Народно благостање

4, септембар 1937.

и пораст реалне зараде квалификованих радника са 116 (1935) на 125 (1936). У Немачкој је, захваљујући владиној политици цена, коштање живота најмање порасло (од 80 у 1985 на 81 у јулу т. г.), али је средња реална зарада, и ако незнатно, опала за 1 поен на 98 до конца 1936. Најзад, да од индустријских земаља поменемо још Чехословачку, где је стање релативно неповољно, јер је живот поскупио са 92 (1985) на 95 (јуни т. г.), а реална зарада у прашкој индустрији спала са 107 на 103 (март 1937).

За стање у претежно аграрним земљама навешћемо примере Румуније, Мађарске и Пољске (о стању у Југославији изићиће у идућем броју специјалан напис). Код Румуније располажемо само индексом реалне зараде до јуна 1936, када је износио 74 према 84 у 1985, т. ј. за 10 поена мање. У Мађарској имамо поскупљење живота са 78 (1985) на 83 (1936) и 87 у мају т. г. коме одговара пад индекса реалне зараде у транспорту (осталим подацима не располажемо) са 135 (у 1935) на 123 (у 1986). Код Пољске пак, имамо изузетан случај, појевтињење живота све до конца 1936, и то са 63 (1935) на 60 (1936), и тек у овој години поскупљење на 64 (јуни 1937). Реална зарада је ипак пала у рударству и индустрији са 114 у 1985 и П8 у 1986 на 110 у марту т. Г.

изн-=====-=_____ о Јо јегајпе Rezervne banke u

Obaranje diskonine stope i Čikacu i Ailanti spustile su američka konjunkturna po- diskontnu stopu sa 2% na

litika. 1174%. Nekoliko dana posle njih, 27 avgusta Federalna Rezervna banka u Njujorku spustila je diskontnu stopu na 1%. To je najniža službena stopa u istoriji dosada. Privatni kamatnjak za kratkoročne zaimove odavno je bio ispod 1%. Ali to je kamatnjak za dnevni novac, i ne dolazi u obzir kod investicija kapitala. Kod kalКкшасја za investiranje merodavna je diskontna stopa. Zato se obaranje njezino mora posmatrati u uskoj vezi за Коnjunkturnom politikom.

Obaranie diskontne stope pretstavlja meru, koja je u izvesnoj suprotnosti sa ranijom o povišenju rezervi koje banke moraju držati. Povišeniem rezervi stvarno je blokiran izvestan deo kapitala koji se nalazi kod banaka. Time se sužava njihova kreditna politika i zato je ova mera označena kao sredstvo da se konjunktura malo ukoči. Banke nisu bile zadovoline sa ovom merom, i to se nezadovoljstvo pojačavalo s razvojem konjunkture. Privreda je tražila više kredita koji banke nisu mogle dati, a da ne okrnje zakonski propisanu rezervu. Za poslednju godinu, u kojoj su rezerve tri puta povišene, krediti banaka industriji narasli su za 1 milijardu. Da bi došle do raspoloživih sredstava i zadovoljile traženje kredita, banke su počele da u jačoj meri prodaju državne hartije od vrednosti. To je opet dovelo do pada njihovog kursa. U takvoj situaciji obaranjem diskontne stope htelo se, dakle, to da se bankama ponudi toliko jevtin kredit kod Federalnih Rezervnih banaka, da će one imati više interesa da reeskontuju menice, nego da prodaju državne hartije.

Ova politika produžuje tendenciju jevtinog novca, a to se smatralo kao sredstvo oživljenja privrede. Međutim, sa povišenjem rezervi učinjen je jedan korak ka osiromašenju tržišta kapitala,.i ta mera, smanjujući obilje novca, vodi ka višoi kamatnoi stopi. Ali iako izgleda da ove dve mere stoje u suprotnosti, postoje i specifični momenti američke konjunkture koji opravdavaju što je diskontna stopa oborena. Američka konjunktura razvila se uz pomoć države. Podržavanje konjunkture stoji državu još uvek velike sume novca, 1 deficit u budžetu raste. Nizak kamatnjak treba da kod privatnog kapitala izazove više interesa da se angažuje u

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 567

privredi, da se tako država može da povuče i sanira svoje finansije.

Drugi momenat koji bi ovu meru opravdavao više je teoretski. Smatra se da visoka kamata, koja se pojavljuje u kasnom periodu konjunkture, toliko otežava investicionu delatnost, a s druge strane remeti sve one pretpostavke uz koje je neko već ranije uzeo kredit i izvršio investicije, da је osnovna zadaća konjunkturne politike da kamatnjak zadrži na niskom nivou.

Kolika je vrednost ovog teoretskog stava nije još provereno u praksi, a dotle ga treba primiti sa rezervom. Niski kamatnjak, ako ostane u momentu visoke konjunkture, može samo produžiti težnju za sve većim investicijama. I zato izgleda kao da se on teoriji nametnuo, da bi se tako istakla što jače potreba, da se očuvaju interesi onih koji su se već ranije zadužili dok je kamatnjak bio nizak. Pa i ako bi ovo teoretsko shvatanje bilo provereno, pitanje je da li je američka konjunktura uopšte ušla u fazu u kojoj je opasno dopustiti da se ona dalje razvija. Još uvek nije 1999 nadmašena onoliko koliko u Engleskoi, gde se prema tome i problem konjunkture postavlja sasvim drukčije. I zato ovaj slučaj obaranja diskontne stope treba oceniti po američkim prilikama. Obaranie stope može doista da bude put kojim bi se Коnjunkturno bilo spojilo sa normalnim izvorom svoje energiJe, privatnim kapitalom.

шине _J gay wepa koje je подузео

Рационализација одговор француски министар финан40-сатној радној недељиу сија Боне, на првом месту су

Француској биле оне које су ишле за тим да се успостави равнотежа државног буџета, Сређене државне финансије само су претпоставка за нормализовање стања у привреди. А пошто се француска привреда налази још увек у депресији, и то независно од финансијске политике владе, то значи да она не може сматрати да је учинила своје кад санира финансије. Последњи пут, пишући о француским приликама ми смо то нагласили упозоравајући да решење француског проблема лежи у оживљењу привреде.

Блумова влада видела је један начин да оживи производњу: повратак одбеглог капитала. Тражећи средства да га врати она је ишла од претњи до ласкања. Капитал се није вратио, а привреда је остала мртва. Боне је, као и његов претходник, нагласио значај враћања капитала. Али он није остао код тог да својом финансијском политиком приволи капитал на повратак и да се тако извргне опасности да се чекањем ситуација поново заоштри тако да пропадну они успеси које је већ остварио. Зато је он пошао корак даље, да покрене привреду без обзира на капитале који су остали напољу. 26 августа потписала је влада декрет о једном низу мера које треба предузети да се постигне и осигура опорављање привреде.

На првом месту одлучено је да се поведе анкета о економској ситуацији у земљи, и то тако да се утврди који су све моменти за последњих пет година кризе деловали да се ситуација овако компликовала. Комисија која ће вршити анкету биће састављена од претставника појединих министарстава, а од стране послодаваца и радника ући ће у њу по три лица, која су чланови организација, које претстављају послодавце или раднике. Комисија ће предложити мере које треба да се спроведу економском политиком владе.

На другом месту предвиђа се помагање рациона: лизације индустрије. Влада је одлучила да помогне оне капиталисте који хоће да приступе рационализацији на тај начин што ће им одобрити извесну помоћ да би им

зване ветерине нај ЕТАР]