Народно благостање

=. август 1937.

235,59 din., dok su upravni troškovi po članu progutali 103,73 'din., dakle polovinu od onoga što stoji jedan član. Đok uredi na čijim su teritorijama nadnicc iznele prosečno obezbeđenje pokazuju deticite, dotle oni sa najnižom nadnicom pokazuju sulicite. Takav |c slučaj na pr. sa Splitom i Nišom. Prvi je imao prosečnu obezbeđenu nadnicu od 23,2 din., a završio je svoje poslovanje sa deficitom od 1,6 mil. din., a drugi kod prosečne nadnice od 15,68 din. iskazao. je suficit od 563.821 din. Delicitarni uredi, rečeno je, troše tuđe pare, uglavnom ome iz kapitalnog pokrića osiguranja

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 533

od nesrećnih slučajeva. Fo pokriće ove grane svakim danom biva sve manje i sve fiktivnije.

Ovakvo stanje u pojedinim uredima, koje je dovelo dotle da socijalno osiguranje stoji danas na »staklenim nogama«; ne rešava se ukidanjem денстагић ureda i daljim smanjenjem davanja osiguranicima kako to predlaže Suzor. Umesto toga. treba iz osnova izmeniti način gazdovanja. To je put da se socijalno osiguгапје озрозоб! za socijalno- ekonomsku 0 kojoj je ono namenjeno.

ДОГАЂАЈИ М ПРОБЈ.

О Ј| ожавне финансије и у jyHy месецу, са рачунског гледишта, показују одличне резултате. Приходи су дали 905,3

саћа МИЛ. ДИН. или 0,4% мање од суме која је буџетом била предвиђена (909,16 мил. дин.). Оволики проценат остварења државних прихода у једном месецу давно се не памти, нарочито не у оваквом мртвом месецу. То се види и по упоређењу остварених прихода у јуну месецу за последњих шест година: 1936 г. 745 мил. дин., 1985 г. 699, 1934 г. 751, 19338 г. 659, 1932 г. 743 мил. дин. Као што се из овога види, приход у јуну у наведеним годинама никада није прелазио 750 мил. дин., док је садашњи приход пребацио ову цифру за преко 150 мил. дин. Кретање прихода по групама изгледа овако (у милионима динара):

Државне финансије у јуну

Предвиђено Остварено ~ HMH — %

Непосредни порези 206.5 162.1 —21.5 Посредни порези 237.0 248.4 -=- 48 Монополи 165.1 174.6 == 5.7 Државна привреда 288.4 315.4 == 9,8

· Код посредних пореза предвиђене суме премашиле су трошарина и царине, дакле повећање прихода последица је повећања промета добара. Као последица тога, знатно већи приход, преко предвиђања дале су и железнице. Док је буџетом било предвиђено 170.4 мил. дин., оне су дале 222,29 мил. дин. односно 30,44% више. Пошта, телеграф и телефон међутим, још увек показују приход знатно испод предвиђања.

Расходи у јуну месецу извршени су такође доста до"бро, ефективно је исплаћено 837,38 мил. дин. или 7,9% мање но што је било буџетом предвиђено (909,1 мил. дин.). Извршење предвиђених расхода, као и ранијих месеци, врло је неједнако. Тако на пр. расходи одељења за грађење железница извршени су само за 9,4%, код речне пловидбе само за 71,5%, код Министарства грађевина за 34,17%, социјалне политике и народног здравља за 76,5% и т. д. Код неких, пак, позиција исплаћено је знатно више но што је буџетом било предвиђено. Тако је код пензија исплаћено више за 242% (105,2 према 84,6 мил. дин.). Целокупни лични расходи у овом месецу апсорбовали су 472,0 мил. дин. или 11,33% више од онога, колико је буџетом предвиђено односно 56,3% целокупног ефективног расхода што, у поређењу са ранијим месецима, претставља врло велики пораст и врло висок проценат личних расхода. Да би се то могло извршити смањени су материјални расходи, који су извршени са 25% мање према ономе што је било предвиђено.

_ Упоређењем прихода и расхода у јуну добија ce pa: злика од 60,95% мил. дин.,

која претставља рачунски ви- ·

шак остварених прихода над извршеним расходима. Та: вишак, и ранијих месеци, вероватно је употребљен за ванбуџетске исплате предвиђене финансијским законом, или за исплату обавеза из ранијих месеци.

У првом тромесечју 1937/38 године државне финансије такође показују знатно повољнију рачунску слику но

"ранијих година. Приходи су према предвиђању остварени

са 95,6% (2,607.9 мил. дин. према 2,727.4 мил. дин.). По поједним групама изгледају овако (у мил. дин.).:

Предвиђено Остварено + или— %

Непосредни порези 619,7 534,0 —13,9 Посредни порези 7112 739,8 + 4,0 Монополи 495,3 493,6 — 1,4 Државна привреда 865,5 829,4 — 42

И у првом тромесечју, као што је случај у јуну, високом проценту остварења прихода допринело је знатно повећање прехода од трошарине, царина и државних железница. Приход од трошарине био је за 3,7% већи, од царина за 13,6%, а од железница за 60.5% већи од онога колико је буџетом било предвиђено.

Расходи у истом периоду били су 2,213.45 мил. дин, према 2,727.50 мил. колико је било предвиђено. Од ефективних расхода утрошено је на личне 1,263.90 мил. дин.

или 57,1% од укупне суме. У поређењу са извршењем про-

шлога буџета лични расходи у текућем буџету показују релативно врло јак пораст. То не би морало значити да се број пензионера и активних државних службеника повећао, већ би могло да буде последица осетног емањења извршења материјалних расхода у буџету. Нама, пак, изгледа да је по среди и једно и друго. Прво закључујемо по томе што још увек постоји врло велика навала на државну службу, а друго да су материјални расходи извршени за свега 65,2%. Расходи ни код једног министарства нису извршени са 100%; проценат извршења креће се од 9,58 (грађење железница) до 111,65 (пензије).

Када упоредимо приходе и расходе у првом тромесечју ове године, добијамо разлику од 395,5 милиона динара, која се води као вишак прихода. Тај вишак прихода, који се последњих година константно јавља у нашим државним финансијама, долази од неизвршења појединих позиција у државном буцету и он се употребљава дедимично за исплату старих обавеза, а већим делом за покриће расхода који се као неопходно нужни врше изван редовног буџета. Ти расходи, који нису тако мали, диктирају политику рестрикције редовних расхода буџетом предвиђених. Та рестрикција пак, пошто не може да погоди личне расходе, сваљује се свом тежином на материјалне издатке који, често врло потребни, морају да буду одлагани .