Народно благостање

Страна. 580

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ _-

_ _ Bp 37

ТУ ПРИВРЕДНИ ПОЈАМ ТРГОВЦА

Законодавство нам, дакле, не само не пружа дефиницију трговине, већ напротив манипулише са њом замрачујући је. Међутим, трговина је ипак специјално, специфично занимање. Она није ни индустрија ни занат. Тиме што је законодавац употребио израз „трговина“ и за занимања која немају никакве везе са трговином, није трговина постала испретуран појам, који се не може да издвоји потпуно од других. Она може бити бачена у један лонац са осталима, али се не може да помеша са њима. У добри час! Јер ван области трговачког закона постоје врло широке и врло важне области које захтевају тачан појам трговине. Пре свега је то случај са статистиком.

Постоји појам трговца у свакодневном животу. На живот се наслања и Наука о народној привреди у својој дефиницији трговине. Она назива трговином акцију међуособног (интерперсоналног) промета добара. Није дакле свака циркулација добара трговина. Није то пре свега транспорт који

обавља интерлокални промет добара. Нису трговина ни помоћне гране транспорта. Није трговина ни куповина ни продаја робе од стране произвођача. Под међуособним прометом добара разуме се куповина ради продаје без икакве битне промене на добру, како то вели на једном месту србијански Трговачки закон. Трговина је посредовање између лица у промету добара. Трговина се обавља путем куповине и продаје. Куповина претходи увек продаји. А као што се зна, куповина и продаја претстављају посебне двостране односе, односе између два лица. Код трговине долазе увек два односа и три лица у обзир, (сасвим свеједно да ли је то исто лице сауговорач у продаји, које је то било у куповини). Трговац је по тим односима увек једанпут купац а једанпут продавац. Овај се појам трговине из науке о народној привреди потпуно поклапа са оним који је формулисао живот.

'У КОЛИКО ИМА ТРГОВАЧКИХ РАДЊИ У ЈУГОСЛАВИЈИ»

Ради одговора на горње питање морамо се обратити нашој службеној статистити. То је Статистички годишњак. Тај нас је докуменат силно разочарао. У њему има баш код статистике занимања страховитих грешака. Тако је у ономе за 1933 (стр. 218) исказан укупан број трговачких радњи у области Београдске трговинске коморе за 1999 са 3.710 (док се за загребачку та цифра пење на 22.716) а за годину 1933/34 бележи укупан број радњи у области Београдске трговинске коморе са 23.027. Код Загребачке трговинске коморе пак тај број износи 18.583 или за 4.133 мање од 1929—34. А још је интересантније да овај број износи 1927 године 14.103 а 1928 год. 99.065. Скаче за годину дана за скоро 8 хиљада.

Ми ћемо се другом приликом позабавити питањем методе статистике занимања код нас. Међутим, како се ови подаци слажу с јединим који

6) Шпекулативне и магазаџијске . 3.269 7) Банкарска предузећа 1.339 8) Осигуравајућа предузећа 114 9) Остала новчана предузећа . 200 10) Угоститељске радње . . . . 85.947 11) Шпедитери и царински посредници . 535 19) Аутобуска предузећа, аутотакси . 2511 13) Фијакерска предузећа . 1.275 14) Таљигаши о 2.656 (о) Базнибирои. __ ____ _ __ __ - 262 16) Остале прбовачке радње. - · __- 8.096

Укупно: 29.515

Свега округло 130.000 разних радњи. У трговачке радње у привредном смислу спадају радње под: 1, 2,3, 4,5, 6, 7, 8, 9, укупно 76.462 радње. Трговачке радње у економском смислу нису угоститељске радње, шпедитери и царински посред-

постоје ван њих, са оним трговинских комора и ници, аутобуска предузећа и ауто-такси, фијаудружења, 1005 морамо слух о А БИМА керска предузећа, таљигашка предузећа; разни

За 1935 год. показује Статистички годишњак (бирои и остале трговачке радње. Према следећу поделу и бројно стање трговачких радњи: томе од 130.000 више од 50.000 нису трго1) Трговине на велико . 9.467 вачке радње. Трговачких радњи у Југославији има 2) Пиљарских радња . 19.077 | нешто испод осамдесет хиљада. На 187 грађана 3) Остале трговине на: мало . 56.080 лолази једна трговачка радња. У Југославији има 4) Агентурске и комисионе радње 1.771 60.000 осигуране служинчади, 240.000 просјака и 5) Извозничке 0) O 0 Е 916 сиротиње и 80.000 трговачких радњи.

m BB BM

Iz uredništva

Svake godine, u vreme izvozne kampanje, Код nas se pokaže u punom obimu šta znači nedostatak silosa. Naša agrama politika, koja se godinama bavila. apstraktnim stvarima i jedno vreme celu svoju delatnost bila svela na razmišljanje o preorijentaciji za koju su nedostajali najvažniji ekonomski uslovi (sredstva i tržišta), prenebregla je najosnovnije potrebe našega zemljoradnika u koje spadaju i silosi. I to uprkos tome što već desetak godina sve poljopri-

Glose uz problem podizanja silosa

vredne zemlje, pa i one nama najbliže, izgrađuju neprestano silose, koji im, pored ostaloga, služe i kao organi njihove intervencionističke politike na tržištu agrarnih proizvoda. Za sve to vreme, međutim, naša poljoprivreda trpi velike štete od nedostatka "оуог najvažnijeg instrumenta za racionalno unovčavanje agrarnih proizvoda. i | Sve do pre tri godine, dok nije uveden sadašnji žitni režim, za nas se svake godine uoči žetve pošta-