Народно благостање

Страна 574

4:12% 1911 199. — 200— 200— 200— —— == 7% 1981 298.50 298.50 295.— 300— 300— " 2955% Funding 158.50 154—- 157— 159— —= == Naši papiri na njujorškoj berzi bili su: . 7% Bler 8% Bler 7% Seligman 99,62 —30,75 30,125—81 41,125—42

DEVIZNO TRŽIŠTE

Zbog jače ponude sa strane Prizada klirinška marka je popustila na 1293. Beč ije rađen po stabilnom kursu od 840. Grčki bonovi su nešto čvršći. Funta je nepromenjena. Devizno tržište karakteristično je obilnošću robe. Kursevi su bili sledeći: :

1 septembra

Grčki

_ London Berlin Beč Madrid Milano ~ bonovi 27-УШ - 238— 1.296.94 839.02 — === 29.90 Sa pr. 216.98 1.750.46 —.— — 299.35 —.Bez pr. 168.86 1.362.23 —.— — _ 178.49 —.30-УШ 238— 1.297.03 836. — — —.— 30.25 З-УШ 238— 1.296 — 841— — === 30.25 1-IX 298.— 1.295.— 840.— — —.— 20.10 2-IX 238—— 1.293 — 840.— — =—= , 480.50

Obrt je bio 28,8 т!. ду. ргтета 22,4 ти. и рге одпој nedelji. London je najviše rađen, 12,5 mil. prema 8 mil., Berlin 9,7 mil. isto kao i prethodne nedelje, Beč 5 mil. prema 2,2 mil., Grčki bonovi 172.000 prema 979.000 itd.

Iz kurseva na ciriškoj berzi vidi se da je Ššvaicarski franak internacionalno vrlo čvrst. U jakoj meri je pao kurs holandske forinte, a u malo manjoj kursevi ostalih zapadnih deviza, kao što se vidi iz donje tablice.

28-I 25-Ш 29-IV 26-VIII 2-IX

London 21.431)e 21.441|a 21.57 21.70 21.61 Amsterdam 23975... 24015: 28925. 240.30.240.05 Niuiork 347.50 489.— 436i/l> 4359, 43588 Berlin 179.90 (“176.50 ~ J7550 175:05 . 175 Pariz 28.331/a 20.161/a 19.15 16.38:ј> 16.269, Prag 15.26 15.81 15.29 15.19 15.20 Beograd 10— 10— 10.— 10.— 10—

Ној Na tržištu zlata u Londonu došlo je do jačeg skoka na 140/1 šilinga po unci prema 1939/4/» u prethodnoj nedelji.

šiling pensa po unci din. po kg. 1988. 55 126 6 40.405 1934 141 54.345 1935 141 2 ' 54.409 1936 141 7 54.569

24-УШ-1937 139/4—189/4“ [> 58.702—853.718 31-УШ-1937 139/11—140/1 58.894—54.000

Na beogradskom privatnom deviznom tržištu plaćalo se 406 din. za napoleon. Devize se ravnaju prema njemu.

Robno tržište

Sirovine. — Svetsko tržište sirovina, sa malim izuzetkom, u znaku je labave tendencije. Izuzetak čine gvožđe, antimon i pamuk. Oko raspoloživih količina gvožđa pa i samih rudnika vodi se prava borba; zakupliuie se proizvodnja na duge rokove, otvaraju se već davno zatvorena naisiromašnija i najnerentabilnija rudišta. Antimon ie u velikom skoku, ier ie izvoz iz Kine, koja je glavni svetski proizvođač, znatno ograničen usled blokade. Pamuk je međutim, doživeo krah. Cena

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 36

u Njujorku pala je na 9,6 centi za libru to jest na nivo cene iz 1933 god. S. A. D. su u velikoj brizi za pamukom, јег зе мес cena od 10 centi smatra kritičnom. Usled toga Ruzvelt je upeo svu snagu da za novu setvu obezbedi smanjenje zasađene površine barem za 20%. Ostale sirovine ove nedelje takođe su bile u padu. -

Pšenica. — Svetsko tržište pšenice ioš uvek je u znaku potajne neizvesnosti iako se već raspolaže prilično tačnim podacima o ishodu žetve na severnoj hemisferi. Neizvesnost је posledica potpuno nejasnog odnosa ponude i tražnje U OVOJ kampanji. S jedne strane ne zna se kakvo će stanovište zauzeti S. A. D. u pogledu unovčavanja izvoznog viška, a nisu poznate ni količine koje Rusija namerava da baci na tržište, dok s druge strane zagonetnu cifru pretstavlia i evropski uvoz budući da je žetva u evropskim uvozničkim zemljama bila veća no prošle godine. Najzad, problematično је да | će se održati na prošlogodišnjiem nivou i uvoz u Vanevropske zemlje. Veliki broi neodređenih elemenata čini svaku kalkulaciju iluzornom, što dolazi naročito do izražaja u tražnji, koja se ograničava na pokriće svojih potreba za naibliže termine. U kretanju cena izuzetak čine Čikago i Vinipeg. Kod Čikaga je karakteristično da se kod docnijih termina javljaiu repori, dok bi se, s obzirom na veliki izvozni višak, mogli očekivati depori, kao što je slučaj kod svih ostalih tržišta — Roterđam, Liverpul, Buenos Aires, Vinipeg i t. d. Vinipeg pak, karakteriše minimalna fluktuacija kurseva što dolazi otuda, ier Kanada bremzuje izvoz da ne bi depresivno delovao na tržište. Druge zemlje izvoznice postupaju obrnuto i to je glavni razlog sadanjoi labavijoi tendenciji i znatnim oscilacilama kur-

seva. Tako n. pr. Argentina je stalno na tržištu sa ponudama.

za januar—februar. Australija je takođe uputila veće. količine za Evropu, koje su prispele u momentu kada se i Rumunija javila sa znatnom ponudom. Isto tako i Bugarska žuri sa prodajom, jer raspolaže izvoznim viškom 15—20.000 vagona.

Terminski kursevi na svetskim berzama sredinom nedelje izgledali su ovako:

Х XII III Liverpul šil. mtc. 1 18/5. _ {GJA 18/0 B. Ajres pez. mtc. 13,70 12,65 Roterdam hfl. mtc. 7,57 7,55 7,50 Vinipegz cen. buš. |193.— 120:— 121.Čikago cen. buš. 104.— · 106.— 109.—

Na domaćem tržištu situacija ie, prema prošloi nedelji, ostala nepromenjena. Ponude iz prve ruke su minimalne, tako da u nekim krajevima ne mogu da podmire ni tražniu. Usled toga cene za kvalitetnu robu prelaze Prizadovu cenu od 170 d. Za ostale slabije vrste trgovci i mlinovi plaćaju 155—170 din. Prizad otkupliuje po nekoliko desetina vagona dnevno. Kontingent za Nemačku od 5000 vag. isporučen je, a oko 500 vag. prodato je u Austriji na osnovu preferencijalnog kontihngenta od 5000 vag. Privatnici ne izvoze „ništa, jer su domaće cene znatno iznad izvoznog pariteta. Prizadove cene i u ovoi nedelji ostale su nepromenjene tj. 170 din. baza šlep "Tisa.

Paritet prema Liverpulu bio ie sredinom nedelje. 145.din., a prema Roterdamu 142.— din. ~

Kukuruz. — Na svetskom tržištu. kukuruza nema nikakvih promena. Ponuda ie i dalie u srazmeri tražnje te 'su cene i u ovoj nedelji ostale neprometijene: Roterdam za цр-

Англофежословачка ит Шрашка кредитна Банка | среилијала У БЕОГРАДУ — Пошт. фах 17. |

Рачун Поштанске штедионице, Београд 51005.

Прима улоге на штедњу но најповољнијој камати, Врши све банкарске послове у земљи и ата Пиј зелано под“ сата -

Телефон 23402, 23403, 23404, 23405, 23406. |