ту сврху него раније. Кад је производња у свету оживела и престало велико демонтирање незапослених машина, смањила се и понуда старог железа. Чим је дошла јача тражња, осетила се недовољна производња сировог железа и оскудица старог. Па и кад је престала спекулативна тражња, стварна је остала толико снажна да је понуда не може да задовољи. Некоје земље повећале су своју производњу према 1929, али у недостатку домаће руде, морају да је увозе. Тако се поред несташице железа осећа и оскудица железне руде и отуд велико отимање за њеним налазиштима.

Ових налазишта има у свим земљама и многа од њих нису се експлоатисала зато што руда није богата железом, тако да су трошкови производње високи. Пошто је цена железу скочила рентабилно је да се експлоатишу и ови рудници, и примењују се све рационалније методе топљења. Налазишта других метала, бакра, цинка, олова, калаја, т.зв. метали у боји, нису тако раширена и зато је и њихова нозиција на тржишту друкчија.

Производња бакра 1936 у свету износила је 1,699.800 т., према 1,894.900 т. 1929. Потрошња је била 1,775.200 7. већа него 1929. Некоје земље су премашиле свој обим производње из 1929, а некоје су још испод њега. У Јужној и Северној Америци производња се смањила за 405.000. т., док је у Европи порасла за 63.000 т., а у Африци за 124. 709. Тражња је потакла јачу производњу, тако да ће и земље које су заостале брзо достићи ниво из 1929. Тако се у

Стање тржишта метала у свету

С.А.Д. производња у априлу о. г. подвостручила према јулу 1936.

Светске залихе бакра смањују се константно. 1986 у априлу износиле су 428.000 т. а у јуну 0. г. 174.000 т. Али нема никакве опасности да би могла наступити несташица бакра, коју повећана производња не би брзо уклонила.

Олова је произведено 1936 за 16% мање него 1929, а цинка нешто више. Потрошња цинка била је за 2% виша од производње, а олова за 8%. Некоје земље производе више, друге мање него 1929. Највећи је пад у Сј. и Јуж. Америци (286.800 т.) и Европи (29.400 т.), док Азија бележи пораст за 29.000 т. и Аустралија 18.000. Залихе цинка пале су на 30.000 т. у мају 1937, а олова на 110.000 r.

Ситуација на тржишту калаја је друкчија. Мако је производња ограничена била је 1936 за 15.200 т. већа од потрошње. А производња 1936 није још била достигла 1929. Интернационални картел калаја не допушта да се производња повећа, и он држи под пуном контролом кретање цена калаја. Потрошња је мања и због тога што се у многим случајевима калај замењује другим металима, зато што је врло скуп. У априлу о. г. залихе су се повећале према априлу 1936 са 16.200 т. на 24.200. Произвобачи из Холандске Индије предлажу, да се оснује картел који би имао задаћу да држи залихе калаја и да не допусти да падну цене, ако би залихе порасле. Енглески произвођачи нису за овај картел, јер залихе у Енглеској опадају.

С продужењем привредног полета 1987 расте про-

изводња ових метала и то од јануара до маја, према нстом

периоду 1936, пораст код бакра износи 40%, олова 11%,

цинка 11% и калаја 9%.

ue uuu mu —— — | Dre nego što je Engleska 1931 Otimanje za brazilsko napustila slobodnu trgovinu, u tržište ekonomskoj svetskoi štampi 6 i upozoreno je na jednu karak-

a OKO aaa

terističnu promenu: da se Engleska još drži slobodne trgovine, ali da je raspoloženje protiv nje; obrnuto u SAD, praktično strog sistem zaštite i raspoloženje da se ona ukine. S dolaskom Ruzvelta to raspoloženje došlo je do izraza u nizu trgovinskih ugovora sklopljenih na bazi klauzule o najvećem роуја5сепји. I kao što smo već više puta istakli, to je prvi korak ka razbijanju onih okova u kodje je _Valaka sputana UO UO od 1930 godine. | :

Ен