Народно благостање

" Страна 586

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 37

датком од 3 лире по кг. за управне трошкове. Произвођачи плаћају 0.10 лире по кг. као таксу за манипулационе трошкове.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Швајцарска влада повисила је увозне царине на свеже стоно грожђе, орахеи лешнике. Увозна царина изнеће од 7 0. м. за стоно грожђе 10—15 франака од 100 кг., према 5—10 франака. Висина увозне царине зависи од на"чина паковања. Увозна царина на орахе и лешнике у љусци повишена је са 5 на 10 франака.

— Наше трговински споразум са Грчком, који је истекао 1 септембра о. г., продужен је. до закључења: новог споразума

— У Београду се одржава 9 септ. тек. год. заједнички састанак чехословачко-југословенских комора, на коме ће се расправљати о систематској изградњи превредне сарадње између обе савезничке земље На састанку ће » узети учешћа г. Јан Дворжачек претседник Чехосл.-југословенске трговинске коморе у Прагу, г. д-р Франт Обертор, генерални директор Живностенске банке у Прагу, затим д-р Зденко Фајфл п.претс. Трговинске и занатске коморе у Прагу, г. Хуго Вавречка, ген. директор Привредне " централе у Прагу и други. i

— Народна банка је у једном саопштењу скренула нашим извозницима пажњу, да смо по новом клирингу < Италијом прешли у потраживање и да је салдо тога потраживања 1 септ. т. г. износио 7,706.607 тал. лира. Услед тога Народна банка није више у могућности да одмах ликвидира налоге, које прима од Националног института за размену са иностранством у Риму. Према садањем стању наши извозници приморани су да чекају 8 до 9 дана на пријем новца уплаћеног у њихову корист.

— Споразум о ограничењу извоза чаја који постоји између главних произвођача, Британске Индије, Цејлона и Холандске Индије истиче 31 марта 1938. Извоз је сада ограничен на 87:/9% нормалног. МИнтересенти раде одавно на том да се споразум продужи за 5 година, и већ су за то предобили владе својих земаља.

— У Италији додељиваће се убудуће девизе за увоз сировог петролеја, а не и његових деривата, да би тако биле уштеђене девизе и да би предузећа за рафинерију имала што више посла.

— У счи трговинских преговора са Немачком, који почињу 10 о. м., произвођачи кудеље тражили су претставком од Министарства трговине и индустрије да извоз кудеље у Немачку буде потпуно слободан. Ограничење извоза а нарочито његово контингентирање треба да престане. Потребно је издејствовати од Немачке контингенат за увоз, који 'би требао да буде најмање 83—10% вредности нашег целокупног увоза у Немачку, што би према садашњем стању одговарало 100 мил. дин. или 2000 ваг. кудеље. Плаћање робе требало би да се врши одмах после оцарињења робе, а не као што је сада обичај после два три месеца после увоза. Ако би се остало код система увозних дозвола потребно би било да их надлежна немачка места у најкраћем року издају. Најзад је констатовано да је потребан стабилан курс марке. Овогодишњи извозни вишак кудеље цени се на 3600—93900 вагона, који се састоји од нове жетве, 3200—83500 вагона и залиха од прошле године, 800 вагона. Од ге количине _ треба одбити унутрашњу потребу која се цени на 400 вагона.

— Грчки министар финансија дозволио је увоз 15 вагона уљаног семена из Бугарске, за слободне девизе. "Осим тога дозвољен је увоз 100 вагона из других земаља с тим да се плаћање врши преко клиринга.

— Новосадска трговинска комора тражила је од Министарства трговине и индустрије да приликом претстојећих преговора са Француском предузму мере за обезбеђење нашег извоза конопље У Француску, који је ове године у опадању, затим осигурање извозног контингента брашна у износу од 250 вагона; повећање контингента 3a јаја, хмељ, речну рибу. |

ТРГОВИНА

— Енглеска влада ратификовала је међународни споразум о регулисању производње и продаје шећера који је постигнут на међународној конференцији шећера 6-У 6. r.

— Код лицитација вуне у Аустралији постигнуте су цене за 5% изнад оних у јуну, и за 25—30% више од оних пре годину. Од 13.017 бала вуне продано је 11,930 већ прBor дана, Највише-се куповало за енглески, француски и немачки рачун, а Јапанци су овог пута били слабо заступљени. |

— Грчки Министар финансија одобрио је увоз 150 тона семеног уља из Бугарске, које ће бити плаћено девизама. Исто тако одобрен је увоз још 1.000 тона оваквог уља без обзира на земљу порекла, које ће такође бити плаћено девизама. У случају да и ова количина дође из Бугарске половина ће бити плаћена девизама, а половина блокираним потраживањима у Бугарској.

— Заоштрава се немачко-енглеска конкуренција извоза угља и у Енглеској се живо прати ко ће однети „плаву врпцу“ на светском тржишту угља. У првој половини 1937 енглески извоз изнео је 22,70 мил. тона а немачки 22,43 мил. Енглески је извоз према истом периоду прошле године порастао за 15%, а немачки и пољски за 40%. Тај пораст изавива бригу код Енглеза. Некад је однос извоза био 2:1 у корист Енглеза. Да би повећали конкурентску способност, иако она расте зато што се механизирају рудници, енглески произвођачи намеравају да подигну цену на домаћем тржишту за ! шилинг према летним ценама по тони.

— Немачка трговина са њезиним бившим колонијама (Немачка Јуж. Африка, Немачка, Југозападна Африка, Камерун и Того) достигла је са 20 мил. марака у првој половини 1987 ниво из 1929. Прошле године обим трговине по вредности изнео је 30 мил. марака.

НОВЧАРСТВО

— Дисконтна стопа Француске банке снижена је са 4 на 3:/29%, а у вези с тим, почевши од 3 септембра спуштена је годишња камата за обичне благајничке записе, < роком од 65 до 105 дана са 33'з» на 35,9.

— Када је уведен трансфер мораториј у Немачкој многи странци наложили су банкама у Немачкој код којих су били депоновани њихови папири, да не уплаћују купоне. Овакви купони застаревају за четири године, а рок застаревања прекида се ако купон буде поднесен на исплату. Зато су депозитне банке упутиле питање својим клијентима, да ли желе да се то учини како им не би пропало потраживање.

— Дисконтна стопа за благајничке записе енглеског Министарства финансија спала је прве недељео.м. на 10 ur 3.02 п. од сто према просечној дисконтној стопи од 10 ш. 5.839 пенија од сто.

— На годишњој скупштини Савеза словенских штедионица у Загребу примљена је резолуција у којој се између осталог тражи: да штедионице не буду неповољније третиране од других новчаних установа. Констатовано је да у Југославији постоје предуслови за успешан развој самоуправних штедионица, само би било потребно законско уређење правних односа штедионица како је то урађено у Пољској и у Чехословачкој.

Па