Народно благостање

Страна 570

opasnost da ostane bez dovolino kvalifikovanih radnika, zato što ie veliki broj ovih potreban proizvodnji aeroplana.

— Građevinska delatnost u Novom Sadu je živa. U toku o. о. sagrađeno je već 180 zgrada, od čega 13 iednospratnih, 8 dvospratnih i 6 trospratnih. Zbog štrajka: građevinskih radnika mnoge zgrade još nisu dovršene.

— Proizvodnia kuhiniske soli u pomorskim solanama kod nas iznosila je u 1936 g. 18.108 tona prema 19,402 u 1935 о. 1 2,359 и 1934 2. Kuhiniska so proizvodi se u Ulcinju, Stonu i Pagu. |

— Dinara a. d, u Splitu podnela je molbu Primorskoi banovini za podizanje fabrike za proizvodnjiu cementa i superfosfata u Zablaću krai Šibenika. Godišnji kapacitet proizvodnje trebalo bi da bude 4000 vagona cementa i 1000 vagona superfoslata. |

— U 1036 =. građevinska delatnost u Primorskoi banovini bila ie slaba. Vrednost novo podignutih zgrada ceni se na 42 mil. din., od čega 19 mil. otpada na Split i 19,6 mil. na Šibenik. U t. g. slabije se gradi nego u prošloj godini. Uzrok tome su štraikovi u fabrikama cementa i građevinarskih radnika.

TRGOVINA

— U Beogradu je osnovano novo akcionarsko društvo Jugogren a. d. Društvena glavnica iznosi 500.000 din., podeПепа па 5.000 акеца. Џ upravni odbor izabrani su 2. Ратјап Brahković, Emil Lantoš, Nikola Мајтап i Pjer Levis. Cili društva je izvoz zemaljskih proizvoda.

— G. Ministar trgovine i industrije odobrio ije Osnivanie u Beogradu akcionarskog društva pod imenom »Jugoslovensko kontrolno akcionarsko društvo« sa glavnicom od 1 milion dinara, koja ije podeliena na 1.000 akcija. Cili društva je transport svakovrsne robe.

— Japan i Kina kupuju velike količine robe u SAD, tako da su se američki izvoznici uplašili da će biti oštećeni ako Ruzvelt primeni Zakon o neutralnosti. Za isplatu velikih kupovina Kina i Japan držali su velike gotovine kod banaka. Koncem marta o. gz. ova potraživanja su iznosila 204,6 miliona dolara, a posle toga povećala su se još za 190 mil. dolara, sa pošilikama japanskog zlata. Kina drži u Londonu gotovinu u funtama, ali ne za finansiranje uvoza, nego da bi imala dovoljno deviza za pokriće banknota koje izdaje Kineska banka. Polovinom avgusta uvezeno je u Englesku 680.000 funti šterlinga kineskog zlata. Jedan deo tog zlata je kineski a drugi uzet od SAD razmenom za srebro.

— Da bi se postigao što veći rentabilitet keramičke industrije, obrazovan je kartel cena. Kartelu su pristupile sve kontinentalne fabrike i na nekim tržištima već su cene povišene, naročito posuđu. | — Švedska je ukinula zabranu izvoza raži, pšenice, raХепос i pšeničnog brašna, koja је postojala od 12 X 1936. Ostala ie na snazi odredba da se mora mešati sa pšenicom drugo žito, ali tako da najmanje 80% mora biti pšenice.

— U septembru ističe sporazum što su ga sklopile engleske fabrike koje prerađuju egipatski pamuk, o održanju stabilnih cena. U Lenkširu većina od 80% koliko ie potrebno izjasnila se za produženje stabilnih dosadašnjih cena, a u Mančesteru postoji isto raspoloženje.

— Rumunska spolina trgovina. sa zemliama Male Antante u poslednje četiri godine ogromno, se povećala. Izvoz je u 1934 god. iznosio 973 miliona leja a samo za prvih 7 meseci o. g. popeo se na 899 miliona. Uvoz je u istom razdoblju skočio sa 482 na 791 milion leja.

—-U okviru holandsko-rumunskog sporazuma o platnom prometu došlo je do utanačenja o uvozu 90 hiljada tona rumunske pšenice u Holandiju. Pšenica mora težiti 77 kg po hl. i ima se isporučiti do konca maja 1938 god. Ova se količina

МАРОКО ЛАО РАБА | Е

__Бр. 36

može i povisiti ali se može i otkazati koncem 1937 god. Protuvrednost uvezene pšenice položiće se kod holandskog klirinškog ureda u korist rumunske Narodne banke. Za prvih 30 hilj. tona doznačiće se 35% u slobodnim devizama, za drugih 40% a za trećih 30 hiljada 45%. Ukoliko se uveze preko uzovorene kvote doznačiće se 50% vrednosti u slobodnim

“devizama.

— Rumunija je u julu o. g. izvezla 528,4 hiljada t. raznih petrolejskih proizvoda. Ovo znači opadanje izvoza prema julu prošle godine, kada je izvezeno 584,2 hiljade tona. Na prvom mestu u izvozu stoji Francuska sa 67 hiljada tona, na drugom Engleska sa 64,8 hiljada itd. U prvih 7 meseci izvezeno је 3,37 miliona tona prema 3,79 miliona za isto vreme prošle godine.

— Za prvih sedam meseci izvoz starog železa iz Francuske izneo je 86.000 t prema 257.000 t prošle godine. Izvoz je opao zbog visoke izvozne carine, (30 franaka za 100 kg). Pošto je u poslednie vreme domaća tražnja za starim železom opala, preduzeta je akcija da se ukine ili smanji izvozna carina.

— Izvoz drveta iz Poliske u Nemačku bio je otežan time što su poljski izvoznici tražili visoke cene. Da bi se rešio spor, koji je doveo do zastoja trgovine, pregovarano ie ponovo i utvrđeni su kontigenti koji iznose 90% ranijih.

— Komitet za uvoz pri Narodnoi banci, pozvao је uvoznike iz Engleske da do 10 o. m. podnesu molbe za uvoOZne kontingente za treće tromesečje o. g. Ukoliko molbe ne bi iscrpile celi kontingent, Komitet bi dodelio uvozne dozvole i onim firmama koje nisu uvezle englesku robu u 1985 g.

— Lenkširska pamučna industrija dobila ie usled japansko-kineskog sukoba velike porudžbine iz dominijalnih i južno-američkih tržišta, koia su dosada bila domena japanske pamučne industrije. Pri porudžbinama se traži izrada prema japanskim mustrama.

— Komesar za cene u Nemačkoj snizio je cenu vuni od celuloze sa 1,00 na 1,45 maraka za kilogram. To je po treći put u toku dve godine, i ima se zahvaliti samnjenju troškova proizvodnje do čega је došlo usavršavaniem proizvodnje i proizvodnjom na veliko. Do pre dve godine суа ргоizvodnja je bila u rukama [. (С. Farben-Industrie, sa zaštićenom cenom od 2—9,10 marke po kilogramu, a cena koncu penjala se do 3,50, tako da je bila samo nešto ispod veštačke svile. Monopolski položaj I. G. Farben-Industrie prestao je sa osnivanjem koncerna za veštačku vunu, u kome vodeći položai imaju preduzeća u Kaselu.

— Engleski izvoz tekstilne robe za Kinu prestao ie gotovo sasvim, i to ne u nedostatku porudžbina, jer su liferanti sami otkazali isporuke zbog nesigurnosti. Tome je doprinela i visoka taksa osiguranja, koja posao čini nerentabilnim. — Zbog skoka cena sirovinama, francuski odbor za kontrolu cena odobrio je automobilskoi industriji da može povisiti cene za onoliko za koliko su skočile cene sirovinama i poskupio transport. Prema tome cene neće iednako skočiti za sve. Citroen je već povisio cene za 2.000—3.000 franaka po komadu. Stručnjaci misle da će posle ovog prvog doći i drugo poskuplienije.

TRGOVINSKA POLITIKA

— Trgovinsko-industrijska komora u Petrovgradu uputila je predstavku ministarstvu finansija i trgovine da se sitna svinjska dlaka oslobodi izvozne carine, pošto se ona u zemlji ne iskorišćuje,.

— Po novom trgovinskom sporazumu između Japana i Turske, japanska roba uvezena u Tursku ocariniće se tek onda kada japanske vlasti potvrde да је uvezena-: odgovarajuća vrednost turske robe u Japan.