Народно благостање

“Страна 534 О

'U periodu krize mnogo se goželeznica i Vorilo o: njenim strukturelnim 'uzrocima, po kojima se опа razlikovala od ranijh i bila · žbog njih teža. Kao primer na- vodio se razvitak MAN OM industrije i automobilskog saobraćajay koji je toliko: uspešno konkurisao želetnicama, da - je :doveo' u ·-pitanje: rentabilnost· 0 1 аџ·'tomobilskog · žajedno.

| Као način rešavania krize koja je zahvatila O " pristaepilo: se regulisanju transporta u mnogim zemljama. Že·lezniece: su zavodile novu tarifu, tako da je od jevtine robe

' Konkurencija _ automobila

naplaćivana niža tarifa za istu količinu, nego od robe s Ve- ~

'Ććom: specifičnom vrednosti. Ili su neke pruge, pored kojih je

bio življi automobilski saobraćai, proglašene konkurentskim, tako: da je na njima bila zavedena niža tarifa. U Nemačkoj bila je zavedena neka vrsta monopola železnica nad celokupnim transportom, i uprava železnica u isto vreme vršila je sa· obraćaji sa. svojim teretnim automobilima. Privatna preduzeća bila su kontrolisana, tako da je tim Samim bila ograničena · mogućnost. njihovog razvitka.

Ovo regulisanie saobraćaja izvršeno je da bi se otklo~nila: konkurencija. Ono se nametalo kao jedini izlaz iz teške ' situacije u krizi, u kojoj se konkurencija bila zaoštrila i postala nepodnosiva. Međutim, s konjunkturom prilike su se promenile. U Nemačkoj, gde ie zaveden monopol Železnice nad transportom, javlja se sad glas da se taj monopol ukine ili ublaži.

Automobilska ia poslednjih godina snažno se razvia:·1 podignute su za nju moderne ceste u dužini od ne'koliko: hiljada kilometara. Ali ona je ujedno i grana ratne industrije, koja se razvija i pomaže u miru što više, kao da ima "да :služi зато potrebama mira, dakle upućena na” privatnog potrošača. Zato ona mora teško podnositi sve stege koje su nametnute automobilskom saobraćaju. Kao što je Kriza „zahtevala da se uvede kontrola saobraćaja, tako konjunktura, da bi mogla produžiti svoj razvoj, traži da se kontrola ukine.

Karakteristično je da se zahtev za ukidanjem žŽelezni"čkog:' monopola saobraćaja javio u vezanoj i dirigovanoj privredi, kakvu ima Nemačka. Ona ima oko 8000 automobilskih firmi za saobraćaj, koje nominalno imaju privatnu inicijativi, koja u konjunkturi nastoji da iskoristi što bolje prilike za :Sebč i s tim svojim težnjama dolazi u sukob sa čitavom organižacijom privrede.

Опште стање коњунктуре у

Стање коњунктуре у свету свету обележено је продуже ју "у лето 1987

њем пролетошњег просперитета са местимичним појача5 њем изнад тог нивоа. Наоружање'и инвестициона делатност још су у порасту. Новина је пораст тражње потрошних' добара. Спекулативно дизање цена, нарочито на међународним тржиштима сировина, сведено је-на праву меру. Цене на велико, после великих тпролетошњих промена, стабилизовале су се. Живот поскупљује, а наднице расту. Незапосленост. је у даљем падању, У саобраћају се чак осећа помањкање радне снаге. Светска трговина по количини, у првом тромесечју само 9% испод етања пре кризе, још више је порасла у другом У последње време се примећује јача робна размена између индустријских земаља; Велики извоз сировинских земаља има:за последицу јачање њихове куповне сна"Te И порастгувоза. Осећа се јака тенденција за уклањањем трговинских ограничења по примеру блока у Ослу: Услед ошшитег оживљења светске трговине“опадају девизне те"шкоће пбјединих земаља и побољшава се служба по иностраним“ дуговима. Курсеви акција, упркос паду у пролећу,

Бр. 34

стоје изнад стања 1936. Курсеви ODU ujuija пак су Пол тога стања.

__У појединостима, пола појединим земљама, OUN ција је следећа; У Енглеској је стање индустријске производње од пре кризе прекорачено за 25%. Значај набавки за наоружање све је већи, док су приватне инвестиције, нарочито кућеградња, у опадању. У првом полугођу т, г. увоз, извоз и увозни вишак већи су за 20% од прошле године. Укупно стање злата Енглеске банке и: валутног фонда су преко 700 мил. фунти. Ел пита на берзи 1 ma Пиеконтна стопа ниска.

У Немачкој се пораст производње, под утицајем државних инвестиција и извршења четворогодишњег плана, снажно наставља. Производња потрошних добара, као и трговински и занатски промет, брже расту него прошле године. Извоз у првом полгођу по вредности порастао је за

.21%, а по количини за 30%, према прошлој години. Деви-

зно стање је у знаку смањења пасивних клириншких салда, а државне финансије су у знаку консолидације државних дугова и повећаних прихода.

5 Привредно стање Француске, услед наставка социјалне и привредне борбе, и даље је нејасно. Влада покушава да новим финансијским мерама изазове поверење. Лакше оживљење ношено је индустријом наоружања. Вишак увоза над извозом за првих пет месеци два пута је већи него прошле године. Спуштање увозних царина је укинуто. Франак поново девалвиран без утврђивања новог паркитета, Курс франка пао за око 16% испод досадање доње девалвационе границе. Пораст пореза и жељезничких тарифа приметан.

У Белгији и Холандији просперитет у свим привредним гранама. Убрзано ишчезавања незапослености, у Белгији запослење страних радника. Пораст спољне трговине, нарочито увоза. На новчаном тржишту велики ликвидитет, који Белгија намерава да ублажи продајом државних папира. Холандија спрема ублажење извозних ограничења за злато.

У Швајцарској даље повећање производње и промета. У текстилној, металној и индустрији сатова пораст за: послења. Туризам је такође у порасту. Увоз је за прво полугође порастао за 71%, а извоз за 46% према прошлој години. На новчаном и тржишту капитала пораст ликвидитета и падање интересне стопе. Конверзиони зајам преуписан. У североевропским земљама, Шведској, Норве кој и Данској, просперитет је и даље у пуном јеку. Експлоатација руда, топионичка и машинска индустрија, као и рад бродоградилишта у знатном порасту. У Данској само пољопри: вреда нешто заостаје иза општег оживљења. Спољна трговина у порасту, нарочито увоз, који у Данској доводи би: ланс у пасивно стање. У Шведској и Норвешкој је јак пораст златних резерви. Ликвидитет велики тако да Шведска подузима мере за спречавање сувишног проширења креди-

"та: У Данској ситуација на новчаном тржишту напета. У државном буџету суфицит.

У Аустрији и Чехословачкој снажно оживљење извозне и инвестиционе индустрије, док индустрија потрошних добара нешто заостаје. У чехословачкој индустрији премашено стање од пре кризе. Оживљење спољне трговине У обе земље претежно код извоза. Побољшање девизног стања видљиво, у Чехословачкој ублажење увозне -контроле.

Ликвидност новчаног. тржишта и повећање "M O

хода својствено обема земљама. |

У Подунављу повољан утицај побољшања пољопривредне коњунктуре на целокупну привреду. У Југославији оживљење рударства а топионичке индустрије; у Румунији