Народно благостање

Страна 554

цена. По волумену достигнута је 1929, а по вредности промет је испод половине 1929

— Последњих недеља осећа се све јача офанзива енглеског извоза железа, челика и угља, док увоз нежелезних метала расте, и у првој половини 1987, већи је за 72,5% према прошлогодишњем. |

— Увозници дрва западноевропских земаља показују тежњу. да образују међународни картел увозника. Састављен је већ радни одбор од енглеских, холандских, француских и белгијских увозника и раде на том да придобију немачке, швајцарске и данске.

— Трговина аутомобилима у Енглеској иде слабо, што је дало повода прваку аутомобилске индустрије Лорду Нафилду да протествује против високих цена челику, које су због царина више за з него у иностранству. Најавио је да ће аутомобилска индустрија почети да се снабдева у иностранству, ако цене остану на садашњој висини. |

— По новом уговору о плаћању између Румуније и Белгије, може Румунија да располаже са 65% вредности свога извоза за подмирење разних, плаћања и то одмах, а не као што је раније важило да је појединим уплатама могла да располаже тек после извесног времена. Таква потраживања моћи ће да преобрати и у друге девизе. Румунској Народној банци стоји на расположењу остатак од

35%, a раније је добијала белге само онда ако је нешто.

преостало од 12:/2% вредности читавог извоза који су били резервисани за државна плаћања. После овог уговора може Нар. Б. да извознике одмах исплати у лејима, а не треба да чекају док се у клирингу обрачуна протувредност њиховог извоза.

— Јапан, који је досада у САД куповао велике количине старог железа, повећао је своје поруџбине, и то претежно готовог челика.

— Пошто ће због рата у Кини опасти довоз руде волфрама и антимона, скочила јој је цена у Лондону и то

волфрамовој на 85—90 шилинга по тони, а рафинисаном _

антимону на 75 фунти штерлинга,

— У општем регулисању цена у Немачкој, да би се оно остварило и за земљиште, одлучила је група стручњака при министарству привреде да оснује берзу за парцеле на основу закона о берзама..

— На предлог министарства војске закључила је румунска влада да укине сва ограничења за увоз аутомобила. Увоз је по вредности изнео 300 мил. леја у првој половини 1987.

— Сећозјоуаска је КирЏа и Вигагзкој 1 топ Ке duvana, čija vrednost iznosi 40 miliona С. К., а Басе Шегоуап tek aprila 19938.

— Zbog jake konkurencije stranih petrolejskih firmi (rumunskih, američkih, engleskih i ruskih) cena petroleju u Turзкој раја је za 20%, na 6,10 turskih lira za par kanti sa težinom od 29,5 kg.

— U Švajcarskoj se likvidira akcionarsko društvo za”

prodaju krzna, koje je bilo osnovano sa zadaćom da na Švajcarsku prenese trgovinu krznom koja je nekad bila centralizovana u Laipcigu. Likvidacija ovog društva znači da Dpokušai nije uspeo.

NOVČARSTVO

— Нове емисије на америчком тржишту капитала износиле су у другом тромесечју о. г. 1,14 милијарди долара. што је преко једне милијарде мање но у истом периоду прошле године, кад је емитовање само износило 2,16 милијарди. — Ministar finansija izdao je nalog Državnoj Markarnici da izradi 700.000 komada 3% obveznica za likvidaciju

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

_- Бр, 35

zemljoradničkih dugova. Ovim će se obveznicama isplaćivati nepokrivena razlika do 25% iz Uredbe o. likvidaciji zemljoradničkih dugova. Tačan iznos obveznica još se ne zna, ali se računa da neće preći 900 mil. din. Pomenutih 700.000 komada, koji se sada izrađuju, pretstavliaće nominalnu vrednost od 500 mil. dinara.

— Остварење одлуке белгијске владе да опорезује спекулативне добитке постигнуте у вези са девалвацијом, о којој смо обавестили, наишла је на отпор финансијских кругова. Министар финансија саветовао се о мерама које треба да ублаже извођење одлуке, јер она вређа чување банчиних тајни, ЈЕ | 0 i

— Курс обвезница јапанских и кинеских зајмова пао је у Лондону. Кинеске обвезнице гарантоване су приходом од царина и железница, а ови су приходи погођени ратом. Јапанске обвезнице нису ничим нарочитим покривене, јер је Јапан био добар платац.

— Izdavanje industrijskih obligacija u Austriji prepustiće se jednom institutu velikih banaka koji neće imati karakter akcionarskog društva. U institutu će učestvovati i zainteresovane industrije. Njegova će zadaća biti ispitivanie kreditne sposobnosti preduzeća koja traže kredit. U obzir dolaze u prvom redu srednja preduzeća, jer će se velika uglavnom služiti dosadašnjim bankovnim vezama.

— Rumunski ministarski savet ovlastio je ministarstvo finansila da može podeliti vanredne kredite novim velikim kreditnim institutima. Tako je odobreno: 300 miliona Теја poljoprivrednom kreditnom institutu, a 50,6 miliona za Kkreditiranje zanatstva i rudarstva. _

— Ulozi na štedniu u Nemačkoj porasli su u mesecu julu za 57,6 mil. prema 19,1 mil. maraka u junu. U prvih šest meseci viškovi uloga izneli su 427,8 mil. prema 2683,2 mil. u prvoj polovini 1936. Ukupan iznos uloga bio jie koncem jula 17,870 mil. a to je za 1246 mil. više nego u julu 1936.

— Po američkom računu tezauracija zlata u Engleskoj morala e dostignuti sumu od 100 mil. f. š. Priliv zlata u Englesku iznosi u poslednje vreme oko 8 mil. f. š. dok je izvoz u SAD sve manji tako da je za prvih 9 dana u julu izneo 2,6 mil. a do kraja meseca još 400.000 f. š. Razlika između cene zlata u funtama i u dolaru tako je mala da London više ne pokazuje volju da prodaje zlato za dolare. Smatra se da je do ovog preokreta došlo zbog težnji Engleske da i sama nagomila što više zlata po primeru SAD, pa da tako bude sposobnija za politiku kakvu su počele da vode SAD, dajući zlato Braziliji i Mini.

— Емисије капитала у Француској изнеле су у мили: онима франака:

Основано друштава: 1932 1933 1934 1935 1936

Број 177 188 127 93 62 Капитал 1551 1280 1061 869 411 Повећање капитала:

Број друштава 502 388 334 314 „ 245 Акције | 982 1091 1526 1393 . 1502 Облигације 5154 2764 3140. | 19097. 631 Укупне емисије: Пе Број друштава 679 576. 461 407 307 Акције 2534 2871 9587 | 2262 1919 Облигације 5154 2764 3140" 1909 „691

Највише је емитовано год. 1936 у електричну индустрију 666,8 мил. металну 327,7, петролејску 265,8, риболов, шуме, пољопривреда 217, рудокопи 198, храна 150, текстил 125, јавни радови ји. градње 117 мил. Од ових емисија- 1936 отпада на она друштва која раде у колонијама или иностранству 18% према 18% 1935, 16% 1934 и 8% 1983.