Народно благостање

28. август 1937,

interesovanje za takozvani »divlji« suncokret, koji će se Dojaviti na tržištu tek u drugoi polovini septembra.

- — Prinos austrijske ozime pšenice ceni se na 3642 hiljade tona, što je za 100 tona više no prošle godine. Raž je podbacila za 10% i njena se žetva ceni na 410 hiljada t. Ječam je doneo 253 hiliade tona ili 4%- manje prema lanjiskoj žefVi.

—.U Turskoj se sprema zakon koji sadrži jedan deo već davno najavljvane agrarne reforme. Tako će se ustanoviti koja su državna a koja privatna zemljišta, a sva sporna zemljišta pripašće državi. Ova će se zemlja podeliti onim seliacima čiji je posed malen, a naročito furskim emigrantima iz Evrope. Veliki posed, ukoliko nije obrađen, biće eksproprisan. Posed čija se sopstvenost ne može dokazati, a pritežalac ga obrađuje 10 godina, pripašće mu u punu sopstvenost.

— Brazilija ie do pre 10 godina podmirivala 79% svetske potrošnje kave. Ovogodišnja žetva izneće oko 95,4 mil. vreća, od čega će 35—45% biti suvišno. .

— Trust »Kaučukonos« u Alma-Ati skupiće ove godine 300 t kok-sagi korenja, koje sadrži kaučuk odličnog kvaliteta. U Ukrajini zasađeno je sa kok-sagi 1000 ha zemljišta, a 1938 površina će se povećati na 6800 ha.

INDUSTRIJA

— По енглеским податцима потрошња гуме у четири земље које производе синтетичку (СССР, Немачка, Италија, Чехословачка) износила је 1928.000 т. или 12% светске потрошње. Ако се настави развијање индустрије за производњу синтетичке гуме, погодиће то осетно плантаже каучука,

— Немачка текстилна индустрија потрошила је 72,410 т. сировина у другој четврти 1987, а у првој половини 1984 г. 72.110. Памука је потрошено 17.000 (1934 = 33.000) вуне 6000 (10.000). Повећала се јако потрошња вештачке свиле, месечно 5.200 т. према 3.600 т. 1934, а вуне од целулозе 8.100 према 600 т.

— На градњу кућа за становање утрошено је у Немачкој 1936 2,2 милијарде марака, према 1,6 прошле и 764 милиона 1982,

— Извоз алуминијеве руде из Норвешке скоро се удвостручио у 1987 према години дана раније, и највише се извози у Немачку и Енглеску. Норск Алуминијум Компанија повисиће свој капацитет са 7 на 10 хиљ. тона.

— Немачка машинска индустрија добила је У јулу мање поруџбина из земље и иностранства, тако да су нека предузећа морала смањити број сати рада у недељи. То смањење ишло је досад само на рачун прековременог рада.

— Почетком јула 1937 у Немачкој је било 2,85 мил. аутомобила, а то је за 69% више него 1933. Од тог броја било је 1,327.2000 теретних и 1,108.400 особних,

— Светска производња сировог железа попела се у првих шест месеци на 58,13 мил. т. према 43,38 пр. год. Од тог на Европу отпада 28,89 (26,38) а ван Европе 24,24 (17). У Немачкој произведено је 7,71 (7,38), Енглеској 4,08 (3,81), Француској 3,82 (8,10), СССР 7,11 (7,07), САД 20,80 (14,16). Сировог челика произведено је 72,04 мил. т. (59,55) и то САД 29,96 (22,21), Немачка 9,55 (9,33), Енглеска 6,57 (5, 94), СССР 8,80 (7,87), Француска 3,93(3,36).

— Светска производња петролеја у првој половини 1937 попела се за 12% или за 104 мил. бачава на 980 мил. према истом периоду 1936. Највећи пораст је у САД. са

582 на 619 мил. бач. Руска производња морала је у прва

два месеца, због ружног времена, да буде сасвим обустављена, зато је и пораст мали, са 95 на 97 мил. бач.

__— У близини Кујби цеви (СССР) пронађена су вели-

ка налазишта сумпора, на терену дугом 40 км. и дебљином

| слоја до 1. см, ПАЛИ KOJE садржи сумпор има и билуме-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ.

Страна 553

на, па се по том закључује да има и петролеја у доњим слојевима. |

— Светска производња пива изнела је 1936 године 206,049.000 хл. На првом месту су САД 65.90 мил. хл., Немачка 39,88, Енглеска 27,337, Француска 14,19, Белгија 13,89, Чехословачка 7,56 мил. хл.

— Рудник злата у Аустралији Биг-Бел-Мајн започео је да искоришћава руду сиромашнију златом. Ако би се виши трошкови производње, при данашњој цени злата, могли ипак сносити, доћиће до велике експлоатације, јер оваквих налазишта са сиромашном рудом има много у Аустралији.

— Industriju gumenih proizvoda u Bugarskoi pretstavljaju 13 fabrika. Ona je počela svoju delatnost od 1919 g. Ova industrija se stalno razvijala sve do 1933 g. otkad se primećuje izvesno opadanje zbog suvišne produkcije.

— Akcionarska društvo »Magnezit Šumadija« u Beogradu povećava svoju glavnicu sa 6 na 7 miliona dinara izđavanjem novih 2.000 akciia po 500 din.

— Bugarsko ministarstvo javnih radova izradilo je plan o elektrifikaciji zemlje. Prema ovom planu čitava država biće podeliena na 8 oblasti i elektrifikacija biće sprovedena u 3 etape.

— Proizvodnja petroleja iznosila je u Poliskoi u julu о. g. 4216 vagona, što je za 131 vagon više od prethodnog meseca. Izvoz petrolejskih produkata povećao se u julu prema junu mesecu za 400 vagona, iznevši 1350 vagona.

— U južnoafričkim rudnicima broj urođeničkih crnih radnika neprestano pada. Od februara o. g. broj crnih radnika je pao za 19 hiljada i sada iznosi 291 hiljadu. Ovo se objašnjava povlačenjem urođenika u njihova područja. Inače u rudnicima se oseća potreba za radnicima, koja iznosi oko 30 hiljada ljudi.

— Prema podatcima udruženja industrijalaca hemiiske grane, broj preduzeća se u Nemačkoj u ovoj grani od 1995 popeo sa 16.099 na 16.469, broj radnika sa 367.031 na 419.970 (1929 — 401.158), a suma nadnica sa 0,92 na 1,05. mil. maraka. Najjači porast hemijske industrije, za 20%, zabeležila je srednja Nemačka.

— Šest fabrika cementa u Danskoj, koje su već ranije bile povezane kartelom, spojile su se u cementni trust. Akcije svih preduzeća preuzela je firma Aalborgs Portland, i povisila kapital sa 6,8 na 13,6 mil. kruna.

— Austriiska proizvodnja aluminija popela se u prvih 6 тезес! 1937 па 13.000 t prema 9000 u prethodnoj води. Izvoz je upućen u Poljsku, Čehoslovačku, Italiju i Nemačku.

— U Lenimngradu podignuta je fabrika za pravljenje veštačkih zuba. Do konca 1937 proizvešće se 5 mil. zuba i veća Količina cementa za zube.

TRGOVINA

— За уверења која Завод за унапређење спољне трговине издаје интересентима ради трговинско-уговорних погодности, као и због обезбеђења прописаног квалитета, наплаћују се специјалне таксе. Ове таксе износе за 100 кг: воћа 0,50 дин.; грожђа, сувих шљива и пекмеза од ШЕЉИва 1 дин.; сланине, сала и рибе за Немачку 4 дин.; живе живине, свежег меса и сира 5 дин.; заклане живине 7; масти и саламе 10; затим по комаду: масне свиње за АустриЈу 25; масне свиње за остале релације те мршаве свиње 4; говеда 20; коњи 1.000; за хл. вина, 100 кг, разлупаних и сандук свежих јаја 3 дин. Таксе се наплаћују. путем TaKсених маркица .

— У другој четврти 1937 светска трговина порасла је за 11%' према првој, а према години дана раније за 34%. Нешто мање од половине пораста долази због скока