Народно благостање

_ Страна бе

— Постигнут је колективни уговор између радника. Предузеће је при- :

и послодаваца у пилани „Дурмитор". стало да повиси наднице за А т. ]. од 2,40 на 3,75 дин. ao "часу; 55 НЕ

САОБРАЋАЈ

= Бразилијанска влада предложила је САД да склопе. „редипроцитетни "споразум по. коме ће спустити за 50% тарифу превоза на бразилијанским и америчким лађама у међусобном саобраћају. Овај предлог иде стварно за тим да се из "саобраћаја. на овој. линији искључе све остале земље.

РАНО O — Радници керамичке индустрије у мантону, а нуска) запречили су. истовар цигле из Италије и присилили увозника-да се одрекне даљих поруџбина. Исти став су заузели и: радници:у другим местима, и лађе натоварене циглом морале:су да се врате. Разлог оваквом држању јест талијанска - конкуренција, која је омогућена тим што је талијанска увозна царина висока а француска ниска и талијанска влада даје потпору за транспорт.

— Енглески капитал, инвестиран у Шангају цени се на 200 мил. ф. ш. Мнвестирано је највише у лучка постројења и магазине, затим У фабрике дувана, памучну индустрију, лагану металну индустрију, бродоградилишта н нешто у механичку индустрију. Кроз Шангај пролази више од: половине кинеског увоза и „извоза тако да су извозници тешко погођени са ратним операцијама око Шангаја.

— У Загребу је основана Трговачка академија Удружења трговаца у Загребу, у коју ће се моћи уписати они ђаци, који, услед нренатрпаности државних школа, нису могли бити примљени од редовних школа.

= Енглески одбор за осигурање за случај рата 06-

јавио је промене.у тарифама и условима око покривања ратног ризика за пловидбу по Далеком Истоку ни у Средоземном Мору. Надоплата ратног ризика за осигураника смањена је за 1% на :/,%. Доплата ризика од :/,% за транспорте у Јапан ' и из Јапана остала је на тој висини. Деплата: је смањена јер се сматра да није тако велика опасност бомбардовања лађа из ваздуха. .._— Декретирано је да акције у Француској морају гласити најмање на 100 франака, према раније 25. Статути друштава Код оснивања морају се положити у трговачком суду да би свако могао у њих да загледа. У рачуну губитка и добитка морају бити разврстани сви износи. у засебне ставке. Клаузуле о ограничењу права гласа на главној скупштини немају вредности.

— Секретар. фашистичке партије Стараче наредио је да се у зграде које се праве по поруџбини партије или које њезине организације троши што мање жељеза.

· — Средином овог месеца долази у Београд једна група- немачких новинара, који ће се задржати две недеље У земљи и посетити све наше важније привредне установе. Исто тако, поводом одржавања Београдског сајма, у Београд долази група немачких привредника са глг. ДифурФеронсом, претседником немачко - југословенске трговинске; коморе у Берлину, фон Вилмовским и д-р М: Ханом, од Средње-европског привредног сабора у Берлину.

— Исправљањем пописа становника код. једне оп: штине сада је званично објављен коначни број становнишетва у Француској. По том попису Француска има 41,9 милиона становника од чега 394 милиона Француза И 25 милиона странаца,

— Према румунско-турском споразуму из Pooayasaije Ce TOKOM OBE године имало иселитиу Турску 15 хиљада Турака. Из Бугарске се очекује око 10 хиљада. Међутим из Румуније је досада емигрирало свега 3870 лица а из Бугарске 4675 копненим путем а 3815 преко Варне. За ове емигранте Турска је саградила 9831 кућу за становање.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 37

— Потрошња дувана 1936-37 повећала се у Немачкој и то цигара од 7,8 милијарди на 8,4 милијарде комада, цигарета од 37,4 на 38,4 милијарде комада, финог резаног дувана од 315,546 на 316,996 мтљ. Укупна тежина потрошеног дувана изнела је 1,24 мил. мтц., за 2,1% више него претходне године. По вредности потрошња се повећала за 4% на 2350 мил. марака. Од тога отпало је 55,6% на цигарете (1306 мил., 32,5% на цигаре (239) и 10 :2% на дуван. _

· — 27 септембра преузеће држава у Француској. предузећа ратне индустрије Шнајдер—Крезо. Од досадашњих предузећа издвојиће се она која не раде за наоружање, и за вођење тих послова досадашње друштво реорганизоваће се.

— Енглеска троши месечно око 1 милион тона челика, а од тога 20—25% за наоружање. Очекује се да ће до конца 1937 цене челику бити поново повишене. Због последњег повишења цена челика рудници угља у Велсу по: висили су цену угља за 2 ш. по тони.

— Холандија је дефинитивно извршила национализацију железница. Оне су биле у рукама двају друштава, али већ ту је држава имала мајоритет акција. Приватни капитал одстрањен је тако да су поседници акција добили место акција државне обвезнице укамативе са 3%. |

— Потрешња вунених тканина у Енглеској износила је 1930 год. 238 милиона квадратних јарди, 1983 год. 299 милиона, 1985 298 мил. Потрошња памучник тканина попе-

-ла се са 991 мил. квадратних јарди на 1431 мил. 1985, про-

изводи од свиле и вештачке свиле са 219 на 426 мил.

ИЗ ПОСЛОВНОГ СВЕТА Трговачки ревистар

Банка „Метропол“ за међународну трговину, Београд, упис промене чл. 5 банчиних правила и упис чланова управног одбора г. г.: Баруха Натана, Левиа Исака, Јаковљевића Аврама, Алкалаја Давида, Овадије Аврама

и Алкалаја Самуила. — „Филипс“ југословенско трговачко а. д. из Београда, упис промене чл. 1, 2, 5 и 6 друштвених правила. — Врбовачка' дионичка штедиона у Врбовцу,

упис промене чл. 2,45, 6, 8, 9, 10, 15, 16; 17, 19, 20, 25, 28. 30: 36. 240. 21 43 44. 45, 26, 47. 29. BU 52 56, 58, 62, и 65. — Електрична централа д, д. у Огушину, упис чланова управног одбора г. г.: Стипетића Виктора, Арханића Људевита, Вроубала Душана н дора Стеке Фрање. — Прва југославенска творница вагона, стројева мостова JL. д. у Сл. Броду упис чланова управног одбора г. г. Френкела Курта,“ Ауснита Макса, Османбеговића Османбега и Јовановића Чеде. — Српска штедионица д. д. у Петрињи, упис члана управног одбора г. Борчића Раде. — Српска штедионица д. д. у Осијеку, упис члана управног одбора г. инж. Праштала Живојина.

Зборови акционарских друштава | П септембра. — Српска банка ОНИ АОскО друштво У Загребу (редован). |

18 септембра. — Индустрија месних производа у Запрешићу (редован).

- 5 октобра. — Фабрика трокотаже и рукавица , „По, савина“ д. д., Београд (претходан). |

'ЈА октвбра. — Банка „Метропол“ за међународву. тргОВИНу, Београд (ванредан).

БИБЛИОГРАФИЈА

" Џгедве 1 ргаунте! о turizmu. Uredi Adam Маја, 6 видас stola sedmorice. Sveska: prva. Zagreb, St. Kugli, 158 : · Luigi de Simone. Progrčs technique. Rythme" des- afтепе 1937, (бепеџе, Сотпизјоп Котапде de "Rafionalisation, p. 24.