Народно благостање

14, август 1937. |

Nije dovolino imati samo dobru volju nego i Dristanak drugog partnera da takvi ugovori doprinesu saniraniu svetske trgovine. Ubeđivanjie tu ne pomaže, jer ugovori se potipisuiu onda kad je jasno da će od njega biti koristi. SAD su istupile s jednim novim načinom razbijanja sistema kontingenata ı kompenzacija, dajući Braziliji zajam od 60 mil dolara. |

'Brazilsko ministarstvo finansila bilo je dosada opterećeno i onim poslovima, koji u drugim zemliama spadaju u delokrug novčanične banke. Ono ie izdavalo državni papirni novac, ali taj način nije nikada mogao biti onoliko elastičan i dobro organizovan, kao kad ga vodi banka, već i stoga, što je za svaku promenu svoje politike ministar morao tražiti odobrenje parlamenta. Naislabije je bio organizovan promet deviza. Ministarstvo finansija. ih je Кироvlao samo tada, kad je trebalo izvršiti službu duga u inostranstvu. Ako ih je bilo suviše, one su prodavane na tržištu po slobodnom kursu. To se dogodilo u poslednje vreme, kad je oživeo brazilski izvoz. Kurs deviza, zbog velike ponude, pao je i time je bila oštećena izvozna trgovina. Ona se mogla kasnije oporaviti, da kod sledeće velike ponude deviza opet prođe kroz krizu. I da bi otklonilo ovu nezgodu, ministarstvo finansija odlučilo ie da osnuje novčaničnu banku. Zbog starih veza bilo je najprirodnije da se Braziliia obrati na SAD da ijoj ove ustupe zlata. Ove su svoj pristanak vezale za jedan preduslov: da Brazilija mora da menja svoju trgovinsku politiku. lako nije izrično napomenuto protiv koga je uperen ovaj uslov, iz stilizaciie se vidi da se misli na Nemačku. Rečeno je, naime, da se trgovinskom politikom treba zaštiti od izvoza onih zemalia koje ga pomažu Dpreпијата |

Poznato je da je Nemačka, ostavši bez deviza, potražila nova tržišta za svoj uvoz i izvoz i vezala se ugovorima o kliringu i kontingentima sa većinom zemalja, s kojima podržava irgovačke veze. Brazilija je bila dragocena za Nemačku, zato što je imala pamuka za izvoz i što uvozi velike mase naročito železničkog materijala. 1935 uvezla је Nemačka iz Brazilije 82.000 t pamuka i cena njegova skočila ie zbog toga na 37/13/O0 funti šterlinga po toni. A kad se on smanjio 1936 na 48 hili. t cena je pala na 37/4 f. š. Proizvodnia pamuka počela je da se sve više razvija, a u štampi je, označen brazilsko-nemački sistem kontingenata kao srećno dopunjavanje dveju zemalja. Pošto je svetska trgovina proživliavala duboku krizu, mogao ie u ovom sistemu da se pojača udeo Nemačke u brazilskoj spolinoj trgovini. U uvozu Braziliie Nemačka je došla na prvo mesto, sa 7,1 mil. 1. št. Ovai razvoj trgovine od izvesnog momenta mogao se nastaviti samo na štetu SAD ili Engleske. Obe ove zemlie, kao poverioci, drže Braziliju, kao što ie Nemačka htela da je uhvati trgovački. Položai SAD bio je jak i zbog toga, što one uvoze najviše iz Brazilije, dva puta više nego Nemačka. Tom iakom pozicijom može se jedino objasniti kako su SAD mogle da dobiju od Brazilije pristanak da menija svoju trgovinsku politiku.

Ovim načinom iščupale su SAD iz sistema kliringa jednu zemlju. Pri tom su karakteristična dva momenta. SAD su time ostale na liniji koju inače zastupaju i u praksi, da treba zavesti liberalniju spolinu trgovinu. Ali na primeru Brazilije pokazalo se, da one u tom sistemu gledaju i prvenstveno svoj interes.

Pišući o zlatu mi smo istakli da SAD sa svojim velikim posedom zlata mogu da dovedu u zavisnost druge. zemlje, čim se kod njih pojavi potreba za zlatom. Ali ti odnosi zavisnosti nisu ništa novo, A u međunarodnoi trgovini svak gleda da zaštiti svoj interes što bolje može. Zato brazilijanski slučai ne umanjuje ni najmanje značaj pokušaja da se svetska trgovina oslobodi svojih okova.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 517

шененшешшишшшшЕЕштЕшти осле Румуније и Турска је ових дана приступила ублажењу свог система увозних ограничења. Ово се састоји У укидању свих увозних контингената и стављању увозне трговине на либералнију базу. Отуда се може рећи да и Турска долази у ред зе маља, које се својим трговинским мерама O систему слободне трговине.

У време увођења система увозних O Typска је контингентирала увоз ништа мање него 1311 артикала. Увоз њих 516 био је забрањен. Тај број је касније повећан на 824. С тим су све позиције садржане у царинској тарифи биле подвргнуте специјалном режиму. Даљи развој ишао је у правцу лабављења овог крутог система. Последња реформа увозног система потпуно је ослободила контингената 1066 артикала и делимично 74. Број артикала подвргнутих увозним дозволама износио је тада 266, потпуно забрањених 573 и делимично забрањених 165. Артикала подвргнутих контингентирању више није било. Најновијом реформом пак укинута су делимична и потпуна забрана, као и увозне дозволе ових горе поменутих артикала. Тим су сви турски увозни артикли лишени уво: зних ограничења. |

И Турска на путу ка слободној трговини

Ограничења постоје још само за увоз из земаља, са којима Турска има пасиван трговински биланс. Сем неких мањих и овде је извршено једно важно олакшање: Увоз ни из ових земаља не подлежи ограничењу, ако се ради о сировинама потребним за функционисање народне привреде. Што се тиче осталих земаља, оне су различито третиране према томе, да ли Турска с њима има активан трговински биланс или је у равнотежи. Код првих су новим системом укинута сва ограничења, док ће се код других трговинска размена вршити на основу појединначних уговора. Једино пооштрење првашњих одредаба састоји се у повећању 92 царинска става, која обухватају део оних ар тикала, чији је увоз пре био забрањен.

Коинциденција турског и румунског ублажења увозног система није случајна. Све ове реформе производ су побољшања прилика у међународној трговини последњу годину дана. Али између румунског и турског случаја постоји велика разлика у том што је румунски трговински биланс, као што смо подвукли у прошлом броју, за првих шест месеци т. г. активан за 8 милијарди леја, док је турски за прва четири месеца пасиван за 15 мил. турских лира. Пасива је редовна појава у турском трговинском билансу и то не треба да изненађује. Карактеристично је

"да је Турска и поред тога прешла на либералнији увозни

систем, који јој ову пасиву може да повећа. Разлог треба тражити у поскупљењу цена у земљи, које је пооштрено крутим увозним системом. У том је турски случај истовгтан с румунским. Скакање цена данас се осећа у толико теже, што оно постоји у свету и без обзира на последице овог увозног система. Зато се може рећи, да су девизнополитички моменти играли подређену улогу у реформи турског увозног система. Акција на снижењу цена у зе: мљи диктована је разлозима опште привредне политике, која је тражила да се укине крути систем увозних забрана, ради лакшег привредног развоја читаве земље,

ни иишиинишинитешиттаки- | појеска је рима dala, primere! socijalnog zakonodavstva za zaštitu radnika. Ona je na to bila prisiljena. neograničenom i nemilosrdnom eksploatacijom radnika, koja je veliki deo društva mogla da uništi, da je produžena onako kako je praktikovana u 18 veku i prvoj

~

Socijalna роннка Копгегуаtivaca