Народно благостање

Страна 572

— Министар финансија ставио је на расположење Министарству пољопривреде 5 мил. дин. за исплату оште: та по аграрној реформи на Југу.

KRIZA | KONJUNKTURA

— Broj radnika u industriji železa i čelika u SAD iznosio ie prosečno 550.000, a to ie za 39.000 prosečno manje nego u maju, Zbog štraika. Suma nadnica pala je sa 92,93 na 87,25 miliona, ali se računa da ie pad bio i veći, 9 miliona. Po satu plata je bila 1929 g. 65,4 centa, u iunu 1936 g. 66,9 centi, u februaru o. g. 79,8, u maju 86,6 i u junu 87,7 centi. Nedelino radno vreme u martu 1936 bilo je 37: ја sata, u junu 40%}a a u martu 1937 42t|e sata. Radno vreme je mnogo kraće nego 1929 Када је iznosijo oko 55 sati nedeljno.

— Broi osiguranih radnika u julu na području ljublianskog Ouzora dostigao je 100,862, a 23 avgusta 102,852. To jie najveći broji što ga ie ovai Ured ikad zabeležio, jer je 1999 imao 102,500, a to je bio najveći broj. Prema јипи 1986 ima više 11.128 zaposlenih. Naiveći porast zabeležila je građevinska industrija (2296), šumsko pilanska (2069), (1872) i industrija kamena i zemlje (1017).

— U Švedskoj vlada velika oskudica radne snage. Naročito se traže poljoprivredni radnici i šumsko-pilanski jer je drvna industrija apsorbovala već sve raspoložive snage. Jednako se traže i stručni radnici u mašinskoj industriji. Nezaposlenosti jie skoro nestalo. Broj nezaposlenih iznosi još sVega 10 hiljada, dok je prošle godine iznosio 929 hiljade.

— Broi nezaposlenih u Austriji iznosio је sredinom avgusta 182 hiljade, što prema kraju jula znači smanjenje od 5 hiljada, a prema istom periodu prošle godine 366 hiljada lica.

— Broi zaposlenih u Nemačkoi u julu popeo se na 19,001 miliona, za 150.000, a broj nezaposlenih smanjio se za 86.000, što znači da je rekrutovana nova radna snaga.

S razvojem konjunkture u Nemačkoj se sve više oseća

nedostatak kvalifikovanih radnika i inženjera. Od 1930 до.

1935 broi studenata tehnike smanjio se Za "|, a upisano je u početnim godištima za ?*/. manje. Danas treba industriji 5000 inženjera.

SAOBRAĆAJ

— Vesf da su se Francuska i Belgiia sporazumele o isključenju konkurencije lučkog saobraćaja, bila je preuranjena. Pregovori su prekinuti i da bi pomogla saobraćaj u svojim severnim lukama, specijalno u Dinkirkenu, Francuska je zavela specijalne takse za onu robu koja je bila već koji put pretovariyana pre nego što je došla u luku. Time se htelo postići da say uvoz u Francusku bude neposredno izručen u francuske luke, a ne preko Antverpena koji je u poslednje vreme preuzeo velik deo transporta namenjenog Francuskoi. Belgija nije popustila franeuskim zahtevima. Da bi pomogli vladu parobrodarska društva i njihovo radništyvo spremaju se na zajednički protest uperen protiv belgiiskih parobnodar: skih linija.

— francuska vlada subvencionira čeliri velike pomorske liniie. Zbog toga što one stalno pokazuju pasivu, zayedena je finansijska kontrola njihovog rada. Ubuduće će država odobravati i poslovne zaključke, i uopšte sye „odluke koje se odnose na posloyanie linija. Šteta koja nastane Kkrivicom uprave, ide na štetu društva.

— Parobrod »Queen Mary« osiguran je na 4,50 mil. i. Šta to die naiveća svota osiguranja Која postoji za jednu lađu. Osigurayajuća društva preuzela su 3,76, tako да је дгžayi ostalo da garantuje samo 0,74 ти.

— Karakteristično je za situaciju trgovačke mornarice u svetu da se čartrovanje brodova vrši па sve duži

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 36

rok. Jedan motorni brod iznaimljen je na 5 godina uz cenu od 1,935 dolara po toni. Prevozna tarifa Hamburg-Gibraltar _ nije povišena za 15%), kao što je bilo javljeno.

TURIZAM

— Turski podanici iznesu kao putnici i turisti iz zemlie okruglo 6 miliona turskih lira godišnje. Međutim, inostrani turisti koji većinom noće na brodovima unose u zemlju svega 2 miliona lira. Traži se od vlade da nađe načina da se pasiva od 4 miliona na neki način smanji.

SOCIJALNA POLITIKA

— U Drinskoj banovini Određene su minimalne nadnica za Saska radnike, i to 1,90 din. na sat za one ispod 18 god. i 2,50 din. za odrasle.

ŠTRAJKOVI

— U Novom Sadu skloplien ie kolektivni ugovor izme: đu pekarske sekcije Udruženja zanatlija i pekarskih radnika na jednu godinu. Nedelina plata se povećava za 25. dinara.

— Taksi šoferi u Splitu stupili su u štraik u znak protesta što prevoz putnika vrše privatna luksuzna kola. Šoferi su tražili da im se osigura isključivo pravo prevoza putnika.

— Novosadski krojački radnici otkazali su kolektivni ugovor | tražili povišicu nadnica, jer su troškovi života u međuvremenu porasli. |

RAZNO

— 120 subotičkih mesara vratilo ie obrtnicu i otkazalo je radnicima. To su učinili zbog visoke opštinske trošarine na meso od 1 din. po kg. i visoke klanične pristoibe.

— U 1986 g. bilo ie u našoi državi 2685 slučajeva požara i to 1408 na osiguranim obiektima i 1977 na neosiguranim. Prosečna šteta iznosila je 44,6 mil. din., od koje otpada 36,6 mil. ili 82% na osigurane objekte i 8 mil. ili 18% na neosigurane. Vatrogasnu službu obavliale su 2384 četa i to 29297 ili 96,3% dobrovoline, 53 industriiske, 3 zayodske, 18 saobraćajnih, 4 obavezne i 9 zvaničnih.

IZ POSLOVNOG SVETA

Zborovi akcionarskih društava.

4 septembra. — Fox Film Corporation jugoslavensko d. d., Zagreb (vanredan).

8 septembra. — Dubrava a. d., Beograd (vanredan).

11 septembra. — Slavia tvornica kemičkih proizvoda d. d. u Zagrebu (vanredan). — Srpska banka deoničarsko društvo u Zagrebu (redovan).

16 septembra. — R. Turcića Sinovi d. d. za šumsku industriju Zagreb (redovan). — »Zvečevo Novo« šumska industrija d. d. Zagreb (redovan). — »Slaveks« dioničarsko društvo za šumsku industriju, Zagreb (redovan).

28 septembra. — Jugoslavensko kupališno d. d. u Zagrebu (redovan). 8 oktobra. — Građanska štedionica u Velikom Gradi-

štu (vanredan). 4 oktobra. — Thalia d. d. za teater, Zagreb (odlaganje zbora).

Trgovački registar

Prva jugoslavenska tkaonica svilene robe u Osijeku, upis članova upravnog odbora g. g.: Miklera Hermana, Iglera Fritza, Blagojevića Obrada, d-ra Jovanovića Vasilija, d-ra Stopara Bogdana i d-ra Pinterovića Milovana. — Lanena industrija d. d. u Osiieku, upis članova upravnog odbora g. g.: d-ra Draganeca Ivana i Škarde Ante. — Jugogren a. d., Beograd, upis ospivanja firme i upis članova upraynog odbora g. g.: d-ra Brankovića Damijana, Lantoša Emila, Najimana Nikole i Leyisa Pjera. — »Sirmia« tvornica šperploča i furnira