Народно благостање

polovini 19:0g. A to je bila i politička mefa i od kad se тагуца. Socijalno zakonodavstvo, Tadnički pokreti u Engleskoj imaju sve blaži karakter. Poslednji fabrički zakon, koji je donet u julu o. 8. otišao je još dalje od dosadašnjeg zakonodavštva, propišujući niz mera kojima 'treba da se popravi položaj radnika na poslu. "Ovim zakonom - obuhvaćeno je _5,500.000. radnika ч 16.700 fabrika i 70. 000 zanatskih radnji. Propisi š se Odnose na dužinu radnog vremena, ' čistoću, prostoT, osvetljenje, higijenske uslove, ventilaciju, Toženje itd. Kod donošenja zakona istaknuto je 'da je zakon Koji je na snazi već „zastareo, i da je faktično stanje bolje nego što on propisuje. "АН да ima još nezgodnijh pojava, kao na pr. da žene rade 150 do 200 pa i 300 sati prekovremeno u godini dana.

_ Мом zakon етен је да mlađi ispod 16 godina ne smeju raditi više od 44. sata nedeljno i samo iznimno 48 sati, ako. se utvrdi da je industriji neophodno potrebna ova radna snaga. Žene i mlađi radnici iznad 16 god. smeju da rade 48 sati nedeljno, prema 60 po starom propisu. Dnevni rad traje najviše 9 sati, umesto 101} ranije, a zajedno s odmaraniem i vremenom za hranu najviše 11 (ranije 12). U subotu rad traje najviše do 1 č. po podne. U druge dane za žene 1 mlađe radnike rad počinje najranije u 7 jutro i svršava naikasnije u 6 popodne. Prekovremeni rad žena i mlađih radnika može se produžiti samo u onim preduzećima koja rade više sezonski i to do 150 sati. Inače maksimum je 100 č. Za druge radnike prekovremeni rad ne sme biti veći od 694 sata u fabrikama, izuzevši tekstilne, 660 u onim koje rade sezonski i 390 u tekstilnim..

· Mladi radnici mogu se primati na posao samo uz uverenje da su sposobsmi za rad, a ne kao što je ranije bilo da se samo navede da dotični nije nesposoban za rad. = Одгедепо: је да Киђајшга ргозфога ро ројефпот гадniku mora biti 400 kubnih stopa, mesto 250 po postojećem zakonu. Moraju biti ispunjeni svi drugi uslovi higijene, naročito loženje zimi: Zakon ide i u detalje, da propisuje gde ima da. stoji termometar. Isto: tako detaljni su propisi O теrama „sigurnosti koje moraju biti preduzete u svakoj fabrici, a. naročito u pogledu zaštite mlađih radnika koji rade oko mašine.

Karakteristično je za ovaj zakon, da on tek sada ozakonjuje 48 satnu radnu nedelju, koju je Engleska trebala da uvede kao član Društva. naroda. lako je- ona postojala u praksi, nije bila ozakonjena zato što je trebalo menjati i čitav niz drugih propisa. A sa ovim zakonom vlada je propisala i niz onih mera kodje je predlagala opozicija. U tome je- došao 'do gražaja' politički 'značaj ovog zakona, jer su konzervativci s njim hteli da još jače vežu za sebe masu glasača, koji su im se: Рона“ Kini kod poslednjih: naknadnih Воган ==: ~

= Заступници грчког. министарЕнглески 'портери не пбо- ства' финансија преговарали пуштају грчким захтевима (У У Лондону са претставниАе МУКЕ Ки 4. "дима Енглеске банке, “о пред-

2 "= дозима грчке владе у погледу: "отплате. њених“ GBIMOLA и доспелих камата. Преговори су прекинути, а 'размимонлажење је тако велико, да енглеска: штампа-нише врло оштро о Грчкој као ДИНО и позива енглеску владу да она интервенира. +

Енглези пребацују Грчкој да је од | априла 05 прекинула сваку службу дуга. Грчка, са своје" стране, предлаже да настави ту службу на основи досадашњих провизорних споразума и да 1987 доспеле каматне купоне искупи са 40%' номиналне“ вредности. Затим тражи "да се дефинитивно утврде извесни модалитети отплате, и TO, да се

__ НАВОДНО БЛАГОСТАЊЕ

УБр. 33 _

"камата смањи за 50%' год уговорене, да се продужи рок

"зајмова на 60 година; и да се влада“ ослободи дужности да мора уплаћивати износе | У РРА Ио U Фонд и то' 105 за 5 родина. =: PO . ЛЕ ТЕ пл Портери нису прихватили ове предлоге. с енглеске стране наглашено је да повериоци већ од 1936: најављују да ће тражити већи износ камате, а не само:40% од доспелих као што је било последњих година. Они упозоравају да је амортизациони фонд 1936 имао 4,46 милијарди драхми, а за службу: дуга употребљено је од тог само 980 милиона· 1936/37, а 'за. 1987/88 није предвиђена: већа свота. А да је привредна ситуација у земљи повољна, закључују они по томе, што су државни приходи 1937/88: предвиђени са 11,70: милијарди према 8,30 милијарди остварених годину дана раније.

Грчка влада изјављује да је предрачун већи не зато што су изгледи у привреди бољи, него зато што су: заведени нови порези. Повећани су издаци на војску за 1,26 милијарду у поређењу према 1933/84 години. Због виших цена морали су се повећати расходи на плате чиновника за 1,74 милијарде. Истина, жетва ће бити нешто боља него прошле године, тако да ће требати увести око 300.000 тона пшенице мање. Али то је случајна појава у једној години и следеће године може већ бити потребно да се резервишу девизе за већи увоз пшенице. Зато грчка влада не пристаје да као основу своје платежне способности узме стање у једној изузетно бољој години. А да је ситуација тешка, може се закључити по том, што је сток девиза све мањи и ако је заведена контрола девизног промета. |

Пошто преговори нису завршени с успехом, = пошто се показало да је размимоилажење велико, почели су да падају курсеви свих грчких папира у Лондону, А то су папири 10 предратних зајмова и четири која су склопљена после 1934. Најјаче су пали курсеви 6% зајма 1928 ни 74% 1931.

Na 2 avg. započeo је rad međunarodni kongres za iskorišćavanje voća. I to iskorišćavanje na naročiti način, kon· zerviranjem voćnog soka, tako da se on sačuva od alkoholnog vrenja, i da se preko cele godine može piti kao mošt. Kod nas ie poznat samo mošt od grožđa, i ima ga samo. u sezoni grožđa. Doseljenici iz Bavarske i Virtemberga, kojih ima u nekim krajevima naše države, doneli su običaj da cede sok i iz drugog voća, specijalno jabuka. Ali ovaj sok brzo prevre i sadrži vrlo malo alkohola. Dakle, proizvodnja soka je lokalna- pojava i nikako opšta. A konzerviranje soka vrši se ioš u manjoj meri тако je Jugoslavija zastupljena u »Medunarodnom Рот та bezalkoholno iskorišćavanje voća«. i ; Konzerviranje soka vrši se na dva načina. Ili naglim zagrevanjem. do 79—-75 stepeni, ili hladnim filtriraniem kroz specijalne filtre, koji. zadržavaju.:bakterije: koje izazivaju“ alkoholno. vrenje. Sok· se drži u- drvenim bačvama ili u stakJenim .balonima, pa 'kad tako odstoji: nekoliko meseci,.pretače::se- u. flaše: Ovako: ODO On O :se ..može "она celu: godinu дапа, 5: 5: у МА БАЗЕН 5 За она : Posledniih Doda бут ата Me se tenidencija:da se pristupi jače ovom načinu iskorišćavanja '\oća. Na taj način mogu se bolje iskoristiti :one vrste» voća.'Koije ne mogu da stoje i moraju se prodati u bešcenje čim sazru. Neke: viste koje mogu” da stoje, ali: koje se suše;-kao jabuke, ili su slabijeg: kvaliteta, tako đa зе ne"isplate veliki'troškovi čuvanja i riziko'skopčan 5 tim, mogu se na ovaj način" iSkOristiti. daleko račionalnije. A naročito one vište voća kod коjih vlada hiperprodukcija, mogle bi seče па ovVaj- način bolje

Proizvodnia mošta kao privredni problem

ZO UI U